Genetski modifikovana hrana

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tvrdoje ::Pa,opet su u nasim prodavnicama i na nasim trpezarijskim i kuhinjskim stolovima. Cak i u nekim "svecanim prilikama"???
Hm,odakle tebi ideja da se GM hrana i proizvodi prodaju kod nas u prodavnicama?!To bi bio skandal a ti proizvodi moraju da budu posebno oznaceni!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

DR ::tvrdoje ::Pa,opet su u nasim prodavnicama i na nasim trpezarijskim i kuhinjskim stolovima. Cak i u nekim "svecanim prilikama"???
Hm,odakle tebi ideja da se GM hrana i proizvodi prodaju kod nas u prodavnicama?!To bi bio skandal a ti proizvodi moraju da budu posebno oznaceni!

Pa ne može se tvrditi sa sigurnošću od 100% da i nema takve hrane kod nas. Koliko je samo prošlo prošvercovane piletine iz Brazila (i ostalog mesa koje je jeftinije upravo iz tih razloga-GM). Polja sa zasejanom GM sojom (seme su kupovali seljaci na crno - jeftinije, iz neznanja) su počela da se uništavaju kontrolišu u poslednje dve, tri godine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SVAKAKO PROTIV !!!

Nije zdravo, sve sto je vestacko bar za sada, nikakako ne moze biti kvalitetno, ma to je kao steroidi i sl. a pogotovo sto se ne zna dali ostavlja posledice i kakve....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

DR ::tvrdoje ::Pa,opet su u nasim prodavnicama i na nasim trpezarijskim i kuhinjskim stolovima. Cak i u nekim "svecanim prilikama"???
Hm,odakle tebi ideja da se GM hrana i proizvodi prodaju kod nas u prodavnicama?!To bi bio skandal a ti proizvodi moraju da budu posebno oznaceni!
Pre nekoliko godina je stigla "donacija od jedne nama bliske zemlje", u vidu GM soje. Ili sojine sacme(ma sta to znacilo). Poznat je (bar iz novina) slucaj sa posejanim poljima, u Vojvodini , GM soje .Opet ,ta ista polja su spaljena .To je negde u okolini Novog Sada.Selo Kac.Navodno,dozvoljena upotreba u ishrani stoke,ali ne i u direktnoj proizvodnji za ljudsku ishranu(?!?).A, stoka hranjena takvom (GM)hranom se ,pre ili kasnije nadje " na nasim trpezarijskim i kuhinjskim stolovima".
Seljaci iz tog kraja ,tvrde da cak ni pacovi ne koriste tu GM soju za ishranu(?).Kakva je kontrola namirnica za ljudsku ishranu na granicnim prelazima?A,pored njih...?
"Moraju li", bas ,da budu oznaceni???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam definitivno protiv. Jedem samo zdravu hranu koja nije prskana pesticidima i drugim cudima

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

da samo sto je bez pesticida gadna da je vidis
a ova spricana mnoooogo lepa
ma sve je vec zagadjeno

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Zagor
Mozda je lepa na oko ali probaj da je pojedes pa ces da vidis sto je "lepa" a tek zdrava

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

OPREČNI STAVOVI O GENETSKI MODIFIKOVANOJ HRANI
NAUKA - Subota, Januar 28, 2006 13:29 RTS

Genetički inženjering zauzima značajno mesto u svetskoj industriji hrane, pre svega, zbog jeftinije proizvodnje. Još nisu sagledani svi korisni i štetni aspekti genetski modifikovanih organizama, pa su i dalje oprečni stavovi o GM hrani.

Prof. dr Vladimir Glišin, iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu, smatra da je već sada evidento da GMO smanjuju troškove proizvodnje, upotrebu hemikalija i mehaničkih oruđa potrebnih za setvu, obradu i žetvu.

Glišin podseća da se pod GMO podrazumevaju one biljke i životinje na kojima je primenjena tehnika rekombinatne DNK [genetičko inženjerstvo] radi uvođenja, uklanjanja ili modifikovanja specifičnih delova genoma nekog organizma. Tako nastao organizam može trajno da sintetiše neki novi protein, ili da utiče na promene regulisanja aktivnosti nekih gena.

Stručnjaci ukazuju na procene FAO da će se do 2010. godine ljudska populacija u svetu povećati za gotovo dve milijarde, a značajno povećanje stanovništva očekuje se i do 2050. godine. Da bi se podmirile potrebe svetskog stanovništva u proteinima animalnog porekla, neophodno je da se sadašnja proizvodnja udvostruči, podsećaju stručnjaci i procenjuju da se razvoj i unapređenje stočarske proizvodnje može postići, naročito na duži rok, primenom novih biotehnoloških metoda.

U 18 zemalja u svetu oko 7.000.000 miliona farmera gaji GMO biljke na oko 81 milion hektara. Najrasprostranjeniji su transgeni usevi kukuruza, soje, pamuka i pirinča. Najveće površine pod GMO su u SAD [59 odsto], Argentini [20 odsto], Kanadi i Brazilu [po 6 odsto].

U našoj zemlji, u skladu sa zakonom, do sada nije odobreno gajenje ovih useva. Problematika GMO biljaka, životinja i mikroorganizama sa naučno-tehnološkog stanovišta i uticaja na zdravlje ljudi i okolinu, politiku i ekonomiju, etiku i zakonodavstvo aktuelna je u svim zemljama sveta.

Iz Privredne komore Srbije potekla je inicijativa da se poljoprivredni prostor Republike proglasi za 'proizvodni prostor bez proizvodnje genetski modifikovanih proizvoda'.

http://www.rts.rs/kategorija_vesti.asp?redosled=prioritet&IDCategory=55

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ZA, nemam razlog da budem protiv toga.
NIJE sve shto je prirodno zdravo, i NIJE sve shto je veshtachko loshe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam protiv,jer kako drugi narodi kazu:cuvajte ono sto imate."Ne valjaju te modifkciju na bilo kakvu osnovu da stavite.