Herman Hese

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tema je i bila generalno o Heseu... pa su zato i postovi više o "liku i delu" nego o nekoj konkretnoj knjizi, dakle generalizacija u najgrubljem smislu. Ajd sad i to je nekakva validna tema pa zato i pričamo... međutim i prvi postovi koji jelte "hvale" dotičnog pisca su suva generalizacija... zapravo treba baš dobro da se pomuči čovek da iz ove dve strane naših pisanija iskopa nešto konkretno.

Nego, ajde, nekako i dođosmo do nečeg,... ili opet i nismo... sve se u ovim diskusijama vrti oko "nalaženja sebe"!

Pazi ti sad to! Šta znači nalaženje sebe?!?! To znači da to što si ti sad i što znaš da jesi nije dovoljno dobro (dobro za šta?)... i da ti, po definiciji, stvari treba da težiš (pazi sad težiš ne i dostigneš) nečemu višem (daljem, boljem)... e pa onda dođu sva te priče o samo spoznanju i unutrašnjem istraživanju i introspekciji i svemu ostalom.

Cela ta stvar nije svojstvena samo za Hesea već za čitavu granu literature... a kad se malo bolje razmisli cela stvar je postavljena naglavačke.

Pravo pitanje je zašto ja ne bi trebalo da se osećam dobro u sopstvenoj koži?... u bilo kom datom trenutku? Cela stvar je napravljena samo da rađa frustracije... što bi moje pravo ja trebalo da bude negde tamo daleko na kraj puta ili duboko sakriveno ili šta već.

Čovek sam od rođenja, veoma prosto, sve što radim je duboko ljudski (i dobro i loše), bez ikakve bespotrebne mistifikacije.

Moje pravo ja je upravo ovo što stoji pred vama u ovom trenutku, već u sledećem biće neko dugo, ali kakve veze to ima? Moje ja se menja u zavisnosti od okolnosti u kojima se ja sam nalazim u datom trenutku. Spoznati mene samog u celosti znači spoznati sve moguće situacije u kojima bih se ikada mogao naći... što je pod a) nemoguće b) opasno (postoje neka jako sjebana mesta na koje bi život mogao da nas satavi)

Problem spronalaženja samog sebe je dakle, samo prividan problem... prosta mentalno psiholoska zamka na koje se pecaju neoprezni. Uostalom to se i dotiče jednog od glavnih postulata svih organizovanih religija, ali to je neka druga tema, pa nećemo sada o tome.

Ničea i Hesea je neumesno porediti. S Ničeom se možemo slagati ili ne, ali se niče baš i nemože prenebreći. Osim toga on obrađuje daleko širi spektar tema.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro, moze i tako.

Tema jeste bila generalno o autoru, ali sam je ja, pa onda ti (sa pitanjem),
"skrenuli" ili preusmjerili na to jedno djelo. A ne mora da bude to djelo, mozemo i da pricamo o "Steppenwolf-u" jer sam i njega procitala. Mada moram da kazem da mi je on malo "suvlji" po emocijama. Vise mi je kao psihicka analiza Harry-ja.

Slazem se ja sa tim da je "pronalazenje sebe", za mnoge, bezvrijedno pomena. Za neke je to ipak zivotno opredjeljenje. A naravno da ne moramo ni o tome da "divanimo" jer vidim da tebe to odnese u folozovske pa cak i psiholoske vode, sto naravno meni ne smeta, jer i u tim podrucjima imam i ja svoje misljenje.

I tacno je da smo ljudi po rodjenju. I naravno da je to lako prihvatiti da si covjek zato sto si human, sto si homo sapiens ali po meni to nosi vise nego samo biti covjek. Po tome se covjek i razlikuje od ostalih zivih bica - razum. A onda imamo i neke ljudske vrijednosti koje ostalim zivim bicima manjkaju.

Stane ::...Uostalom to se i dotiče jednog od glavnih postulata svih organizovanih religija, ali to je neka druga tema, pa nećemo sada o tome.

Nisam sigurna da bih se slozila sa ovom izjavom, jer ima ljudi koji ne traze sebe zbog nekog drugoga (vjerske ikone, ma koja to da je) vec zbog samoga sebe.

