offline
- DR
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Okt 2004
- Poruke: 5450
- Gde živiš: Beograd
|
Dr Simo Jelača
VELIKANI
KOJI SU OBELEŽILI
CIVILIZACIJU
PREDGOVOR
U tekstu koji sledi sumirani su najbitniji podaci o velikanima, koji su svojim delima obeležili ljudsku civilizaciju. Obuhvaćeni su naučnici i drugi velikani poput pronalazača, inženjera, lekara, umetnika i slično, a pošlo se od starih grčkih filozofa koji su udarili temelje astronomije i matematike. U redosledu navodjenja velikana išlo se po godinama njihovog rodjenja. Čitaoci će primetiti da u toku srednjega veka nema gotovo nikoga, izuzev uzbekistanskog matematičara Al-Kvarizmija (Al-Khwarizmi, 780-850). Razlog su paljenje aleksandrijske biblioteke i pojava hrišćanstva, kada je katolička crkva zabranila svaki naučni napredak (M. Milanković: Istorija astronomske nauke, strana 358-366). Ništa se nije objavljivalo izuzev Svetog pisma. Tako je i delo Nikole Kopernika (Nicolas Coppernucus, 1473-1543), iako i sam svešteno lice, bilo zabranjeno čak gotovo tri veka posle njegovog života. Pravi napredak nauke zablistao je tek sa vremenom najblistavijeg uma ljudske civilizacije Leonarda da Vinčija (Leonarda DaVinci, 1452-1519), čija su priznanja takodje došla daleko posle njegovog života. Od naših velikana u listu svetskih velikana uvršteni su: Sveti Sava, Rudjer Bošković, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Njegoš, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Mileva Marić, Milutin Milanković, Ivo Andrić, Pavle Savić, Bogdan Maglić i drugi, na osnovu njihovih istinskih vrednosti jer svojim delima oni to zaista i jesu, bez obzira koliko su na medjunarodnom nivou citirani.
Literaturnih podataka i informacija ima mnogo više za zapadne stvaraoce, dok za mnoge velikane srpskog ili ruskog porekla često nedostaju i najosnovniji, što može biti razlog da neki takodje zaslužni nisu uvršteni u ovom tekstu. Ima slučajeva, takodje, da su podaci različiti za istu ličnost u različitim izvorima. Naročito se to odnosi na vremenske podatke.
Svrha ovoga teksta je da prikaže encikopedijski sadržaj najvažnijih dostignuća, hronološkim redom, koji može poslužiti zainteresovanima za brzo pronalaženje najvažnijih ostvarenja. A kako i sam naslov kaže, reč je o samo onim delima koja su na svoj način obeležila razvoj i napredak ljudskoga roda, tokom dva i po milenijuma pisane istorije.
Autor, SJ
e-mail adresa: jasenica@hotmail.com
ANAKSIMANDER (ANAXIMANDER) (611-547 PNE), grčki astronom
Rodjen je u Miletu, na ostrvu Samos. Anaksimander je astronom, koji je postavio prve koncepte vasione. Pored astronomije izučavao je fiziku, filozofiju i geometriju. Pre Anaksimandera verovalo se da zemlja stoji na osloncu u vasioni i da ima oblik diska, što je on prvi opovrgao. Medjutim, verovao je da Sunce, Mesec i zvezde rotiraju oko Zemlje. Anaksimander je prvi upotrebio pojam vasione i tvrdio da izmedju Zemlje, Sunca, Meseca i zvezda postoji vazduh. Pogrešno je, medjutim, mislio da su zvezde bliže Zemlji od Meseca, a da je Sunce najudaljenije u svemiru. On je izradio prvu mapu do tada poznatog sveta i izradio prvi sunčani sat, sa ravnodnevnicama u Grčkoj, kao i sunčane osvetljenosti u Vavilonu. U domenu biologije preteča je Darvinove teorije o evoluciji.
PITAGORA (PYTAGORAS) (581-497 PNE), grčki matematičar i filozof
Pitagora je bio praktičar i čak izvodio eksperimente odnosa matematike i muzike, što je dovelo do otvaranja škole, kakva principijelno postoji i danas. Tvrdio je da se svet nalazi u sferi, u kojoj se i zvezde kreću po kružnim putanjama. Osnovao je svoju školu (Akademiju) u Krotonu, Italija, 518 PNE u kojoj su izučavani odnosi fizičkog sveta i matematike. Za njega je stvarnost bazirana na matematičkim osnovama. Kao istaknuti matematičar i geometrista, prvi je izveo tvrdnju da je zbir uglova u svakom trouglu ravan 180°, a da je zbir uglova u poligonu od n stranica ravan 2n-4 pravih uglova i prvi je definisao iracionalne brojeve. Čuvena je Pitagorina teorema pravouglog trougla, po kojoj je kvadrat nad hipotenuzom ravan zbiru kvadrata nad obe katete (c²=a²+b²). Pitagora je, takodje, prvi radio razlomke. Baveći se matematikom, detaljno je izučio odnose dimenzija egipatskih piramida (a sve su gradjene po istim odnosima), visina prema poluosnovi baze kao 171:140. Katete tih trouglova su 171 i 140, a hipotenuza 221. Prema tome, Pitagora je prvi odgonetnu njihovu tajnu.
