|
”Kako neki ljudi mogu gore, A ja i Žuga ni na more”
Dr. N. Karajlić
Kratka istorija Belgije, i to hronološki unatraške da svežiji događaji koje raja bolje pamti i skojima se lakše identifikuje dođu na vrh.
1. 1944. Bitka u Ardenima – Poslednja Nemačka ofanziva na zapadnom frontu i poslednji trzaj trećeg rajha.
2. 1940. Drugi Svetski Rat – Belgija je poligon na kome Švabe usavršavaju Blickrig jer leži na glavnom opravcu njihovog nadiranja ka Francuskoj, (da bi podjebali čuvenu Mažinoovu Liniju).
3. 1914. – 1918. Prvi Svetski Rat – Linija fronta ide tačno po sred Belgije, rovovi je presecaju uzduž i popreko, hlor se oseća u vazduhu, Debela Berta preorava sela i gradove, a gore negde letucka i Crveni Baron.
4. 1830. Revolucija – Belgija po prviput postaje nezavisna. Uz pomoć Francuza, katolici belgijanci najurili su protestantsku Holandsku dinastiju i razbucali Uredinjeno Nizozemsko Kraljesvtvo. Valonci, koji govore Francuski, postaju po prvi put većina, i shodno tome počinju iz momenta da diskirminišu Flamance, koji govore Holandski. Momenat u našoj istoriografiji poznat kao Sjaši Kurta da Uzjaši Murta.
5. 1815. Vaterlo – Napoleonova poslednja bitka, smrsili su mu konce jednom za svagda tu u Belgijskim poljima. Holanđani su se kao jedna od sila pobednica, na Bečkom kongresu, konačno dokopali, Španske Nizozemske, tj. onoga što će kasnije postati Belgija. Tako je stvoreno Ujedinjeno Nizozemsko Kraljevstvo sa protestantskom vladarskom kućom i većinom naroda koji govori Holandski.
6. 17. i 18. vek. O Belgiju se neprekidno otimaju, Španci, Francuzi i Holanđani, svako s promenljivim uspehom.
7. 1566. – 1648. Osamdesetogodišnji rat – Velika pobuna protiv vlasti Španskih Habzburgovaca u kojoj su severne nizozemske pokrajine izvojevale nezavisnost i postale protestantska Holandija. Jug ostaje u rukama Habzburškog Cara koji se postarao da protestante uredno ili spali ili protera ili umori inkvizicijskim mukama.
8. 16. vek Protestantizam stiže u Nizozemsku – i problemi počinju iz momenta.
9. 1517. Karlo 5. je nasledio Nizozemsku (Belgiju i Holandiju, đuture) od svoje babe Marije Burgundske. Od drue babe i dva dede nasledio je pride, krunu Svetog Rimskog Cara, Austriju, Španiju, sve njene kolonije, dobar deo Italije, Češku Mađarsku, i pstale tričarije kao što su Sicilija, Slovenija, Hrvatska i tako tome slično.
10. 14. – 16. vek Vojvode od Burgundije su nekako skrpile gomilu nepovezanih feuda u jednu kakvu takvu celinu.
11. 855. Karlo Veliki je na samrti podelio svoje veliko carstvo na tri dela, jedno je zapala Francuska, drugom Nemačka, a najmlađem, Lotaru (ljubi ga majka) sve ono između, Alzas, Lorena, Belgija i Holandija, sve ono oko čega će se posle vekovima Francuzi i Nemci zdušno klati.
12. Pre toga sve od Cezarovog vremena do pada Rimskog Carstva, granica između Rima i varvarskih teritorija, iliti sama granica civilizacije.
I sad nek mi neko objasni kako, i pored ovakve istorije, u Belgiji može sve da bude pod konac? Kako oni mogu da imaju i industriju i uspešnu ekonomiju i stabilnu političku scenu i na šta se to mi koj đavo celog veka vadimo, kad su oni stradali u ratovima i gore od nas? A da, zaboravio sam, nih učiteljica više voli.
|