Ja opet o istome pricam. Bas nema nikakvog smisla.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vanja koliko sam shvatila ima 17 godina.

Citat:Svetlanica ::
Stepskog vuka sam u svojim tinejdzerskim danima umela da citam do iznemoglosti. Nazalost, sa sirim citalackim iskustvom, i Hese se preraste. Nazalost...

Stane, Svetlanica etc. su malo stariji.
Da je tada njima neko omalovazavao citanje Hesea/njegovih poruka etc., verujem da bi isto postupili kao Vanja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vodolija ::Vanja koliko sam shvatila ima 17 godina.

Citat:Svetlanica ::
Stepskog vuka sam u svojim tinejdzerskim danima umela da citam do iznemoglosti. Nazalost, sa sirim citalackim iskustvom, i Hese se preraste. Nazalost...

Stane, Svetlanica etc. su malo stariji.
Da je tada njima neko omalovazavao citanje Hesea/njegovih poruka etc., verujem da bi isto postupili kao Vanja.


Vanja nije imao vremena da pogubi ideale

Ali se ne bih slozhila sa razmishljanjima poput Svetlanica ::Problem je u tome sto je vecina sagovornika vrlo mlada, pa Hese kod njih izazove odusevljenje svojom filozofijom razlicitosti, a poznato je da tinejdzeri zustro brane svoju individualnost. I ja sam ga volela sa 16-17 godina, ...

jer Ella, Jasmina, ljubichasta, pa i ja, smo stariji! Nema to veze sa godinama... A i Vanja nije "branio" Hesea zbog poistovecivanja sa njim, ili shta vec, vec se radi o jednoj veoma jednostavnoj i osnovnoj stvari, a to je ono shto neki od nas sve vreme pokushavaju da objasne: nije ok samo recci da neshto ne valja, ili nije "na nivou", a pogotovo na nachin "pljujem sa visine", ili baciti kritiku... Prava kritika podrazumeva analizu i navodjenje kako "pozitivnog", tako i "negativnog", shto objektivniju procenu stila, sadrzhaja, i sl, sa navodjenjem konkretnih mesta, i argumentovanim obrazlaganjem shta i zashto smatramo takvim i takvim... pritom se, naravno, iskljuchuju izrazi poput "shpanske serije" i sl... Znachi, ili valjan komentar, ili produzhi dalje, ako "nisu vredni osvrta"...

Plus, neke knjige se chitaju i samo zato shto su drage...


* * *

@ Stane

Dopao mi se komentar, tj. mishljenje o "trazhenju sebe", samo za 2 min. moram da izadjem iz gajbe, pa... cu se vratiti na temu, da ne lupam sad na brzinu, volela bih neshto o tome da kazhem...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa ja nikada nisam rekla da mi se Hese ne dopada :-( Jednostavno sam ga "prerasla" i tesko me je kupiti njegovim nacinom razmisljanja i pisanja. Slazem se sa Vodolijom, i odobravam ako neko voli Hesea, jesam li ikada rekla suprotno? Ali, citiracu Staneta: "za nekog je Hese vrhunac, za nekog pocetak."

• 1Ovo se svidja korisniku: Sorelag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svaki citalac uzima od dela onoliko koliko moze da ponese.
Eto.

• 1Ovo se svidja korisniku: Red_star_girl
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ili, svaki čitalac uzima/prima od dela ono što mu treba i učitava u njega sopstvene sadržaje... Aman, ljudi, svako čitanje je kontekstualno i vrednosno... i duboko lično iskustvo... zato i postajemo toliko "lični" kada se pokrene rasprava o vrednostima. Ne bih da se svrstavam, ali Vanjina (uostalom svačija) čitalačka strast, ozbiljnost i predanost s kojima brani svoja uverenja (svoje razloge za čitanje, traganje za smislom i sl.) su DOSTOJNI POŠTOVANJA! Mi "odrasli", "matori" smo zaista katkad cinični i arogantni prilikom iznošenja ocena, zapravo sopstvenih subjektivno obojenih stavova i impresija o vrednosti ovog ili onog autora...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ova rasprava uopste nije produktivna. Dajte da vidimo sta je to sto ljudi vole, ili ne vole kod Hesea. :-)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Vodolija

Da upravu si, izgleda Vanja stvarno ima 17 godina. Ispada da sa bio zao prema njemu bez razloga.

