|
Poslednja arheološka istraživanja u Katoličkoj porti pokazuju da je na teritoriji centra grada postojalo naselje još u 11. veku. Time, kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekao direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Đorđe Srbulović, priča o stvaranju Novog Sada od 1694. godine pada u vodu.
Do sada su pronađena 23 groba starog katoličkog groblja i više od 200 inventarisanog materijala, među kojima ima keramike, kamena, metalnih nalaza poput dva noža i četiri novčića, od čega su dva srednjevekovna i jedno dugme. Broj grobnica se još uvek ne zna, kao ni starost svih skeleta, jer su i nakon zabrane sahranjivanja u portama i dalje još jedno vreme ljudi sahranjivani u postojeće grobnice.
- Od 22 maja, kada je počelo parterno uređenje, postoji stalni konzervatorski nadzor Zavoda za zaštitu spomeka kulture, dok smo u Porti od 5. juna. Posle četiri dana smo dobili poziv od izvođača radova, jer je uz župnu crkvu pronađena zasvođena grobnica. Konstatovali smo da je deo svoda oštećen i unutra pronašli dva groba. Međutim, kako je osim te grobnice, u Porti bilo ukupno 11 iskopa,a u izbačenoj zemlji bilo dosta ljudskih kostiju i devastiranih grobova, odmah smo reagovali i zabranili radove - objasnila je rukovodilac istraživanja, diplomirani arheolog i konzervator Zavoda Dušanka Veselinov.
Prve nalaze arheolozi su pronašli ispred Kulturnog centra, gde je bilo nužno brzo istražiti teren, kako bi radnici postavili kolektor da bi stanovnici Porte imali vodu. Tu je pronađena ljudska lobanja i grudni koš, nakon čega je istražen taj iskop i pronađen netaknuti kulturni sloj, a u zapadnom uglu stigli su do nivoa lesa u kojem je bilo tragova materijala iz srednjeg veka. Time je su arheolozi uspeli da potvrde da je i na ovom mestu bilo srednjovekovno naselje. U tom srednjovekovnom sloju je konstatovan još jedan grob.
- Istraživačke radove smo počeli čim smo stigli do kote gde se meša srednjevekovni materijal sa poznim srednjim vekom, odnosno novim. Već u prvom sloju smo naišli na grobnice i primetili da je u tom rovu vodovod, koji je građen pre dvedesetak godina, devastirao veći deo i sloja i grobova. Međutim, kod levog krila Plebanije naišli smo na debeo kulturni sloj iz srednjeg veka i tu imamo isključivo nalaze koji su direktno povezani sa nalazištem u NJegoševoj 10, gde je pre tri godine pronađen deo srednjovekovnog naselja sa stambenim objektima. U NJegoševoj smo imali priliku da vidimo da taj materijal sadrži dve grupe grnčarije i da su datirane od 11. do polovine 13. veka, kada je čitavo Podunavlje opustelo zbog najezde Mongola. Ovi nalazi su samo još jedan dokaz da je Novi Sad naseljivan i pre 17. veka i da je uvek bio pogodan za nastanjivanje - rekla je Veselinov.
U iskopima se jasno mogu razaznati stariji i noviji slojevi. Veselinov je ukazala na tragove gorenja i vatrišta, u koje su ukopani katolički grobovi. Grobne rake su prilikom ukopa zasipane slojem iz srednjovekovnog perioda i u toj zemlji se nalaze parčadi i obodi lonaca, opeka i kamenje, a pronađena je i grnčarija iz 14. i 15. veka.
Na pitanje da li će arheolozi, s obzirom na obimnost posla uspeti da ispoštuju rok od 30 radnih dana, direktor Zavoda Đorđe Srbulović je rekao da se nadaju, ali da to zavisi od količine nalaza.
- Da li ćemo produžiti radove na više od 30 radnih dana, ne znamo, jer još uvek ne možemo tvrditi šta se sve dole nalazi, a od toga zavisi. Porta nikada nije detaljno eshumirana i sada je vreme, a s druge strane imamo taj srednjovekovni sloj koji moramo ispitati. Nadamo se da ćemo uspeti u roku, ali ukoliko ne uspemo inestitori će morati da imaju razumevanja - izjavio je Srbulović.
Prvi istraživač
Veselinov je, povezujući prethodne nalaze sa sadašnjim, podsetila da je prvi istraživač bio Vladimir Stančić. On početkom 1991. godine, na mestu današnje nove zgrade Biblioteke Matice srpske, pronašao groblje iz bronzanog doba, deo slovenskog naselja i hrišćansko groblje.
Preuzeto sa www.dnevnik.rs
|
