Volela bih da u ovoj temi delimo knjige sa kojima smo počinjali da čitamo, ili knjige koje su vas u potpunosti uvukle u jedan novi magični svet. Ako se sećate prve knjige koju ste pročitali ili prve knjige koja je na vas ostavila utisak, podelite ovde. Ako to nisu bile knjige, nego stripovi ili neke novine, podelite sa nama takođe.
Počeću ja, imam nekoliko knjiga koje ću pomenuti u ovoj temi i sve su u domenu dečije/tinejdž literature.
Knjiga koju sam prvu pročitala sama i tako počela da čitam je Tom Sojer. Naime, kao mala sam bila jako dosadno dete. Obožavala sam da pričam, a bila sam jedinica i kako nekad nije bilo drugara za igranje, onda sam smarala moju mamu. Jednog dana je moja mama došla na predivnu ideju da krenem da čitam i uvalila mi Toma Sojera. Ali da bi meni to bilo interesantno, moj zadatak je bio da pročitam deset strana, i da dođem da joj prepričam šta se desilo. U početku sam to radila, međutim u nekom trenutku sam samo prestala da idem kod nje da joj prepričavam i u potpunosti se posvetila avanturi traženja Toma i Haklberija. To je bilo to, ljubav prema knjigama je rođena!
Одрастао сам у време када се у школи учио српски језик (сад се учи матерњи). Од првог разреда основне практично смо имали оно што се касније звало лектира. Од чика-Јове Змаја, преко Бранка Ћопића. Од петог разреда то су већ била чувена такмичења ''Читалачка значка''. Знала је ова држава да подстиче интелект, општу културу и образовање. После су ту ''Читалачку значку'' прогласили комунистичком пропагандом. Бити члан библиотеке се подразумевало, а при том су библиотеке и колективно уписивале .
(Непоновљиво?) време када је било срамота не читати. Такмичили смо се ко зна више песама да одрецитује или да говори цитате из дела. Тако је било и кроз целу средњу школу. Генерације нас су учене да је књига незамењив друг у свим ситуацијама. На дужи пут се није полазило без књиге, а досадно лежање на плажи било је идеално да се доврши нешто започето.
Моје прве књиге? Наравно, чика Јова Змај и она чувена библиотека ''Ластавица'', за млађе узрасте. Тоне Селишкар, ''Дечаци Павлове улице'', ''Тимур и његова чета'', итд, итд. Нажалост, непоновљиво време.
ПС
Браво за тему!
Godinama unazad, u oficijelnim ili onim drugim konverzacijama, ljubav prema knjigama je bio moj odgovor na česta pitanja o "izuzetnom talentu govorništva" koji su mnogi primetili kod mene.
Ali, neću jer izgleda kao hvalisanje, pa ću napisati ovo:
U ranoj mladosti, ali i kasnije, knjige su kod mene razvile najpre osećaj divljenja prema veštoj upotrebi i kombinaciji reči pisaca, da bi to kroz godine upornog rada na sebi rezultiralo skoro pa dostignutim kriterijumima za osobu koja za sebe tvrdi da je vešta u upotrebi reči u usmenoj i pisanoj komunikaciji.
Nije ni ovo baš idealno sročeno, ali se suština razume.
Kako sam se zaljubio u knjige?
Okriviću za to prvu knjigu koju sam dobio sa pet godina života, "Riznicu pesama za decu" od Jove Jovanovića Zmaja.
Ovde u ovoj temi spomenuh osvrt na dečiju literaturu nekad.
Čitalačka značka i dalje postoji. Možda je i to reformisano možda nije bilo čitalačke značke zbog korone zadnjih dve godine. Dobijaju ih deca od bibliotekarki kao i nagrade u vidu knjige onima koji su najbolji..
Neko ko je introvert i stidljiv bio kao ja kao dete šta bi drugo moglo da radi nego da se negde osami i čita. Nekima je to bilo donekle i ćaknuto...
Prvo slikovnice pa takođe Riznica pesama za decu sa sve ilustracijama naročito uz Pesmu o Maksimu.
Onda knjige iz školske biblioteke- prvi izbor je bio po koricama /morale su da izgledaju mistično/ i izbor po lepim ilustracijama. Ilustracije mi bile bitne- umetnički tip... Bibliotekarka u školi a i kasnije u biblioteci na dečijem pa i kasnije na delu za omladinu i odrasle je uvek decu propitivala o čemu se radi u knjizi i tako je znala da li smo ili nismo čitali. Ili nas pita da damo svoje mišljenje o knjizi...