Zapravo cela priča sa traženjem sebe i jeste problematična jer se sistematski uvaljuje klincima u najosetljivijim godinama i stalno im se nameće ta priča o definisanju i formiranju ličnosti i sličnim stvarima. Po mom skromnom utisku ovo je veoma štetno za mnoge mlade ljude, najviše za one najinteligentnije... često godine prođu dok shvate da zapravo nemoraju nikome ništa da dokazuju.

Ideali su vrlo zajebana stvar. Video sam previše ljudi koji čine zlo u ime ideala. Na kraju krajeva retko koji ideal može da bude proglašen za apsolutno ispravan i univerzalan. Oni su subjektivni i promenljivi i vrlo vrlo opasni. Gubljenje ideala je samo prividno opasno. Uostalom ne verujem da postoji ijedan čovek totalno bez njih, pitanje je samo kako se oni shvataju i kako utiču na naše živote. Uostalom cinici ne vode krstaške ratove, to čine idealisti.

Ella
Komentar vezan za religiju je deo jedne mnogo duže priče. Kada bih je celu izložio verovatno bilo jasnije, ali otišao bih previše u off.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pisacu u prvom licu, iako je pricha (donekle) univerzalna...

Stane ::....... Moje pravo ja je upravo ovo što stoji pred vama u ovom trenutku, već u sledećem biće neko dugo, ali kakve veze to ima? Moje ja se menja u zavisnosti od okolnosti u kojima se ja sam nalazim u datom trenutku. Spoznati mene samog u celosti znači spoznati sve moguće situacije u kojima bih se ikada mogao naći... što je pod a) nemoguće b) opasno (postoje neka jako sjebana mesta na koje bi život mogao da nas stavi) ...


"I am not what I was yesterday...
Nor am I what I will be tomorrow...
I am what I am - today..."

Ja prethodne nedelje udavih neke "teorijom" da kada bi skupili 10-tak, ili nek bude 5-6, sigurno, ljudi koji me znaju u jednu prostoriju, prethodno im ponaosob rekavshi da treba da prichaju o meni, ali da ne znaju da ce svi to chiniti, vec da misle da svako pricha o nekoj osobi koju poznaje, drugoj... sigurna sam da bi dosta proshlo dok bi shvatili da svi prichaju o jednoj istoj osobi (ako bi uopshte shvatili ) A to ne znachi da sam ja shizofrenik, niti da sam dvolichna, niti da se foliram neshto, pa za svakog navuchem po masku... Taman posla. Ali me razlichiti ljudi znaju iz razlichitih okolnosti, situacija, perioda, i povrh svega, ipak nemamo sa svima isti odnos, tj. ja se npr. druzhim sa osobama razlichitih karaktera, godina, zhivotnih puteva, interesovanja... i normalno je da onda sa svakim imam poseban odnos, pricham ili se bavim dr. stvarima... A mozhda je to samo do mene, shto ja pa imam gomilu razl. interesovanja i "zhica" za mnogo shta... pa tako sa raznim ljudima nadjem neshto zajednichko... sa nekima manje, sa nekim vishe toga, ali nikako sve...

Odoh ja malchice u off... pa da se i vratim... Poenta je i da svi ti ljudi mene znaju... a opet me ne znaju... u celosti... Znaju samo onu mene koju su imali priliku da vide... Ovde sad lete iskrice... Naime...

