offline
- Simke
- Mod u pemziji
- Pridružio: 21 Jul 2007
- Poruke: 9424
- Gde živiš: Kako kad
|
- 31Ovo se svidja korisnicima: Taxista, miki87, Ričard, hazmaju, mcrule, WF_Jay, ThePhilosopher, Springfield, goran9888, CyberSrbin032, strucnjak96, Drezgić, benne, A.L., TwinHeadedEagle, White Knight, vasa.93, robocab, magna86, super-deka, djolew, AreoNN, Jimmy4, Srki94, boki199777, buster2, drummer, Milos CG, klodovik, zola92, jogurtmen
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Potaknut mnogobrojnim pitanjima vezanim za montiranje pojednih komponenti, kao i razjašnjavanjem nekih elementarnih stvari vezanih za "unutrašnjost" računara, reših da napravim ovaj mali tutorijal, a sada koliko sam u tome bio uspešan, videćemo  .
U tutorijalu se neću baviti kako šta radi ( to će biti tema neke druge priče ), već samo kako se pojedine komponente postavljaju, kao i neke osnovne zavisnosti između njih.
Prikazana mašina je sledeća:
Procesor: AMD Athlon 4200+
Matična ploča: ECS AMD770 AM2+
Memorija: Transcend DDR II 1GB
Grafika: Sparkle 8500GT
HDD: Seagate Barracuda 250GB
Optika: LG DWD/RW
Kućiste: MSIndustial Apolo
Pa da krenemo ...
Prva komponenta sa kojom se susrećemo pri sklapanju računara je naravno kućište. Odabir kućišta zavisi od toga šta će biti "u njemu". Uvek bi trebalo napraviti balans između kvaliteta kutije i njegove cene, pravilan izbor može da nam uštedi znatan deo novca. Ne treba uvek birati najkvalitetnije proizvode niti vrhunske proizvođače, ako će unutra da bude neka sasvim "obična" i prosečna mašina, jer bi tada izdatak za kućiste bio preveliki i nesrazmeran. U nasem slučaju, s obzirom na ostatak mašine Apolo je pravi izbor, jer ima relativno dobru izradu, kvalitetan lim, a pripadajuće napajanje je više nego dovoljno za šta je nama potrebno.
Pošto kućište izvadimo iz kutije uvek je potrebno da se dobro pregleda, onako samo vizuelno, da bi se videlo da li nema nekakvih oštećenja ( obično nastaju tokom transporta ). Oštećena kućišta bi trebalo vrati na reklamaciju.
Sledeća stvar koju moramo da uradimo jeste da se skine limena maska sa pozadine kućišta, da bi se mogla monitrati ploča i da se montira maska koja je došla u kutiji sa pločom. Mora se biti pažljiv, maskica zna da bude poprilicno oštra, pa posekotine nisu tako retke.
Posle toga na red dolazi postavljanje nosača matične ploče ( zavrtanje ) unutar samog kućišta, ali po rasporedu koji odgovara ploči.
Kada smo to završili na red dolazi postavljanje i montiranje matične ploče.
 
Kao što se i može videti, na ove dve prethodne slike, samo postavljanje ploče nije toliko težak zadatak, ali je izuzetno važan. Malo je reći da se mora biti pažljiv! Prvo ploča se stavlja odozgo pod uglom od 45 stepeni, nikako ne sme da se prvo stavi da stoji ravno, pa onda da se gurne u maskicu jer bi tada nosači ( koji su metalni ) odozdo napravili trajna oštećenja. Takođe se mora biti pažljiv i prilikom zavrtanja šafova, sve se mora raditi blago i sa punom koncentracijom, jer svako proklizavanje šrafcigera i udaranje u ploču znači i njeno trajno oštećenje. Najbolje je koristiti šrafcigere sa magnetnim vrhom, jer prilaz rupi nije uvek lak i dostupan, pa postavljanje šafa prstima i gotovo da nije moguće, a svako ispadanje šafa u kućište znači potencijalnu opasnost.
Sledeći korak je postavljanje procesora.
  
