Poslao: 29 Apr 2009 21:04
|
offline
- secanje
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 29 Apr 2009
- Poruke: 20
|
kis.org.rs/
1935, 22. februara u Subotici rođen Danilo Kiš, od oca Eduarda Kiša (do njegove trinaeste godine Eduard Kohn), mađarskog Jevrejina i majke Milice (rođene Dragićević), Crnogorke - kao njihovo drugo dete (prvo je kći Danica rođena 1932).
1989. 15. oktobra u Parizu umro je Danilo Kiš. Po svojoj želji sahranjen u Beogradu, po pravoslavnom obredu. Borislav Pekić je tih dana zapisao: „U poslednjim, za žive vidljivim, časovima verni je prijatelj upitao Danila boli li ga šta. 'Da', rekao je. 'Šta?', upitao je prijatelj. 'Život', odgovorio je Danilo.“
Jedan od nasih najboljih pisaca.... voleo bih da cujem misljenja ljudi koji ga cene i vole, kao i ja.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 10 Nov 2012 17:01
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
Mansarda
Larron. Crimen amoris. Strah od vozova i pasa sve je to vrlo, vrlo čudno. Zanimljiva priča o Orfeju i njegovoj ogromnoj ljubavi prema Euridici koja možda nije ni postojala. Možda je on, pišući ovu Mansardu, pokušavao da je zaboravi.
I da li se prave ljubavi ikada zaborave? "Ležao sam danonoćno u stolici za ljuljanje zagledan u plafon i slušao kako romore kiše, kako tuguju vetorvi. S vremena na vreme Igor mi je donosio gorki čaj sa dvopekom i cigarete. Davio sam se u svom sopstvenom zadahu, u dimu. Kukavica sam bio ili mudrac kada se onda nisam ubio."
Nije li svako od nas, bar jednom u životu bio i Orfej i Euridika?
|
|
|
|
Poslao: 27 Nov 2012 15:42
|
offline
- kindofblue
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 27 Nov 2012
- Poruke: 1
|
Sjajni Danilo Kis o odnosu televizije i pisca
cafedefloreparis.blogspot.com/2012/11/danil.....ustva.html
|
|
|
|
Poslao: 20 Dec 2012 01:13
|
offline
- Boki X
- Ugledni građanin
- Pridružio: 29 Nov 2012
- Poruke: 370
|
"Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom,a u pustoj želji da se u njoj,kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice;jer i to je taština.Taština nad taštinama."
|
|
|
|
Poslao: 16 Maj 2014 17:39
|
offline
- Pridružio: 21 Jan 2008
- Poruke: 710
- Gde živiš: još uvek sam na istom brdu ali sada sama
|
Napisano: 16 Maj 2014 17:37
RAŠTIMOVANI KLAVIR
avenijom crnih šuma prođe
jedna opatica
na biciklu
jedan se policajac krsti
pred katedralom
jedna katedrala od čipaka
jedna starica što nudi ljubav
za svega trideset franaka
plus soba
u jednoj radnji na uglu
prodaju tople pidžame
i žvakaće gume
za pse
jedan pijani mornar
u zagrljaju ulice
u jednoj se kafani toče
kakao i gorki likeri
jedan visoki kongoanac
što liči na kengura
umire javno
od nostalgije
oči jedne mlade konobarice
u kafani italija
podsećaju na oči modiljanijevih
žena
jedan se pijani nemac seća
poljakinje marije kazinske
koju je ljubio
1943
s jednom rukom
na pištolju
s drugom na levoj sisi
jedan me raštimovani
klavir
podseća na luku spasa
u parizu
gde sam plakao jedne večeri
gledajući jedan ljubavni par
kako se grli
Moj doprinos.
Dopuna: 16 Maj 2014 17:39
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Okt 2019 05:23
|
offline
- aposoulyptic
- Počasni građanin
- Pridružio: 15 Feb 2016
- Poruke: 802
- Gde živiš: Gore
|
Endre Adi (1877-1919)
Rođak smrti
Ja sam rođak smrti.
Volim ljubavi koje ginu
I da poljubim svakog ko odlazi
U daljinu.
Volim bolesne ruže,
Žene kad od čežnje venu,
Volim sumornu, tmurnu
Maglu jesenju.
Volim kucanje tužnih satova,
Njihov samrtni, preteći krik:
Velike Smrti, svete Smrti
Nestalni lik.
Volim one koji putuju,
Koji plaču i bude se bez volje,
U hladnoj zori, pod injem
Sleđeno polje.
Volim umorno odricanje,
Plač bez suza, mir i odmorišta,
Mudraca, pesnika i bolesnika
Utočišta.
Volim onog ko se obmanuo,
Ko je posrnuo, pao i kleo,
Koji ne veruje, koji je tužan:
Svet ovaj ceo.
Ja sam rođak smrti.
Volim ljubavi koje ginu
I da poljubim svakog ko odlazi
U daljinu.
(1907)
*Pesmu sa mađarskog na srpski jezik prepevao je Danilo Kiš.
|
|
|
|
Poslao: 11 Okt 2019 05:32
|
offline
- aposoulyptic
- Počasni građanin
- Pridružio: 15 Feb 2016
- Poruke: 802
- Gde živiš: Gore
|
Ljubav je strašna stvar. Šta da vam kažem? Na ljubavnom iskustvu drugih ne može se učiti. Svaki susret između muškarca i žene započinje kao da je to prvi susret na svetu. Kao da nije bilo od Adama i Eve naovamo, milijarde takvih susreta.
Vidite, iskustvo ljubavi se ne prenosi. To je veliko zlo. I velika sreća.
Iz romana "Lauta i ožiljci".
|
|
|
|
|