HIPOKRAT (HIPPOCRATES) (460-377 PNE), grčki lekar
Sačuvano je 60-70 pisanih tekstova Hipokrita, iz domena medicine, od koji su mnogi napisani posle njegove smrti. Aristotel ga je zvao “Velikim doktorom”, a i dan danas smatra se ocem medicine. On je svakako postavio prve osnove naučne medicine i u istima ostavio sopstveni utisak sve do današnjih dana. Sve vrste obolenja smatrao je ovozemaljskim i odbacivao sujeverja, a lično pristupao iznalaženju uzroka i simptoma bolesti, i iste lečio prirodnim načinima. Zalagao se za odmaranje, zdravu ishranu, vežbe, higijenu i čist vazduh. Sam Hipokrit je rekao da je šetnja najbolja medicina. I dan danas na svim univerzitetima sveta lekari polažu Hipokritovu zakletvu, kao svoju etičku odgovornost prema pacijentima.
DEMOKRIT (DEMOKRITUS) (460-370 PNE), grčki filozof
Ni Demokrit, kao ni mnogi drugi iz tog vremenskog perioda, nije ostavio mnogo pisanih tragova o svojim delatnostima. O njemu su više pisali drugi, medju prvima Aristotel. Demokrit je prvi primenio reč atom (na grčkom atomon) za nevidljive delove materije. Po Demokritu, vasiona se sastojala od ogromnog vakuma sa neograničenim brojem atoma, koji su činili fizički svet. Atome je Demokrit smatrao sastavnim delovima svega na zemlji, kao i na planetama i zvezdama. Za atome je tvrdio da su nepromenljivi, čvrsti i nevidljivi. Tvrdio je da atomi u različitim odnosima sačinjavaju stene, biljke i životinje. Nakon smrti živih organizama njihovi atomi postaju slobodni za formiranje drugih oblika. On je takodje tvrdio da atomi u različitim stvarima egzistiraju u različitim kombinacijama. Za tečne materije iznosio je da su glatke i da ulaze izmedju drugih atoma. Slične opise davao je i za ukusne materije i različite boje.
Značaj Demokrita je u tome što je, medju prvima, odbacio religiozno i spiritualno učenje. Čak je ljudsku dušu opisao kao brzo pokretne atome u ljudskom telu. Po njemu, nakon smrti atomi dušese razlažu i formiraju drugo biće. Svu ljudsku aktivnost Demokrit je pripisao pokretljivosti atoma u telu.
I mada je moderna nauka opovrgla mnoga učenja Demokrita, on ostaje zapamćen kao prvi koji je pokušao da objasni univerzum jednostavnim fizičkim i matematičkim zakonima. A to je dovelo do promene mišljenja i pravilnog usmeravanja ka naučnim izučavanjima.
Demokritu pripada i zasluga u domenu matematike za dokaz da je zapremina konusa ravna jednoj trećini zapremine valjka iste osnove i visine, ka i za slične odnose kod piramida i prizmi.
PLATON (PLATO) (427-347 PNE), grčki filozof
Za Platona se kaže da je rodjen pored Atine ili u Atini, a da je istu napustio 399 PNE, nakon pogubljenja Sokrata. Posle dvanaest godina vratio se u Atinu i otvorio svoju akademiju 387 PNE, koja je postala bastion intelektualnih dostignuća. Trajala je sve do 529 NE (gotovo čitav milenijum), kada ju je Justinijan zatvorio svojom naredbom. Neki istoričari smatraju Platonovu akademiju prvim univerzitetom Evrope. U njoj su postavljeni istinski principi izučavanja u domenima nauke i filozofije, a iznad njenoga ulaza pisalo je: “Neka ne ulazi niko ko ignoriše geometriju”. Platonova akademija postala je vodeća u matematici, astronomiji, nauci i filozofiji. U doba Platonove mladosti Atina je cvetala kao najdominantniji kulturni centar sveta.
Platonovo učenje zasniva se na tvrdnji da je priroda, vidjena ljudskim okom, istinita. Kao i Pitagora i Platon se priklonio nauci i racionalnoj matematici, koje su činile univerzalne istine. Na taj način, aritmetičkim izračunavanjima, mogla su se predvideti buduća otkrića, slično kao što su se po Mendeljejevom sistemu mogli predvideti elementi koji još nisu bili otkriveni.