Ko sam ja? Kakva? Neko koga sam u odredjenom trenutku iz nekih "samo meni poznatih" razloga otkachila rekao bi "kakva kuchka..." Neko kome sam pomogla i vishe nego shto je mogao da sanja, ili se super druzhimo, razumemo, rekao bi da sam andjeo, "carica", i sl... Ja se i oblachim kako mi kad "dodje", jednog dana je to dzhins, drugog elegantan komplet, treceg neshto sasvim deseto... I tu dolazi ono shto mene opasno nervira, potreba, ili jednostavno sklonost, ljudi da lupaju "etikete", pa onaj ko me sretne u dzhinsu i patikama, kako cepam basket, i sl, pa i u trenerci kod kucce, misli da sam sportski tip, cool, opushtena, tip "devojke iz susedstva"... Ko me vidi u nekom dark fazonu, odmah kazhe "shkorpija u horoskopu!" i bude sav zaintrigiran... Ko se tek uchlani na forum, i vidi, npr, da sam post-ovala tekstove Cecinih pesama, propustice da slusham i rok, i metal, i klasiku, pa i hip-hop, itd......... [neki koji me jos i znaju preporuchishe mi rehabilitaciju pod hitno ] A ja sam sve to, i jos mnogo toga... Danas cu pomoci, sutra se necu javiti, prekosutra cu blistati na party-ju, sledeci put cu preferirati shetnju, prochitacu 18 knjiga za mesec i po dana, pa narednih 2 nijednu... Jednog dana cu cutati do bola, sledeceg nece niko od mene moci da dodje do rechi...
Onaj ko za sebe kazhe da je max. iskren i istinoljubiv, da li bash nikad nije slagao?
Onaj ko kazhe da je vredan i radan, zar nema nekih dana kada mu se nishta ne radi, chak i ako ga cheka posao?
I sl... otishla sam mozhda predaleko s nekim stvarima, ali smatram da je to ok, i nema veze shto se tema zove "Herman Hese", ako nas je Hese doveo dovde... A zashto udavih ovim? Pa neka se zamisle malo i oni koji vec jesu, i oni koji nisu, o nekoliko stvari... o pokushaju definisanja sebe kao lichnosti, kao "takve i takve"... i o formiranju mishljenja i donoshenju sudova naprechac o drugima (o bilo chemu)... [nije prvi put da na to skreccem pazhnju]

S druge strane, mnogi nas sputavaju onim "ali ti si uvek..." Pa shta ako i jesam? Mozhda vishe ne zhelim... (a mozhda samo trenutno...) Jer svako (bi trebalo da) ima pravo da krene dalje, ako mu ono "juche" vishe ne odgovara...

"I am not now, what I was yesterday...
and I am not now what I shall be tomorrow...
so you do yourself, an injustice, to judge me
by yesterday, when I have moved on..."

...
Ideali... ok, mislila sam u pozitivnom smislu, u pomenutom sluchaju do sada nisam primetila spremnost na osudu i ekstremne stavove koji streme unishtenju svega shto je drugachije... dechko razlichitost poshtuje, samo mu je stalo da i drugi poshtuju neke stvari ("ljudi se poshtuju rechima...")

Sad bismo mogli da odemo i u filosofiranje na temu ropstva jedinke, lichnosti, u zajednici, jer zhivimo, kreccemo se, radimo... medju drugima i sa drugima, utichemo na druge... i bukvalno smo primorani (shto oseccanjima, shto zakonima, shto nepisanim pravilima) da se ponashamo na odredjeni nachin i onda kada nam nije do toga, ili kada bismo neshto ili nekako sasvim drugachije... A onda ne mozhemo biti ono shto jesmo, tj, ono shto bismo bili u datoj situaciji... Koliko dobro, toliko i loshe...
Ali to je mnogo dublja i opshirnija pricha, je l' te...

Da se vratim na:
Stane ::...
Ideali su vrlo zajebana stvar. Video sam previše ljudi koji čine zlo u ime ideala. Na kraju krajeva retko koji ideal može da bude proglašen za apsolutno ispravan i univerzalan. Oni su subjektivni i promenljivi i vrlo vrlo opasni. Gubljenje ideala je samo prividno opasno. Uostalom ne verujem da postoji ijedan čovek totalno bez njih, pitanje je samo kako se oni shvataju i kako utiču na naše živote. Uostalom cinici ne vode krstaške ratove, to čine idealisti.

Black Orchid ::...Pitanje je samo za shta se ko bori, zalazhe... I najveci "problem" kod fanatizma je to shto on sprechava sagledavanje cele slike, jednu stvar (ideju, ideologiju, .....) stavlja na pijedestal... i svaki fanatik veruje da je ono za shta se bori "prava stvar", bez obzira shta je u pitanju..... drugi je to, shto se takvi ljudi ne obaziru na posledice, ni na "kolateralnu shtetu", ne biraju sredstva - samo svoj cilj vide...
....... shto mozhe imati ozbiljne (pa i tragichne) posledice... ...

