|
Перестроика је појам који се користио у Совјетској економској и социјалној политици од 1987. године. Сама реч Перестроика значи престројавање.
Перестроику је увео Микхаил Горбачов и она је представљала реформу која је требала да подигне совјетску привреду, која је већ од почетка осамдесетих година почела да стагнира. План је био да се промени неефикасна командована економија и да се уведе децентрализована, тржишно оријентисана економија.
Горбачов је најпре покушао да промени модел централног планирања али није хтео да спроводи фундаменталне реформе. Када то није успело направио је реформу познату као перестроика са својим саветницима.
Горбачов није смео одмах да каже јасно шта је то перестроика. Први пут је за перестроику рекао да је равна темељним променама тек онда када се решио противника из Политбироа.
У јуну 1987. године на пленарној сендици централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза, Горбачов је представио основне тезе перестроике, које су водиле економску политику Совјетског Савеза до краја њеног постојања.
У јулу 1987. године Врховни совјет је донео закон о државном предузетништву. Закон је одредио да су државна предузећа слободна да одлуче свој ниво производње у зависности од захтева потрошача. Предузећа су морала да испуне наређење државе али су могла да распореде остатак производње по вољи. Сама су се финансирала и покривала трошкове плате, пореза и набавке кроз приходе. Са перестроиком држава није више спашавала непрофитна предузећа од банкроства. Прописано је и да предузећем управља радник изабран од стране колектива а не од министра. Министар више није одређивао план производње.
Перестроика је настављена током 1988. године и донесени су нови закони. Први пут од Лењиновог времена закон је дозволио приватно власништво. Истина, у почетку је био огроман порез на приватно власништво, али је касније смањен како би се развио приватни сектор.
Горбачов је перестроику увео у сектор спољне економије. Његов програм је привидно елиминисао монопол који је имао министар трговине. Дозволио је министрима других сектора да сами воде своју спољну политику за свој сектор. На тај начин је покушао да им омогући да делују директно, а не преко бирократије министра трговине. Ово је пре свега покушај да се поправи недостатак совјетске спољне политике и недостатак контакта између совјета и иностраних партнера.
Перестројка је дозволила странцима да инвестирају у Совјетски Савез. Нов закон
је омогућио странцима да поседују 49% акција, али су Руси морали да буду директори
предузећа. Ово није успело да привуче стране инвеститоре па су скинути лимити на број акција.
Током првих пет година много се причало о перестроици. Основано је око 140000 мешовитих предузећа, пре свега у области производње, трговине робе широке потрошње и услуге.
Већина економиста се слагала са мерама које је увео Горбачов са перестроиком али се нису слагали са брзином којом треба да буду спроведене. Они су говорили да су радикалне реформе неприхватљиве осим ако се не спроводе на дуже време. Упозоравали су га и на политичке проблеме који могу настати са променом друштвеног система.
Већ 1990. године, перестроика је почела да слаби и привредна ситуација је поново била критична. Оптимизам је врло брзо нестао заједно са Перестроиком.
Ivan Simic
Stavio sam u kod da bi pasusi bili oznaceni
|
