Herman Hese

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pokrenucu ovu temu,ne zato da bih pitao nekoga za misljenje o ovom izvarednom piscu,vec zbog toga da bih ga preporucio nekome ko jos nije procitao ni jednu njegovu knjigu.
U slucaju da neko ne moze da odluci koju njegovu knjigu prvu da procita,preporucicu vam"Sidatra"tu su jos i Narcis i Zlatousti,Demijan,Itd...
Eto.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moj omiljeni pisac.Sramota me je da se nisam setio da pustim ovu temu ranije
Super ti je ovaj potez eto.Dodao bih u obavezno stivo i "Srećan je ko ume da voli" i "Stepski vuk".
Ovo drugo delo only for mad man's

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan od najboljih Nemackih picaca, zaboravili ste "Igru staklenih perli",
Nisam ga duze citala, al' znam njegovi romani imaju redosled citanja,
koga precizno ne mogu da se setim....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja sam prvo našao ,,Stepskog vuka'', pa ,,Igru staklenih perli'', pa ,,Narcisa i Zlatoustog'', ,,Demijana'' i na kraju ,,Sidartu''. Siguran sam da to nije pravi redosled čitanja. Skoro sam pročitao i ,,Banjskog gosta''.
Hesea obožavam.
Uzgred, kad je već otvorena tema o Heseu, verujem da su svi koji su se bavili njime pročitali ,,Demijana'', pa bih želeo da čujem kako je na vas delovala misao o Abraksasu, o bogu koji je i dobro i loše, i bog i satana.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedina knjiga koju sam prcitao od njega (nazalost) je Stepski Vuk i fenomenalna je!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stepskog vuka sam u svojim tinejdzerskim danima umela da citam do iznemoglosti. Nazalost, sa sirim citalackim iskustvom, i Hese se preraste. Nazalost...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako mene pitaš preskoči Hessea (iz istih razloga zbog kojih i Koelja) :-)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako neko preskoči Hesea, nikada neće biti svestan koliko je izgubio.
Zato ne treba ,,preskakati'' knjige ,,po preporuci''.
Ljudima treba preporučiti knjigu za čitanje, a ne knjigu za izbegavanje.

Hese je pisac bogatog stila i zanimljivih ideja.

,,Život svakog čoveka je put ka samome sebi, pokušaj jednog puta, nagoveštaj jedne staze. Nijedan čovek nikada nije on sam, ali svaki teži da to postane, poneko potmulo, poneko jasnije, svako kako ume. Svako nosi do konca ostatke svog rođenja, sluz i ljušturu jednog prasveta. Poneko ne postane čovek nikada, već ostaje žaba, ostaje gušter, ostaje mrav. Poneko je gore čovek, a dole riba. Ali svako je hitac prirode uperen ka čoveku. Svima nam je zajedinčko poreklo, majke naše, svi mi potičemo iz istog ždrela, ali svako, kao pokušaj i hitac iz dubina, teži vlastitoj svrsi. Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas može da protumači samo sebe samog''. (,,Demijan'')

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas može da protumači samo sebe samog''

Odličan citat, bolji ni ja ne bi mogao da izvadim. E vidiš baš zbog ovakvih stvari... ovo ti je sasvim dobar primer isprazne filozofije.

A gde se dede problem samospoznaje, a gde se dede fundamentalni problem komunikacije među ljudima, a alijenacija, a egzistencijalizam, a solipsizam... ali Hese si tako tera i seje mudrost... i kako se postaje čovek(tm) (šta god mu to čovek značilo)... pa svrha života (ko da nje pa mora da bude).

Ili možda baš zato misliš da treba da čita Hesea?

Ono traženje smisla života i moralnih načela? Nekako mi mnogo puritanski to dođe. Pojima nemam ali zar se čovek(tm) ne postaje rođenjem?

• 1Ovo se svidja korisniku: Red_star_girl
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čovek nije samo matreija! Hrpa kostiju i tkiva, skup organa koji imaju svoju biološku funkciju. To su odlike životinja.
Čovek je pre svega svesno biće, koje poseduje moć duhovnog sazrevanja. Ako je dovoljno roditi se da bi postao čovek, to znači da svaka beba ima duhovnu predstavu o sebi, o prostoru u kome se našla i vremenu koje deli sa drugima.
Čovek postaješ tokom života, ili, kako je Hese lepo rekao, to nikada ne postaneš, već ostaješ samo biološko biće. Odeljak koji sam citirao nalazi se na početku ,,Demijana'' i sasvim je opravdano tu. ,,Demijan'' je knjiga o prelasku iz mladosti u zrelije doba, o borbi praznine i suštine u jednom čoveku, pa i u čitavom društvu (priča se završava ratom). Citiraću stihove koje je Sinkler našao na papiriću tokom jednog školskog dana, a za koje je verovao da mu ih je Demijan poslao (uzgred, zar vam se ne čini da su Demijan i Sinkler, ustvari, jedno?): ,,Ptica se probija iz jajeta. Jaje je svet. Ako hoćeš da budeš rođen, moraš da razoriš jedan svet. Ptica leti ka bogu. A bog se zove Abraksas''. Rečenica: ,,Ako hoćeš da budeš rođen, moraš da razoriš jedan svet'', odgovor je na pitanje kako se postaje čovek. Nije to ,,isprazna filozofija'', jer književnost nema za cilj da ispraznim pričama zabavi čitaoce. Ideja o Abraksasu je simbol mladalačkog bunta i ujedno veoma mudra sinteza dobrog i lošeg, boga i satane, u jedno - što bi Bog zapravo i trebalo da bude jer ako od Boga dolazi samo dobro, onda je univerzum u velikom sukobu Boga i Đavola i nije delo jednog od njih, već njih dvojice zajedno...ali to je sad već druga priča.

Ne znam zašto si ogorčen na Hesea (a i na Koelja, ako smem da primetim). Hese je istraživao ljudski duh, pisao o samoći, otuđenosti, traženju i otkrivanju sebe, međuljudskim odnosima, sukobima unutar čoveka, religiji i svim ostalim stvarima po kojima se ljudi razlikuju od običnih bioloških organizama. Nisam stekao utisak da je želeo samo da ,,seje mudrost''. Njegova dela podstiču čitaoca da razmišlja o sebi, o stvarima koje ga okružuju, da istražuje sopstvenu dušu, da se zapita da li je zbilja dovoljno roditi se da bi se mogao smatrati čovekom. Nazovi to čak i ispraznom filozofijom, ako ti je drago, ali to ima svoju svrhu i vrednost.

A što se suštine života tiče, opet dolazimo na isto. Ima li tvoj život smisla? Postoji li nešto što ti daje snage da se boriš sa tmurnim danima, nešto što te podstiče da veruješ u dobronamernost ljudi koje poznaješ, koje smatraš prijateljima ili kojima se samo osmehuješ na ulici? Svrha života je (nadovezaću se na drugu temu, mada to nije po pravilima), kako je Koeljo rekao, da otkrijemo i proživimo svoju ličnu legendu.

Hese je mnogima pre mene, a sigurno će i mnogima posle mene, ukazati na važnost traženja sopstvene suštine. Njegova dela nose univerzalne poruke kojih često nismo svesni.