offline
- pcbest
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 15 Jul 2007
- Poruke: 588
- Gde živiš: Nis
|
Američka revolucija
Američka revolucija ili Rat za nezavisnost SAD (1775—1783) je rat kojim je 13 britanskih kolonija u Severnoj Americi steklo nezavisnost, formirajući Sjedinjene Američke Države.
Uzroci rata
U XVIII veku samouprava i prodor prosvetiteljske ideologije podigle su samosvest kolonija, što će stvoriti nepodnošljiviji nesklad sa ekonomskom zavisnošću. Završetkom skupog Francuskog-indijanskog rata (1763) Velika Britanija je nametnula nove poreze kolonijama (Zakon o taksama;Zakon o šećeru), kao restrikcije u trgovini, koje su rasplamsale sve veći gnev i pojačale primedbe kolonista što nisu predstavljeni u Britanskom parlamentu. Kao pobednica u Sedmogodišnjem ratu, Britanija je od Francuske oduzela prostor zapadno od Aligena, površine preko jednog miliona km². Pojedine kolonije, naročito Virdžinija, su polagale pravo na tu zemlju, ali i neke trgovačke kompanije u Britaniji, dokazujući da je širenje kolonija na zapad protivno britanskim ekonomskim i političkim interesima. Kolonije su smatrale da se ovo pitanje njima treba staviti u rešavanje. Uz to, američke kolonije je onezadovoljila odluka vlade da u severnoj Americi stacionira 10.000 vojnika radi odbrane od mogućoh napada Indijanaca i pokušaja Francuza da povrate izgubljene teritirije. Deo troškova za izdražavanje ovih trupa pao je na kolonije. Amerikanci su smatrali da su te trupe nepotrebne i nepoželjne.
Da bi izašli u susret uticajnim akcionarima Istočnoindijske komapanije koja je pala u finansijske teškoće, Engleska je 1773. dozvolila da se velike zalihe čaja prodaju u kolonijama uz nisku američku carinu. Međutim, Amerikanci su u ovome videli opasnost od stvaranja monopola na tržištu čaja. Na to se grupa sinova slobode, prerušena u Indijance, popela na brodove i ceo tovar čaja pobacala u more. Bilo je to tzv. Bostonsko pijenje čaja (Boston Tea Party). Skupština Virdžinije je izdala proglas kojim je sazvala Kongres predstvanika trinaest kolonija. Skup pedeset šest predstvanika engleskih kolonija (osim Džordžije), nazvan Prvim kontinenttalnim kongresom, sastao se 1774, u tada najvećem gradu - Filadelfiji.
Kralj Džordž III i vlada nisu nameravale da se prilagode gledištu Prvog kontinentalnog kongresa. Kralj je držao da kolonije moraju "da se pokore ili da likuju". Odlučne da steknu nezavisnost kolonije su formirale Kontinentalnu vojsku, sastavljenu uglavnom od rezervista koji će se suprostaviti dobro organizovanim i jakim snagama britanske milicije. Za vrhovnog komandanta kolonijlanih vojnih jedinica izabran je Džordž Vašington. Neveliki broj Amerikanaca je u tom trenutku bio otvoreno za nezavisnost. Mnogi plantažeri na jugu bili su odani kralju i njima se sama pomisao na odvajanje od Engleske činila strašnom. Smatra se da da je oko 1/3 stanovništva bilo privrženo kruni. U jesen 1775. skupština pet kolonija su se izjasnile protiv nezavisnosti. Najratobornija podrška američkoj stvari dolazila je sa Severa. Uopšte uzev,"Američka revolucija" je bila delo jedne manjine, koji su činili "američke patriote".
Rat
Rat je počeo kada je Britanija poslala vojsku da uništi vojna skladišta pobunjenika u Konkordu, Masačusets. Na putu iz Bostona, s namerom da osvoji vojna skladišta kolonista u Konkrordu, oko 700 britanskih vojnika naišlo je kod Leksingtona na 77 lokalnih dobrovoljaca koje je u borbenu gotovost stavio Pol Rever. Nije jasno koja strana je prva pucala i sukob je uskoro okončan. Britanci su nastavili dalje prema Konkordu, gde ih je presrelo preko 300 američkih patriota te su bili primorani da se povuku. Na njihovom putu za Boston, neprekidno su ih kolonisti uznemiravali pucajući skriveni iza ambara, drveća i zidova. Poginulo je 373 Britanaca i 95 Amerikanaca. Po izbijanju sukoba 19. aprila 1775, pobunjeničke snage otpočele su opsadu Bostona koja je okončana kada su američke snage pod komandom Henrija Noksa, 17. juna 1775 isterale britanske trupe.