Pre nego što se uopšte raspakuje kutija sa procesorom i on izvadi i nje, ruke treba protrljati o neki veliki metalni predmet ( uzemljen ), recimo radiator, okvir od prozora ili slično. Zašto je ovo važno? Statički elektricitet koji se skuplja na rukama ( na površini kože ) može da ošteti procesor ( iako ne izgleda verovatno, ali jeste još kako ).
Na prvoj slici se vidi procesor u ležištu, ali soket nije zatvoren. Prva stvar koja mora da se zna kod montiranja procesora jeste tzv. zero force odnosno procesor mora da "legne" u ležište bez ikakve spoljne sile, samo svojom težinom. Da bi to bilo moguće, ručica soketa mora da bude podignuta, a trouglasti marker na procesoru mora da se poklapa sa markerom na ležištu ( crveno uokvireno ). Pošto procesor legne, spušta se ručica. Na drugoj slici je prikazano kako to izgleda, postoji mali zarez ispod koga ručica mora da se uzupči i tada je procesor pritegnut dovoljno. Na trećnoj slici je prikazan montiran hladanjak. Sama procedura je relativno laka. Prvo se zakači desna strana, u našem slučaju ( ona na kojoj nije ručica ), pa se onda zateže opruga sve dok se ne zakači i na suprotnoj strani ( ponekad je potrebno primeniti i popriličnu silu ), napominjem ovu radnju nikada, ali nikada ne raditi šrafcigerom jer se može desiti da šrafciger "proleti" i tada će sigurno ploča biti trajno uništena. Kada je i druga strana zakačena, treba zategnuti ručicu, strelica pokazuje smer u kojem se zateže, trebalo bi da bude tačno u suprotnom položaju od početnog.
Važna stvar na ovom mestu koja mora da se pomene jeste, da je ovo bilo montiranje procesora i hladnjaka za AMD, za Intel je nešto drugačija procedura. Nema ovakav mehanizam, već postoje četiri konektora koji se direktno ubadaju u ploču. Procedura nije ništa teža nego ova, ali sila koja mora da se primeni da bi konektori pravilno legli je znatno veća, tako da se montiranje Intel procesora i pripadajućeg hladnjaka nikada ne radi na već postavljenoj ploči u kućištu jer može vrlo lako da se desi da se polomi ploča ( bukvalno ). Znači prvo montirati procesor pa tek onda ploču staviti u kućište.
Pošto je montiran procesor, može da se poveže kućište i ploča, odnosno da se povežu konektori.
Neću objašnjavati kako se povezuje front panel jer to nije isto kod svih proizvođača i samo bih napravio zabunu, najsigurnija metoda jeste da se pročita direktno sa ploce gde ide šta ili da se pogleda u uputstvu dobijenom uz ploču. Prednji USB ne stoji na svakoj ploči na ovom mestu ( to zavisi od samog PCB-a ), ali je kabl isti i lako je prepoznatljiv. Svako malo bolje kućište ima već gotov USB da se ne bi deslio da neko pogrešno poveže, treće na slici i skroz desno je Front Audio i on je lako prepoznatljiv, takođe "spakovan" u gotov konektor. Napominjem ovaj položaj je samo na ovoj ploči i uopšte ne mora da znači da je na drugim isti, ali konektori, njihov oblik i boja su standardni i kao što rekoh prepoznatljivi.
Posle ovoga po nekoj logici postavlja se memorija, ali sam raspored nije bitan.
U našem slučaju u pitanju je DDR II. Pošto ima samo jedan modul, uvek bi ga trebalo postaviti u prvi slot do procesora. Mora se samo obrati pažnja da se modul ne okrene naopako ( polomiće plastiku slota ) i da zakačke sa strane lepo legnu i prostor predviđen za njih na samom modulu.
  
Dalje postavljamo optiku, najbolje je u ležite koje je najnize. Onda hard disk, nije bitno gde će tačno biti, već kako je vama najlakše i u zavisnosti od položaja konektora i dužine kablova. Važno je da se sa hard diskom rukuje nežno, jer svaki udar ili teži potres za osetljivu ploču može da znači oštećenje ( mehanička "ruka" zapara površinu, to je oštećenje koje nije moguće popraviti ). Kada je sve na svom mestu i zavrnuto ( sa jedne strane, ima i sa druge, samo da napomenem ) povezujemo kablove. Prvo kablovi za komunikaciju, pa potom kablovi za napajanje.
Posle ovoga može da se pređe na postavljanje uređaja koji idu na PCI ili PCIe.
 
