Hisar (Leskovac) krije mnoge tajne

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ЛЕСКОВАЦ – Три пронађена предмета од гвожђа на брду Хисар, у непосредној близини самог центра Лесковца, које је пронашла екипа археолога из Београда и Лесковца на челу са проф. др Милорадом Стојићем, сарадником Археолошког института – ако је судити по првим изјавама, али и реаговањима стручне јавности – у многоме ће променити научна сазнања о значају овог невеликог брда, и многа досадашња научна уверења.

Угледни археолог др Милорад Стојић који се последњих година темељно бави истраживањем Хисара код Лесковца, тврди – како смо јавили – да поменути предмети потичу из 14. века пре наше ере и да је, заправо, реч о сензационалном открићу које је најбољи материјални доказ да се овде, на Хисару, налазио велики металуршки центар за топљење гвожђа и израду бројних премета.

Ако је судити према сазнањима археолога др Стојића, битно се мења историја металургије јер се до сада тврдило – у бројним истраживањима читаве групе научника – да су ту историју започели Хетити у Азији, а да се одатле у деветом веку пре нове ере она проширила на простор европског континента.

Могло би се рећи да је најновије откриће, у ствари, само наставак ранијих занимљивих налаза на овом простору. О познатом предмету од гвожђа, тзв. Туровићевој игли која је пронађена пре неколико година и име добила према лесковачком археологу-аматеру Шћепану Туровићу стручна јавност је дала високо мишљење.

– Игла је направљена од чистог гврожђа, није била ни зарђала, па ако бисмо реконструисали метод израде у време када је прављена, проблем корозије би био решен – оцењује професор Стојић.

На Хисару, такође у близини Лесковца, пре мање од месец дана, екипа др Милорада Стојића и археолога Народног музеја у Лесковцу пронашла је, како смо такође јавили, сребрну копчу за коју се верује да је израђена у шестом веку пре нове ере. Према оцени професора Стојића, који је изузетно заслужан за значајна открића на Хисару, овакав примерак накита из гвозденог доба није пронађен на овим просторима, а сматра се да је копча била власништво неког од припадника старобалканских народа. Такву копчу, у време израде, носили су и жене и мушкарци, а сребро је високе финоће.

О локалитету Хисар код Лесковца проф. Милорад Стојић је писао, између осталог, у чланку „Етнокултурни однос Косова и Поморавља у праисторији” који је 2000. године објављен у Зборнику радова Филозовског факултета у Приштини.

Хисар код Лесковца припада „Брњичкој културној групи” (период од 1350. до 950 године пре наше ере). Тај период је на Косову и Метохији познат на основу истраживања шест некропола од којих су посебно вредни резултати добијени на локалитетима у Доњој Брњици, Граштици и Липљану. Карактеристично је да је готово на скоро свим некрополама на којима апсолутно доминирају гробови спаљених покојника, нађен и понеки инхумирани покојник што указује на удео микенске традиције у настанку ове културе.

– Истраживања у басену Јужне Мораве, где су насеља брњичке културне групе Хисар код Лесковца, Скобаљић код Вучја и друга, и некропола Окућница Михаила Јојића у Врапцу, показала су да је развој брњичке културе прошао кроз четири развојне фазе – оцењује др Стојић.

На југу Србије, поред Хисара, постоје многи недовољно проучени локалитети. Најпознатији је, свакако, Царичин град. Налази се код села Прекопчелица, осам километара од Лебана, а тридесет од Лесковца. То је византијски град који је припадао Јустинијану I. Само налазиште простире се на платоу од 42.000 м2. Испод откопаних улица, као и поред неких грађевина, налазе се остаци канализације. Царичин Град је у VI веку био административно-управни и црквени центар византијске области на Балкану. Зна се да је био већи град, и јако војно утврђење, о чему сведочи и систем фортификација. Источно од самог града, преко Царичинске реке, на месту где се данас налазе црква и конак, било је војно утврђење у склопу одбрамбеног система Царичиног Града

izvor: Politika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaka cast arheolozima!

Trebalo bi da idem skoro na interdisciplinski seminar istorije i arheologije, pa ako cujem nesto iz prve ruke o ovome, ja cu napisati.

Ja bih vise voleo kada bi popularizovali lepesnki vir, a ne da ukrajinski arheolozi rade glavninu posla