Volela bih da prochitash (prochitate) sledece 2 strane:
http://www.mycity.rs/phpbb/viewtopic.php?t=15884



Trazhenje sebe... za mene ipak bitno, ali ne zbog drugih (pa ni potrebe da sebi neshto dokazujem)... Shta onda kada si dosta toga proshao, i dodjesh bukvalno do tachke, do raskrshca, kada oseccash da bi mogao da podjesh na obe (ili vishe strana), ali morash da napravish izbor, jer su te dve (ili vishe) tvoje zhelje, tezhnje, stremljenja, medjusobno toliko razlichiti da se u praksi iskljuchuju... a znash da bilo koji put (nachin zhivota, recimo) da odaberesh, neces biti ispunjen, neces biti zadovoljan, jer ne mozhesh da se ogranichish i kazhesh "e to sam ja", jer si i ono drugo? jer znash da bi to znachilo parcijalno samoubistvo... shta onda? Onda pokushavash da odaberesh, pokushavash da probash, pokushavash da sachekash ne bi li chuo neki unutarnji glas, pokushavash da izvrshish samoanalizu i nekim analitichkim putem dodjesh do onoga "ovo je faza, a ono sam ja zaista, ja pravi", sve pokushavash... i... neko mozhda i uspe... neko... mozhda...

Da zaokruzhim (kao da je to uopshte moguce...) Heseom... Sidarta je ishao jednim putem, i u odredjenom trenutku shvatio da to nije sve, da nije dosta, da ima potrebu za jos nechim, i krenuo u potragu, neznajuci tada jos, dodushe, za chim tachno... Tu pochinje "lutanje", probao je svashta, a zapravo je sve to njegovo "lutanje" bilo potrebno da bi upotpunio slagalicu, da bi se smirio, i odluchio kako ce zhiveti. Ali upravo su svi ti putevi bili njegov zhivot, i nijedan sâm za sebe nije i ne bi mu bio dovoljan, vec svi zajedno i sve shto je na njima pokupio, saznao, dozhiveo. (po budizmu je inache: ja sam sve ono shto sam bio, sve shto sam sad, i sve shto cu biti...)
Mozhda bi meni tako neshto reshilo "problem", ali u danashnjem svetu i drushtvu i situaciji u kojoj se nalazim (barem trenutno), ja ne mogu tako da se pokupim i odem, pa kud me put ponese (bukvalno)... da podelim zhivot u faze, pa "od 20 do 30 zhivela je tako, narednih 20 godina je provela tamo, a onda je..." Ja ne mogu da odluchim da naredne 2 godine necu raditi nishta, vec cu npr. samo pisati i slikati, pa onda narednih 5 recimo provesti na Tibetu, pa sledecih 15 u proputovanju sveta, od fjordova severa do africhkih savana i od dzhungli Amerike, preko sjaja velegrada, do ribarskih sela na Okinavi...
[ali ne kao turista... vec:
Tunner: We're probably the first tourists they've had since the war.
Kit Moresby: Tunner, we're not tourists. We're travelers.
Tunner: Oh. What's the difference?
Port Moresby: A tourist is someone who thinks about going home the moment they arrive, Tunner.
Kit Moresby: Whereas a traveler might not come back at all.
Tunner: You mean I'm a tourist.
Kit Moresby: Yes, Tunner. And I'm half and half.
("The Sheltering Sky") ]
pa jos godina-dve rada za Unicef... Pa da posle mogu da sednem i shtrikam kraj kamina nakon shto sam ushushkala unuchice...

Mogu da chitam Hesea...
Moram da uchim.., da radim.., da se vladam...... i da se pitam i podseccam negde unutra ko sam i shta zhelim...
Mogu da se nadam da sve to ima smisla, i da ce me bash to odvesti tamo gde zhelim..?
Ili je za to potrebno mnogo ludosti... one gotovo "filmske"...
Pa, mozhda i ostvarim svoju Lichnu Legendu...
.....
...

Prijatno veche svima...

...
P.S. Anybody watched "Legends of the Fall"?