Dva meseca posle bitaka kod Leksingtona i Konkorda, preko 15.000 vojnika kolonijalnih trupa skupilo se blizu Bostona da zaustavi britansku vojsku koja je krenula u osvajanje brda u oklolini grada. Kolonisti su se utvrdili na brdu zvanom Bunker s druge strane reke Čarls; oni su izdržali topovsku paljbu sa britanskih brodova u bostonskoj luci 17. juna 1775, i odbili napad 2.300 britanskih vojnika, ali su na kraju bili primorani da se povuku. Britanski gubici (oko 1000) i snažan otpor kolonista uverio je Britance da neće lako pokoriti pobunjenike. Britansku ponudu oprosta za predaju Amerikanci su odbili, proglasivši nezavisnost 4. jula 1776. Britanske trupe izvršile su odmazdu proteravši vojsku Džordža Vašingtona iz Njujorka i Nju Džersi.
U božićnoj noći Vašington je prešao reku Delavar i pobedio u bitkama kod Trentona i Prinstona. Britanska vojska se razdvojila da bi pokrila veću teritoriju, što je bila fatalna greška. Započevši borbe protiv Amerikanaca u Pensilvaniji, naročito u bici kod Brendivajna, ostavili su ranjive trupe na Severu. Uprkos pobedi u bici kod Tajokonderoge, britanske trupe pod komandom Džona Bergojna porazili su Horacije Gejts i Benedikt Arnold u bici kod Saratoge (17. oktobra 1777). Britanske snage pod vođstvom Džona Bergojna izvele su veliki marš sa severa, iz Kanade, da bi se pridružile drugim britanskim trupama. Ulogorivši se kod Saratoge, Njujork, sukobile su sa Kontinentalnom vojskom pod vođstvom Horacija Gejtsa u prvoj bici kod Saratoge 19. septembra, koja je poznata i kao bitka kod Frimanove farme. Pošto nisu uspeli da probiju američke linije odbrane, Britanci su pretpreli kontranapad, koji je predvodio Benedikt Arnold, u drugoj bici kod Saratoge 7. oktobra, poznatijoj i kao bitka kod uzvišenja Bemis. Bergojn je počeo da se povlači sa svojim oslabljenjim snagama koje su brojale 5.000 vojnika, ali Gejts je sa 20.000 ljudi opkolio Britance i naterao ih na predaju 17. oktobra. Američka pobeda navela je Francuze da otvoreno ponude priznanje države i vojnu pomoć.
Džordž Vašington je po hladnoj zimi razmestio svojih 11.000 vojnika u Veli Džordžu gde ih je obučavao Frederik Stojben, omogućivši im pobedu u Monmutu, Nju Džersi, 28. juna 1778. Od tada su britanske snage uglavnom koncetrisane u blizini Njujorka. Francuska, koja je potajno pružala pomoć američkim trupama u oružju i municiji, konačno u junu 1778. objavila rat Velikoj Britaniji. Francuske trupe pomogle su američkim snagama na jugu, što je urodilo uspešnom opsadom Jorktauna, gde su trupe Čarlsa Kornvolisa predale 19. oktobra 1781, okončavši rat na kopnu.
Rat na moru se nastavio, a vodio se uglavnom između Britanije i evropskih savznika SAD. Mornarice Španije i Holandije držale su najveći deo britanske mornarice u blizini Evrope i daleko od borbi u Americi. Poslednju pomorsku bitku dobila je američka mornarica pod komandom Džona Berija u Floridskom moreuzu marta 1783. godine. Pariskim sporazumom (3. septembra 1783) Britanija je priznala nezavisnost SAD istočno od reke Misisipi i predala Floridu Španiji.
Izvor: Wikipedia
|