Posle sve i svašta kao i dan danas...
Od časopisa Galaksija i Tajne, i Politikin zabavnik, stripovi svi /Marti Misterija, Dilan Dog, Zagor..) i Mikijev Almanah, knjige Lastavice, Zlatna knjiga isl.
Lektira; uglavnom pamtim:Tom Sojera, Orlovi rano lete, Družina Pere Kvržice isl...
Neke od tih knjiga su još u životu i nalaze se na policama u dečijoj sobi...
Godinama kasnije, došli su i neki ozbiljni autori na red za čitanje.
Dole je link ka odlomku iz jedne knjige koji sam uživao da prepričavam, i koji čak i kod prepričavanja uključuje ogromnu slobodu i kreativnost.
Прва књига,ван лектире,је била "Црни гусар" од Емилија Салгариа.Затим "Капетан олуја" од истог аутора.Касније је то кренуло својим током.
А прву књигу ми је купио отац. "1000 зашто,1000 зато".Био сам баш досадан са својим питањима.Мене је све занимало.Пар година касније,купио ми је енциклопедију о животињама и Вујаклију,а од тетке сам добио енциклопедију географије,а од тече из медицине.
@Sirius Ma jaoj, toliko sam se naslušala o čitalačkoj znački. To je verovatno vremenom preraslo u čitalac godine. Ali mora da je bila velika čast imati tako nešto. Šteta što to sad nije toliko zastupljeno!
@Sale_ možeš slobodno podeliti sa nama omiljenu pesmu čika Jove Zmaja.
@Nata, prelepo.
Jako je lepo čuvati ta stara izdanja, toliko su kvalitetno urađena i prava je šteta kada ih neko baci.
Politikin zabavnik nisam toliko čitala u mladosti, ali sada kada sam omatorila rado kupim kad se setim. Mada nemam naviku da to uvek radim, nekako mi žao bude jer mislim da nema više toliko zainteresovanih kao ranije. Nadam se da stičem pogrešan utisak. Mikijev almanah mi je takođe nepoznat, i žao mi je što sam o tome slušala samo kroz priče starijih, jer zapravo deluje kao jako zabavno štivo.
@Amstele, Crni gusar je knjiga koju nisam imala prilike da čitam ali obeležiću je sebi kao podsetnik, zašto da ne.
Inače, jedna od knjiga koje nikad neću zaboraviti je serijal Gradimira Stojkovića o Hajduku. Toliko je bilo lepo odrastati uz sve te nastavke zajedno sa Hajdukom, iako sam zapravo serijal počela sa obrnutim redom i prvu knjigu iz serijala koju sam pročitala je bila ni manje ni više neg Hajduk sa druge strane, kad je Hajduk već odrastao i radi kao profesor biologije čini mi se.
Dopuna: 11 Nov 2021 12:10
Imala smo jednu porodičnu prijateljicu koja je volela mnogo da čita, pa joj je samim tim kućna biblioteka bila velika. U par navrata je pravila neke događaje, pa je zvala mamu moju da joj pomogne oko spremanja hrane i slično, a ja sam naravno išla kao privezak. Ali ono što je meni tu bilo magično jeste što je imala jedan komplet, bile su tri knjige, sećam se samo jedne iskrena da budem. A to je meda Jogi i njegove dogodovštine. Naravno, kvalitetan papir, ilustrovano izdanje i obimna knjiga. Bile su i još dve, crvena - koja mislim da je bila o Indijancima i plave se ne sećam, možda je imala neke veze sa Posejdonom
U sećanju mi je ostalo da sam uvek volela da ih listam i čituckam, pogotovo o Jogiju, zbog celog tog utiska koju je knjiga sama ostavljala. Sami crtani sam i gledala i nisam, nisam bila veliki ljubitelj.
Možda je jednostavno do vremena pre interneta i posle interneta. Pre interneta, deca su bila osuđena na čitanje, sport, vreme provedeno napolju. Sada to klince privlači samo ako ima interneta da mogu da pristupe TikToku.
Šta vi mislite, da li roditelji imaju tu ulogu neku ili društvo, ili je to do ličnosti?
To je bilo to, ljubav prema knjigama je rođena! 
Ali mora da je bila velika čast imati tako nešto. Šteta što to sad nije toliko zastupljeno! 
