|
Poštovanje.
Nikada nisam čuo za pomenutu Hitlerovu napravu. Navedeni dokumentarac je, po mom mišljenju (mada ga nisam gledao), senzacionalistička izmišljotina, ali u celoj toj priči postoje dva segmenta koja nisu daleko od nečega što možda ipak ima nekakvog smisla:
1. Činjenica je da su od vremena ''hladnog rata'' vršeni vojni eksperimenti putem izvesnih emitera preko kojih su puštani (radio?)talasi čija je frekvencija bila jednaka frekvenciji ljudskog mozga. Informacije koje su curele iz ipak nedovoljno čuvanih izvora (ali i od penzionisanih lica - 13.II 2010.: izvori izgleda i nisu više ''tajna''), ukazuju da je reč o tajnim projektima simulacije mogućeg psihološkog rata. Izgleda da su i Rusi i Ameri izvodili pojedine eksperimente nad čitavim populacijama (recimo puštali su da određene frekvencije plove telekomunikacijama (radiom, televizorom, telefonom) nekoliko sekundi). Primećeno je da je čovek nesvesno menjao svoju narav prilikom puštanja valjda infra ili ultrazvukova (nešto tako) a to je automatski otvaralo mogućnost upravljanja ljudskim htenjima a to je opet značilo smanjenje vojnih troškova (bez ispaljenog metka razoružati kompletnu državu i zavladati njenim resursima). Prema tome, odgovore na ovaj segment treba potražiti u domenu psihomanipulativne tehnologije. Nije isključeno da su se njom počele služiti i neke sekte. U svakom slučaju, pokušajte pronaći tekstove puk. dr Svetozara Radišića jer se on bavi ovom tematikom.
2. U 1. tomu knjige «Okultizam» od Kolina Vilsona, Beograd 1996. (original iz 1971.), izdanje ATENEUM, na 104. strani piše: «Mladima 50-ih godina koža se u pravom smislu reči ježila već na sam pogled na fotografiju Džejmsa Dina. Neka pesmica dolazi na prvo mesto 'top-lista' zahvaljujući tome što se do u beskraj izvodi, sve dok ne dođe dotle da počne izazivati ritualnu reakciju. Hitler je na kraju svoje slušaoce doveo dotle da je već samo povišenje tona u njegovom glasu moglo kod njih izazvati emocionalni orgazam». Na 254. strani: «[…] Hitlerove su moći bile delimično magijske, naprosto stoga što su ga pokretali dugoročno osećanje svrhovitosti i beskrajan optimizam. Posledica je bila automatski rast moći sa 'nevidljivih' rubova spektra; gotovo hipnotička moć nad masom, o čemu je toliko svedoka dalo potvrdu. Ti isti svedoci – Lideke, Hanfštengl, Gregor Štraser – sa krajnjim su iznenađenjem ustanovili da je Hitleru, u privatnim kontaktima, nedostajala svaka harizma. Svoje moći 'uključivao' je kada mu je to bilo potrebno, kao kad dirigent dovodi svoj orkestar do vrhunca».
Dakle, po svemu sudeći, nije postojala nikakva mašina već kolektivna histerija (da ne kažem ludilo) nemačkog naroda i retorički talenat čoveka kojeg će istorija zapamtiti po stradanju miliona ljudi.
|
