Moj prikaz...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Иван Симић

Шта је историја?, Едвард Халет Кар, Београд 2001, 112

Књига Шта је историја? настала је из шест предавања које је Едвард Халет Кар одржао на универзитету у Кембриџу, од јануара до марта месеца 1961. године. У својим предавањима Кар је хтео да представи неке од главних проблема са којима се суочава модерна историографија и да на њих пунуди одређена решења. Књига је подељена по предавањима у шест засебних целина.
У првом предавању названом «Историчар и чињенице», Кар разматра проблем интерпретације у историји износећи најпре критике Виговске школе деветнаестог века и њиховог приступа обради чињеница, да би касније током предавања развио тезу о нераскидивости чињеница и интерпретација. Приликом решавања овог проблема аутор износи занимљиве и намерно баналне примере, којима успешно илуструје разлоге због којих историју није могуће одвојити од интерпретације историчара. Кар чврсто везује чињенице и интерпретације у нераскидиву целину и тврди да чињенице без интерпретације не постоје.
У другом предавању под називом «Друштво и појединац», Кар износи тезу да појединац и друштво живе у сталној узајамној интеракцији. Аутор анализира однос појединца и друштва с једне стране и историчара који пише о тим односима с друге стране и износи став да људи, они које многи зови 'велики', никад не живе и не делују у друштвеном вакууму већ су увек смештени у одређени друштвено-историјски контекст. Кар сматра да је историчар увек под утицајем друштва у којем живи и ради и да када пише о догађају из прошлости, увек пише кроз призму свог друштва. Аутор закључује да проучавање друштвено-историјских околности у којима се сам историчар налази има велику важност за проучавање његовог дела.
У овом поглављу, Кар је такође покушао да објасни како коначна или универзална историја није могућа. Изнео је став да је историја поглед садашњег друштва на прошлост, а како се друштво стално мења, тако се и поглед на прошлост стално мења. Ово отвара питање сврхе историје, на које Кар одговора тако што историју схвата као поглед на прошлост из одређеног тренутка у садашњости. Он међутим додаје да историчар треба да се што више приближи времену о којем пише јер на тај начин његов рад постаје објективнији. Овакав став отвара проблем објективности који Кар обрађује у петом предавању. Аутор објашњава проблем објективност у историји и наводи разлоге због којих историја не сме да се лиши интерпретације. Кроз занимљиве примере, Кар износи тезу да саме чињенице немају вредност док не дође до њихове интерпретације.
У трећем предавању под називом «Историја, наука и морал», Кар се супроставља мишљењу да је историчар `судија` који даје моралну оцену неког времена или друштва. У даљем предавању аутор покушава да одговори на нападе на историју као науку, супростављајући се тврдњама да се историја бави искључиво појединачним, док се 'права' наука бави `општим`. Он одбацује идеју да се из историје не дају извући никакве поуке и да историја није у стању да предвиђа будућност. Током решавања ових проблема Кар даје конкретне примере који му помажу да образложи своје тврдње.
У четвртој расправи под називом «Узрочности у историји», Кар анализира проблем детерминизма и теорије случаја у историји. Каров став је да ништа у историји није случајно и без узрока, додајући да су и саме интерпретације историчара резултати одређних узрока. Предавање се завршава тезом да нам познавање узрока може помоћи да завиримо у будућност.
У петом предавању, «Историја као прогрес» Кар се оштро суочио са мистицизмом објасњавајући значење појма прогреса и улоге историје у томе процесу. Аутор се не слаже са ставом да историја има коначан и јасно дефинисан циљ и објашњава разлоге због којих сматра да се историја не бави апсолутним, већ представља сталан дијалог између прошлости и будућности – прогреса. Кар прогрес види као непрекидно 'напредовање у прошлост' на основу нових погледа који настају са напредовањем друштва.
Шесто и последње предавање Кар је назвао «Обзорје које се шири». Предавање почиње разматрањем развоја свести на свим пољима објашњавајући промене у друштву које су настале у двадесетом веку. У том новом друштву Кар покушава да пронађе услогу историје. Књига се завршава позитивним погледом на будућност и покушајем да за историјску науку нађе нов пут.
Предавања Едварда Халета Кара треба да допринесу дискусијама о теорији историје које треба да дају одговор на фундаметално питање историјске дисциплине: «шта је то историја». Нови радови треба да се надовежу на Карова предавања, да их унапреде, али и да отворе нове теме и понуде нове одговоре. У том погледу, Карова књига сигурно заузима важно место у савремној историјској науци.