Platon se danas pamti kao jedan od najvećih filozofa zapadne tradicije. Njegov uticaj osetio se u svim akademskim disciplinama, u obrazovanju i literaturi, u estetici pa čak i političkom mišljenju, a njegov logični pristup nauci ostaje kao testament teško dokučivim idejama.
ARISTOTEL (ARISTOTELES) (384-322 PNE), grčki filozof
Aristotelovim naučnim idejama pridavan je gotovo božanski karakter. Sa 17 godina stupio je u Platonovu akademiju 367 PNE, a nakon smrti Platona 347 PNE napušta Akademiju i postaje privatni učitelj mladom Aleksandru Velikom. Godine 335 PNE Aristotel otvara u Atini svoju školu, nazvanu Lyceum. U to doba dominiralo je mišljenje Aristotela u domenima fizike i kosmologije, u zapadnom svetu, koje se zadržalo sve do vremena Galilea i Njutna. Aristotelovo učenje zasnivalo se na tvrdnji da se sve što postoji sastoji od četiri elementa: zemlje, vode, vazduha i vatre. I Aristotel je prihvatao tvrdnju da se Zemlja nalazi u centru vasione, sa suncem, mesecom i planetama, koji rotiraju oko zemlje. Smatrao je da je kamenje, kao najteže, u središtu zemlje, voda, kao lakša, pliva po zemljinoj površini, a vazduh je, kao još lakši, iznad zemlje i da vatra ima težnju da se uzdiže u visine. Aristotel je, takodje, uveo pojam etra, tvrdeći da se Mesec kreće u etru, a takvo mišljenje zadržalo se dve hiljade godina posle njega.
Pitagora je utvrdio da zemlja ima sferni oblik, a sam Aristotel je primetio da zemljina senka na mesecu, tokom pomraćenja meseca ima malo spljošten (eliptičan) oblik. U domenu biologije, Aristotel je prvi izvršio klasifikaciju životinja prema njihovoj reprodukciji (radjanju živih mladunaca ili legla iz jaja).
EUKLID (EUCLID) (330-260 PNE), grčki matematičar
Euklid je bio Platonov student u Atini, dok je većinu života proveo radeći u Aleksandriji, Egipat, gde je osnovao matematičku akademiju. Njegovo čuveno delo je "Elementi", koje je izvršilo ogroman uticaj na zapadno akademsko mišljenje. Za "Elemente" se kaže da je posle Biblije u ljudskoj istoriji najviše proučavano, prevodjeno i štampano delo. Doživelo je 1700 izdanja. Euklid je sistematski opisivao ono što je izučavao, postavljao je više aksioma i teoreme izvodio iz stečenih zaključaka. Tako logičan metod istraživačkog rada održao se do dana današnjeg. Elementi su pisani u trinaest tomova, a u njima je Euklid izneo i nalaze svojih prethodnika, Pitagore i drugih, u vidu sistematskih dokaza, teorija i originalnih nalaza. U prvih šest tomova detaljno je obradio geometriju ravni: trouglove, kvadrate, pravougaonike, krugove, kao i teoriju proporcija. Sledeća četiri toma obuhvataju razne teorije, uključujući i teoriju o neograničenim brojevima. Poslednja tri toma obradjuju geometriju tela. Neki Euklidovi aksiomi (kao teorema o paralelnosti) opovrgnuti su u devetnaestom veku, a Albert Ajnštajn izneo je tvrdnju da Euklidova geometrija ne važi u vasioni.
ostatak na http://www.prezimenik.rs/
Dopuna: 04 Jan 2006 23:54
Jos malo o Pitagori
Brojevi sadrže tajnu stvari
Pitagora je ključ sveta video sakriven u brojkama i linijama
Uspomena na učitelja i njegovo učenje nastavljala se preko preživelih kojima je polazilo za rukom da pobegnu u Grčku. Platon se, uz velike muke i uz veliku cenu, preko Arhitasa, bio domogao jednog učiteljevog rukopisa koji je, uostalom, svoje ezoteričko učenje zapisivao samo tajnim znacima i u simboličkom obliku. NJegova glavna delatnost, kao i delatnost svih reformatora, odvijala se usmenim podučavanjem.
Suština Pitagorinog kosmogonijskog sistema koja dopire do nas sadržana je u Lizisovim "Zlatnim stihovima", u komentarima Hieroklesovim, fragmentima Filolajusa i Arhitasa, kao i u Platonovom "Timeju". A kakvo je Pitagorino učenje?
Šta je uzročnik ili pokretač svega na svetu, naročito u ljudskom rodu? Nebo govori - Proviđenje, Zemlja kaže - Fatalnost, ljudski rod koji plovi između njih odgovara - Ludilo. Bol. Ropstvo!
