Ožiljak

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nadam se da je ovo pravo mjesto za ovu temu i da će pravi ljudi odgovoriti.Da li je tačno da je "pravi" pisac uvijek nezadovoljan onim što je napisao i uvijek mu se vraće?E sad, počinje ono zbog čega sam otvorio ovu temu. Da li se, opet, "pravi" pisac razlikuje od ostalih ljudi?Ljudi, koji će samo prošetati ovim svijetom i nestati bez traga?Pod to različitošću ne podrazumijevam jednu vječnost koju pisac moje da osvoji. On ne može da se stopi sa okolinom. Ako se stopi, on više nije ON. Vraća se tamo odakle je ponikao ili postaje samo čestica sive mase svijeta. S toga je jedna od najčešćih tema velikih pisaca samoća čovjeka, nemogućnost da se pobijedi vrijeme i ostalo...Nadam se da ćete me razumjeti i dati bilo kakav komentar.Unaprijed hvala
P.S.Sigurno je da "pravi" pisac(pod tim ne podrazumijevam Isidoru Bjelicu i pisce čije je rječnik,rječnik uličara i njima slični) neće uživati uz zvuke Seke Aleksić ostale Grand bagre. A sobzirom da danas ova Grand kultura(makar kod nas) sve preplavljuje, on će se isticati iz sredine. Jedan od bezbrojnih primjera OŽILJKA

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samoća je glavno obeležje ljudskih sudbina ma koliko da bežimo od nje. Ljudi se uklapaju u ,,šablone'' kako bi ih društvo prihvatilo i kako bi se spasili samoće iako na kraju svi ostaju sami.
Pisac razume tu samoću i prihvataju je kao saputnika.
Ipak, ne može se reći da je svako ko se otuđio od sveta pisac i da je svako ko se trudi da bude različit - umetnik. Biti pisac to je mnogo šire od samoće i otuđenosti. Protumačiti znake sopstvenih lutanja, razumeti zvezde sopstvenog neba, pročitati linije sopstvenog dlana i onda stvoriti svet čije je izvorište u tebi i koji se uvek svom tvorcu vraća.
Pisati je ravno stvaranju vasione! Energija potrebna da bi pisac stvorio svemir jeste u njemu i izvan njega. Opisujući svet oko sebi otkrivaš šta se nalazi u tebi, tumačeći sopstvenu dušu saznaješ o svetu čiji si deo. Kao kad stojiš ispred ogledala i posmatraš odraz.
Nezadovoljan si ako je tvoje stvaranje imalo drugi cilj.
Nezadovoljan si ako pišeš onako kako bi drugi pisali imitirajući već napisano, a ne trudiš se da pronađeš novog pisca u sebi (kako je Igo rekao: ,,Parazit jednog džina biće u najboljem slučaju kepec!'').
Nezadovoljstvo traje dok pišući ne pronađeš sopstveni smisao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tanka je linija izmedju genija i ludaka,rekao je neko nekada.Svi su umetnici bili po malo otkaceni,a bogami neki i totalni ludaci.
Svima je poznato da je van Gog osekao uvo sam sebi,Jesenjin je svoju poslednju pesmu napisao sopstvenom krvlju pre nego sto se obesio,o Shekspiru se zna vrlo malo,ali se zna da je u mladosti bio veoma nastasan i problematican decak i tesko se uklapao i tako dalje da ne nabrajam.
Ja licno verujem da ih je to njihovo ocajanje zbog razlicitosti i dovelo do ludila.
Stoga,netreba covek preterano da ocajava,treba da prati svoja uverenja a oni koji se budu prepoznali u tome "sta je pisac hteo da kaze"volece i cenece
tvoj rad i tvoje delo,a neki ce i da kopiraju tvoj stil.
Na kraju krajeva ko da se uklopi sa svima i da svima bude po volji.
Eto