Galijum-arsenid zamena za silicijum?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ISTRAŽIVAČI SA UNIVERZITETA AMERIČKE države Ilinoj razvijaju zamenu za silicijum. Najbolji kandidat trenutno je galijum-arsenid (GaAs), skup ali vrlo efikasan poluprovodnik koji bi trebao da bude osnova jeftinijih uređaja uključujući solarne ćelije i infracrvene kamere. Pored toga, galenijum-arsenid može ubrzati računarske čipove.

Najvažnija komponenta elektronskih uređaja je čip koji upravlja njihovim radom, a osnovu čipa čini silicijumska podloga, odnosno tanko parče poluprovodnika koje se koristi pri izradi komplikovanih električnih kola. Podloge se najčešće prave od silicijuma čistoće 99,999% i imaju skoro savršenu strukturu kristala. Problem sa silicijumom je što lako puca ako je previše tanak. Zbog toga se kod podloga većeg prečnika mora povećati i njihova debljina, što uvećava troškove proizvodnje čipova. Pošto se podloge seku pomoću fine žice moguća je pojava sitnih nesavršenosti koje se kasnije tretiraju hemijskim putem, što takođe uvećava troškove.




Izvor i nastavak: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pa čekaj meni koliko je poznato GaAs se od pamtiveka koristio u elektronici još od 1950-tih godina , a ovako kako je prenešeno , bar na prvi 'gled kao da su ga tek izmislili
(diode su imale manji prag provođenja od 0.2 v ali takođe im je i manja kritična temperatura za GaAs -ranije pregori , atiji i nvidije kako će da se greju bez silikona )

zar nije Soi (silikon on insulator ) nešto tu promenio , u vezi smanjivanja
komponenti, čini mi se od Bartona i intel ekvivalenata da su Soi na čipu (on-die) on je početkom devedestih pronađen taj Soi ali tek posle 15god našli način da naprave vlsi od njih

• 2Ovo se svidja korisnicima: hazmaju, Dr SiGn
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Procu o Galijum-Arsenidu, spasitelju elektronike, slusam pa 15 godina unazad, a sama prica je stara, pa bar, koliko i tehnologija integisanih kola ( 70-tih su neki procesori radjeni od njega ). Taj materijal je smesan i nikada nece zameniti silicijum u kolima konzumentske elektronike ( u nekim drugima je nasao siroku primenu poodavno ).

Mnogo je razloga zasto se to nece desiti, recimo da su neki od njih:

To je kombinacija dva elementa, znaci jedinjenje, koje je vrlo tesko napraviti da bude izotropno.

Nema oksid koji moze da sluzi kao izolator, pa se moraju primenjivati druge metode, vrlo skupe i vrlo neefikasne ( a to je krucijalne vaznosti ).

Iako ima jako pokreljive elektrone ( sto ga teorijski cini znatno brzim od Si ), supljine su mnogostruke sporije, pa je prakticno nemoguce napraviti P kanalne MosFET-ove, koji cine esenciju kola. Tako da bi komplikovana logicka kola, kakva danas imamo, bilo skoro neizvodljivo uraditi sa GaAs. Neka prosta mogu i to nije problem.

Kola izradjena od GaAs-a imaju mnogostruko vecu potrosnju nego ta ista kola izradjena od Si.

To je onako nesto, sto mi prvo na pamet pade trenutno.

Da je to materijal koji je pogodan za izradu kola, davno bi on "pregazio" Silicijum. I uopsteno da postoji bila sta, sto moze da se koristi umesto Si, a da ima bar priblizno ista fizigca svojstva i da ima bolja elektronska svojstva, davno bi on bio prihvacen. Za sada nema nista. Bioloski svet ostaje zasnovan na ugljeniku, a virtuelni na silicijumu .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Polako, ali sigurno ugljenik ulazi u virtuelni svet, ej bre od kože prave mikro čipove, samo je još uvek problem da taj čip povežu sa okolinom virtualnog sveta. Tako bar naučnici pričaju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ugljenik i te kako ulazi u elektroniku, posebno u razvoju procesora i mikrocipova. Nano cevi ce biti veliki proboj na tom polju, em ce povecati broj kontakta izmedju tranzistora, em ce sam CPU uciniti fizicki znatno manjim i manje vrucim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, GaAs je jedna jako koristan materijal u elektronici, pogotovo kod brzih kola ali, i kod LED-a i novih vrsti solarnih ćelija sa više spojeva. Silicijumski wafer je mnogo jači i nije toliko krt kao kod GaAs tako da su počeli sa tehnologijom nanošenja GaAs na Si pločice. Jedino je ostao problem oksida ali danas sa razvojem novih vrsta oksida to postaje manji problem.