|
MoscowBeast ::Predmet i pojam ne mogu da budu drustvo, vec sredstvo, alat.
Po ovom tumačenju, rečenica „Video sam čoveka sa štapom“ i izrazi poput „supa s rezancima“ nepravilni su. Ne bih baš rekao.
Da se vratim na temu. Prvo nekoliko citata iz referentne literature.
Pavle Ivić, Ivan Klajn, Mitar Pešikan, Branislav Brborić, Srpski jezički priručnik:
Citat:Slično tome, posle mnogo diskusija o tome da li treba reći pisati malim (velikim) slovom ili pisati s malim (velikim) slovom, danas dajemo prednost obliku bez s, ali se ni za ovaj drugi ne bi moglo tvrditi da je neispravan.
(Primeri koje ću kasnije navesti takođe su uzeti iz ove knjige.)
Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica:
Citat:pisati velikim, malim slovom i pisati s velikim, s malim slovom jednako su pravilni oblici.
Citat:s(a)+INSTRUMENTAL.
...
O izrazu pisati velikim (malim) slovom odnosno pisati s velikim... svojevremeno se među lingvistima vodila polemika koja je ostala bez konačnog rešenja, pa se mora smatrati da su oba oblika podjednako dobra.
Posebno skrećem pažnju na poslednji deo. Među lingvistima zaista se sredinom prošlog veka vodila poduža polemika o ispravnosti jednog ili drugog oblika. Najglasniji pristalica oblika bez predloga bio je Aleksandar Belić, a zagovornik oblika s predlogom bio je Miloš Moskovljević. Kako konačan dogovor nije postignut, jedino je moguće, kao što je ispravno urađeno u dvama pomenutim priručnicima, prihvatiti oba oblika kao ispravna (to što postoji neslaganje u mišljenju da li su oba oblika ravnopravna ili je pak jedan preporučljiviji ne menja činjenicu da oba jesu korektna).
Da vidimo argumente, sasvim kratko, jer kompletna rasprava zaprema desetak i više strana. Pre svega, slovo u toj rečenici nije sredstvo — sredstvo pisanja može biti samo olovka ili nešto slično. Međutim, nije ni društvo — društvo može da nam bude drug s kojim pišemo, recimo, domaći zadatak. Međutim, ona osnovnoškolska podela instrumentala na sredstvo i društvo nipošto nije tako striktna kakvom je mnogi smatraju. Pod sredstvom, pored oruđa, podrazumevamo i materiju neophodnu za vršenje radnje (kao u primerima napuniti benzinom i trgovati svinjama); takođe i predmet radnje (recimo upravljati državom, baviti se naukom, rukovati puškom). Oblik s predlogom, tj. ono što bi osnovci nazvali društvom, podrazumeva bilo kakve propratne osobine (završiti razred s odličnim uspehom, pevati s lakoćom, otići na odmor s rezultatom 1 : 0); štaviše, predlog s koristimo i kada je nesumnjivo reč o „sredstvu“, međutim dopuna je nepromenljiva (primeri: rukovati s pet mašina, snabdeti s dosta materijala).
Uzimajući sve rečeno u obzir, jasno je da ima argumenata i za oblik bez predloga i za varijantu s njim, pa stoga nije čudno što dvojica naših uglednih lingvista nisu uspeli doći do konsenzusa o tom pitanju. Nadam se da je never_blondie, ako ga još zanima ova problematika, bar donekle zadovoljan odgovorom.
Još jednom bih zamolio sve diskutante da se prilikom sličnih problema posluže odgovarajućom literaturom (umesto sopstvenim viđenjima stvari), kako ne bi ovakve zablude mesecima stajale neispravljene.
|
