|
Retko se javljam, iz privatnih/zdravstvenih razloga, ali kad uđem u ovaj deo skoči mi pritisak preko 150😊.
@Sirus
Misli na rečnik, knjigu. U pitanju je polemika koja se vodi među srpskim-hrvatskim-bosanskim-crnogorskim političarima-u-pokušaju i među njihovim sledbenicima kako bi ispali pametniji od konkurencije.
Fakat je sledeći:
Najstariji rečnik srpskog jezika je:
Lugat-i farisî, arabî ve rûmî ve sirb (prevod: Rečnik persijski, arapski, grčki i srpski), a u podnaslovu Lugat-i elsinei erbe'a (prevod: Rečnik na četiri jezika).
Rečnik je iz 15. veka.
Za ovo je izvor Ahmet Džaferoglu, koji je napisao rad o tome.
Aj da kažemo da neka vrsta rečnika može da bude i delo Konstantina Filozofa „Povest o slovima“, s početka 15. veka.
Iako mnogi smatraju da je prvi spomenik srpske pismenosti Miroslavljevo jevanđelje (s kraja 12. veka), u krivu su žestoko. Zašto?
Najstariji spomenik srpskog jezika (trenutno poznat nauci, da se ogradim jer možda čuči još neki, neotkriveni i pri tom stariji), tj. da budem malo precizniji u pitanju je srpska redakcija staroslovenskog jezika pisana glagoljicom, je Marijino/Marijinsko jevanđelje, na početku 11. veka. Iako ga i Bugari smatraju delom svoje kulturne baštine (što i nije greška), ovo je i spomenik bitan za srpski jezik jer se u njemu prvi put vide elementi srpske redakcije – koriste se slova koja su karakteristična za srpsko podneblje. Kada prepisivač unosi ta slova znači jedno – u vreme prepisivača postojalo je i takvo pisanje.
Da li je prepisivač bio srpskog porekla (opšte prihvaćeno u nauci) ili je bio priučeni Bugarin koji je „zboruval na srbski“ nije toliko bitno da bi ovo bio deo i srpske kulturne baštine?
Ovo je bitno za istoriju srpskog jezika jer pokazuje da je srpski jezik postojao mnogo ranije i da je bio poznat ljudima.
|