Na prvoj slici je prikazana grafika neposredno pre stavljanja u slot ( PCIe ), pošto je reč o velikom i često ne tako lakom uređaju, na samom slotu postoji drzač ( malo belo na levom kraju ). U ovom slučaju držač je napravljen kao klizač, pa pre nego što se grafika postavi on se pomeri u zadnji položaj, pa ga posle postavljanja grafike treba vratiti ( ponekad mora malo i da se zapne, ali ne previše jer ako neće da se vrati to je znak da grafika nije legla u slot kako treba ). Postoji još vrsta ovih držača, recimo sa nagibom u sredini pa kada montiramo grafiku ona ga potisne, pa kada držač sa grafike "prodje" zakačka se vrati u slobodan prostor i tako drži. Mada ovi konekori nisu od presudnog značaja, za držanje mislim, već stu to šafovi ( ili držači ) na spoljnom limu grafike ili uredja koji se montira u PCI.
Takođe treba biti obazriv prilikom postavljanja "desnog" kraja da se ne zakači ploča, tj. da držač prođe tačno između ploče i kućišta, zato se ta strana postavlja prva. Na drugoj slici se vidi kako bi to trebalo da izgleda posle nameštanja.
Ako izuzmemo specifičnost držača na PCIe slotu, procedura je ista za sve druge PCI komponente.
 
Pri kraju smo sa sklapanjem, ostaje nam da se srede malo kablovi. Prvo što treba uraditi jeste "podvezati" kablove koji idu od ventilatora na procesoru i kabl sa dodatna četiri pina ( za napajanje procesora ). Zašto se ovo radi? Ako se ostavi onako kako jeste, ti kablovi su obično predugački i često znaju da upadnu u ventilator, mogu da ga zaustave, ali obično ventilator samo zakačuje za kabl i stvara nesnosnu buku. Nije teško uraditi, a ne može da smeta . Takođe ostatak kablova rasporediti kako je potrebno, a one koji su višak vezicom skupiti i povezati. Tako ćemo biti sigurni da ništa neće smetati, a dobijamo i na prostoru. Ostatak priče je već rečen prethodno.
I na kraju ...
bi sve trebalo da izgleda ovako.
Ali tu nije kraj, mašina se još mora testirati, odnosno moraju se testirati osnovne komponente memorija i hard disk ( procesor nema potrebe da se testira jer ako je neispravan nećete ni uključiti mašinu ).
Pre toga naravno moramo ući u BIOS i uraditi neka osnovna podešavanja. Na 99% matičnih ploča se u BIOS ulazi pritskom na taster Del ( Delete ) u trenutku kada se mašina startuje ( slobodno i više puta stisnuti taj taster, ništa neće da smeta ), na nekim matičnim pločama ulazak u BIOS je omogućen preko tastera F2, a na nekim F12 ( ali to je jako retko ), kao što rekoh danas gotovo sve matične ploče omogućavaju pristup BIOS-u tasterom Del. Šta je to u BIOS-u što treba inicijalno podesiti? Pre svega podesiti vreme. Onda pažljivo pogledati kakvo je stanje sa temperaturama ( opcija se zove Health Status ), ovo je bitno jer možemo odmah utvrditi da li je hladnjak procesora lepo legao ( ako se pregreva temperatura će biti previsoka što je znak da hladnjak ne leži kako treba ), dalje proveriti kakvo je stanje sa integrisanim komponentama ( da li su omogućene one koje su potrebne i slično ), naravno podesiti željeni boot redosled i sačuvati podešavanja. To bi bilo sve što se inicijalnog ulaska u BIOS tiče.
 
Prvo bi trebalo uraditi test memorije. Najpouzdaniji program je GoldMem ( po nekom mom mišljenju naravno, može se skinuti sa interneta, dolazi kao shareware, ali je funkcionalan uz određena ograničenja, koja za nas i nisu bitna ). Kao što se vidi sa slike ovako izgleda screen kada je memorija ispravna i takav treba da ostane do samog kraja ( zna da potraje, ali šta da se radi ), makar i jedna greška da se pojavi memorija je ili neispravna ili nije kompatibilna sa drugim memorijskim modulom, ako ga ima ili pak sa matičnom pločom ( chipsetom ), jer to nije jedna greška već čitav jedan patern nije prošao na testu.
Posle testa memorije dolazi test hard diska ( opciono ). Najbolje je koristi MHDD jer se može fizički videti površina hard diska. Kao što se vidi, postoje sektori sa različitim odzivom, što je odziv manji to je hard brži. Idealno bi bilo da su svi ispod 3ms, ali nije uvek baš tako. Standardno je da ima i sektora od 50ms i 10ms, ali oni moraju biti u znatnoj manjini. Sve iznad toga je potencijalni problem. Oni iznad 500ms su već uzbuna, sektor koji je nečitljiv ( trajno oštećen ) ima oznaku X i ako se on pojavi na novom HDD-u isti bi trebalo reklamirati.
Po završetku testova i ako su oni uspešno završeni, mašina je spremna za exploataciju. Ostaje još samo da se naprave particije na HDD-u i instalira željeni operativni sistem.
Eto ... iskreno se nadam da ce ova priča biti nekom od koristi.
Text by Simke
|