Pitagora je video tri neizmenljiva sveta kao "krilo Demetre", svetlost zvezda i kao srce ljudsko, a samo onaj ko bude pronašao saglasnost među njima i zakon opšte ravnoteže može biti pravi mudrac, on će moći da pomogne ljudima. Samo se u toj sintezi tri sveta nalazi tajna Kosmosa.
Ključ sveta Pitagora je video sakriven u geometrijskim linijama, u nauci o brojevima, u trojičnom zakonu koji uređuje konstituciju bića. Od svete matematike, nauke o brojevima ili univerzalnim principima, on je načinio centar svog sistema, a što je formulisao na novi, svoj način posle 22 godine učenja u egipatskom hramu u Memfisu, pod rukovodstvom velikog sveštenika Sonhisa.
Pitagora je za centar svoje delatnosti izabrao grad Kroton, najnapredniji grad južne Italije. Njegov cilj nije bio samo u tome da prenese učenje na jedan broj izabranih učenika nego da to učenje primeni sa svim njegovim principima u vaspitanju omladine i u životu Države. NJegov plan je obuhvatao nameru stvaranja jedne institucije za laičku inicijaciju, uz neskrivenu nameru da malo po malo transformiše političku organizaciju u gradu prema slici filozofskog i religijskog ideala.
Osnivajući školu u zalivu Tarenta on je ezoteričke ideje širio u Italiji i svoje je učenje čuvao u dragocenoj vazi kao najčistiju suštinu mudrosti Istoka, namenjenu narodima Zapada.
- Brojevi, poučavao je učitelj, sadrže tajnu stvari, a Bog je univerzalna harmonija. Sedam svetih činova, građeni prema uzoru na sedam nota heptakorda, odgovaraju broju sedam boja svetlosti, broju planeta, broju sedam načina postojanja i života koji se stvaraju iz sedam sfera materijalnog i duhovnog života, od najmanjeg do najvećeg među njima. Ako se melodije tih sedam načina mudro nametnu, one dovode do saglasnosti u duši, ona tada postaje dovoljno harmonična i može da prima čak i vibracije duhovne istine. Tom pročišćenju duše obavezno odgovara čišćenje tela koje se postiže higijenom i strogom disciplinom u navikama. Prvi zadatak inicijacije sastoji se u pobeđivanju strasti. Onaj ko nije učinio harmoničnim svoje biće ne može ni da razmišlja o božanskoj harmoniji...
U idealu pitagorejskog života, međutim, nije bilo ničeg asketskog, ženidba je smatrana za nešto sveto. Novajlijama je ipak savetovana čednost, posvećenicima umerenost, a to je bila moć koja vodi usavršavanju. Pitagora je verovao u vrlinu žene posvećenice, ali se grozio obične, profane žene. Jednom učeniku koji ga je pitao kada je dopušteno približiti se nekoj ženi, on je ironično odgovorio - Kada budeš umoran od odmora!
On je svoje učenike nazivao matematičarima jer je njegova uzvišena nauka počinjala naukom o brojevima. Međutim, ta sakralna matematika ili nauka o principima, bila je istovremeno i transcendentnija i življa nego profana matematika koju jedino i poznaju naši naučnici i filozofi. U njoj Broj nije posmatran kao apstraktni kvalitet nego kao sveprisutna i delatna vrlina Jednog najvišeg, Boga, koji je izvor svetske harmonije. Nauka o brojevima je bila nauka o živim silama, o božanskim svojstvima na delu, u svetu i u čoveku - u makrokosmosu i mikrokosmosu. Posmatrajući ih, deleći i objašnjavajući njihovu igru Pitagora je gradio Teogoniju, ili jasnu racionalnu teologiju.
Jer jedna stvarna teologija je trebalo da pruži principe svih nauka. Ona neće biti nauka o Bogu ako ne pokaže jedinstvo i povezanost svih nauka u prirodi. Ona će zaslužiti svoje ime pod uslovom da postane organ i sinteza svih drugih nauka. To je u egipatskim hramovima i bila uloga koju je imala nauka o svetoj reči koju je Pitagora formulisao i precizirao pod imenom nauke o brojevima. Ona je pretendovala da bude ključ bića, nauke i života.
Kako se približiti Jednom, tom Biću nedostižnom? Da li je neko nekada video gospodara vremena, dušu sunca, izvor inteligencija? Ne, samo onaj ko se stopi s Njim može da pronikne u Njegovu suštinu - odgovaraju Pitagorejci. On je sličan nevidljivoj vatri u središtu sveta čiji nemirni plamen struji kroz sve svetove i pokreće velike krugove.
Pripremila: Slađana Majdak
blic
edit by Stane: Ako je tekst na srpskom ond ai imena filozofa treba da budu po srpskoj transkripciji. Ostavio sam engleska imena u zagradi ako neko slucajno hoce da potrazi vise o njima nesto na netu a nezna transkripciju.
|
