offline
- life
- Super građanin
- Pridružio: 13 Feb 2006
- Poruke: 1307
|
...
Neki trgovac poslao je svog sina da kod najmudrijeg od svih ljudi nauci Tajnu Srece. Mladic je punih cetrdeset dana hodao kroz pustinju sve dok nije stigao da jednog lepog zamka na vrhu planine. Tu je ziveo Mudrac kojeg je mladic trazio.
Umesto da naidje na svetog coveka, nas junak je, medjutim, usao u jednu salu koja je vrvela od ljudi; trgovci su ulazili i izlazili, neki ljudi su razgovarali po uglovima, jedan mali orkestar je svirao prijatne melodije, a tu je bila i bogata trpeza puna najlepsih jela iz tog kraja sveta. Mudrac je razgovarao sa svima i mladic je morao da saceka dva sata dok je dosao red na njega.
Mudrac je pazljivo saslusao razloge mladiceve posete, ali mu rece da u ovom trenutku nema vremena da mu objasni sta je to Tajna Srece. Preporucio mu je da se proseta po njegovoj palati i da se vrati kroz dva sata.
- U medjuvremenu bih te nesto zamollio - dodade Mudrac, pruzajuci mladicu kasicicu za caj, u koju je kanuo dve kapi ulja.
- Dok budes hodao, nosices ovu kasicicu i nastojaces da se ulje ne prospe.
Mladic je poceo da se penje i silazi stepenicama palate, stalno motreci na kasicicu. Posle dva sata, vratio se pred Mudraca.
- Dakle - upita Mudrac, - jesi li video persijske cilime u mojoj trpezariji? Jesi li video vrt koji je najveci Majstor medju bastovanima punih deset godina uredjivao? Jesi li primetio prekrasne pergamente u mojoj biblioteci?
Mladic je posramljeno priznao da nije video nista. Njegova jedina briga je bila da ne prospe one dve kapi ulja koje mu je Mudrac poverio.
- Onda se vrati i upoznaj cudesa mog sveta - rece Mudrac. - Ne mozes imati poverenja u coveka ukoliko ne poznajes njegov dom.
Sada vec smireniji, mladic uze kasicicu i ponovo krenu u setnju palatom, ovog puta obracajuci paznju na sva umetnicka dela koja su visila sa tavanice i po zidovima. Razgledao je vrtove, okolne planine, primetio nezne cvetove i ukus sa kojim je svako umetnicko delo postavljeno na pravo mesto. Vrativsi se kod Mudraca, u detalje mu je prepricao sve sto je video.
- Ali gde su one dve kapi ulja koje sam ti poverio? - upita Mudrac.
Pogledavsi u kasicicu, mladic primeti da ih je prosuo.
- Eto, to je jedini savet koji mogu da ti dam - rece Najmudriji od Mudrih. - Tajna srece sastoji se u tome da posmatras sva cuda sveta, ali da nikad ne zaboravis ni na one dve kapi ulja u kasicici".
odlomak uzet iz knjige Alhemicar
autora Paula Koelja
Dopuna: 29 Avg 2006 1:05
Odlomak iz knjige Zahir
Ona, Ester, ratni dopisnik, tek pristigla iz Iraka jer bi napad na tu zemlju mogao da zapocne svakoga casa. Trideset godina, udata, bez dece. On, covek neutvrdenog identiteta, približno izmedu dvadeset i tri i dvadeset i pet godina, crnomanjast, s mongolskim crtama. Oboje videni poslednji put u kafeu u ulici Fobur Sent-Onore.
Policija je obaveštena o tome da su se i ranije sastajali, iako niko nije znao koliko puta: Ester je stalno govorila da je taj covek – koji je svoj identitet skrivao iza imena Mihail – neko veoma važan, premda nikad nije objasnila da li je bio važan za njenu novinarsku karijeru ili, pak, za nju, kao ženu.
Policija je zapocela rutinsku istragu. Razmatrane su mogucnosti otmice, ucene, otmice koja se okoncala smrcu – što nimalo nije bilo cudno buducu da je njen posao podrazumevao ceste kontakte s ljudima povezanim sa teroristickim celijama, od kojih je prikupljala informacije. Otkrili su da je sa njenog bankovnog racuna tokom nekoliko nedelja, koje su prethodile nestanku, u više mahova podizana ista suma novca: islednici su smatrali da bi to moglo imati veze s placanjem informacija. Nije ponela ništa od odece, ali, zacudo, njen pasoš nije pronaden.
On, stranac, veoma mlad, bez dosijea u policiji, bez ikakvog traga koji bi omogucio njegovu identifikacuju.
Ona, Ester, s dve medunarodne nagrade za novinarstvo, trideset godina, udata. Moja žena.
@Germanist
Zahir je očaravajuća priča o putovanju, opsednutosti izgubljenom ljubavlju, odnosima u braku, slobodi i ličnim ambicijama
|
mada naravno Alhemicar kao prva je ostavila i najveci utisak 
