www "ukratko"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

www. "ukratko"

World Wide Web jeste sistem Internet servera koji podržava hipertekst za pristup jednom broju Internet protokola. World Wide Web često se skraćuje u Web, WWW ili W3.

World Wide Web napravio je 1989. god. Tim Berners-Lee koji radi u Evropskoj laboratoriji za fiziku (CERN) u Švajcarskoj. Prva namena Weba bila je da omogući članovima laboratorije širom sveta da komuniciraju koristeći mrežni hipertekst. Ubrzo je vest procurela izvan CERN-a, pa se povećavao i broj onih koji su razvijali Web i koristili ga. Uz hipertekst u Web su polako ulazile slike, te video i zvučni zapisi. Poslednjih godina upotreba Weba raširena je po celom svetu.

Skoro svaki tip protokola koji je dostupan na Internetu dostupan je i na Webu. Internet protokoli jesu skupovi pravila koji omogućuju komunikaciju između računara na Internetu. Sledi lista glavnih protokola na Webu:
E-mail (Simple Mail Transport Protocol (SMTP))
Protokol za slanje elektronske pošte
Šalje elektronske poruke i datoteke u jedno ili više elektronskih sandučića

Telnet (Telnet Protocol)
Omogućava prijavljivanje na host računar i izvršavanje komandi na njemu.

FTP (File Transfer Protocol)
Protokol za slanje datoteka
FTP server šalje tekstualne ili binarne datoteke korisniku

Usenet (Network News Transfer Protocol (NNTP))
Protokol za slanje vesti
Šalje Usenet članke iz tematskih diskusija unutar konferencija

HTTP (HyperText Transfer Protocol)
Protokol za slanje hiperteksta
Šalje hipertekst preko mreže. Ovo je protokol World Wide Weba.

Na Webu su dostupni i mnogi drugi protokoli. Na primer, Voice over Internet Protocol (VoIP) omogućuje korisnicima Interneta da preko Weba razgovaraju telefonom.

Pristup svim ovim protokolima World Wide Web omogućuje preko samo jednog interfejsa. Ovo stvara pogodnu atmosferu. Više nije nužno poznati sve ove protokole. Njih Web objedinjuje u jedan sistem. Zbog ovog svojstva, a i zbog sposobnosti Weba za rad sa multimedijom i naprednim programskim jezicima, World Wide Web predstavlja komponentu Interneta koja se najbrže razvija.
HYPERTEXT: Kretanje po Webu
Rad Weba prvenstveno se oslanja na hipertekst kao sredstvo za pretraživanje informacija. HyperText je dokument koji sadrži reči povezane sa drugim dokumentima. Ove reči se nazivaju linkovi (veze) i korisnik ih može izabrati. Hipertekstualni dokument može sadržati veze sa mnogim dokumentima. Reči ili slike mogu poslužiti kao veze do drugih dokumenata, slika, video i zvučnih zapisa. Veze moga, ali ne moraju slediti logičan put, jer je svaku vezu programirao autor izvornog dokumenta. Najzad, WWW sadrži kompleks virtuelnih mreža veza između mnogih dokumenata, slika, video i zvučnih zapisa.

Hipertekst za Web pravi se pomoću HyperText Markup Language, tj. HTML?a. U tom jeziku kontrolnim kodovima postavljenim unutar teksta formatira se dokument, bira se veličina i oblik fonta i prave se hipertekstualne veze. Slike takođe mogu biti deo HTML dokumenta. HTML je jezik u razvoju i svakoj novoj verziji dodaju se novi kontrolni kodovi. Standardizovanjem HTML?a upravlja World Wide Web konzorcijum predvođen Tim Berners-Leejem.

Web stranice
World Wide Web sastoji se od datoteka koje se nazivaju stranice ili Web stranice, a one sadrže podatke i veze do izvora na Internetu.

Web stranice se mogu praviti aktivnošću korisnika. Na primer, ako posetite softversku mašinu za pretraživanje Weba (engl. Web search engine) i unesete neku ključnu reč, napraviće se stranica koja sadrži rezultate vašeg upita. U stvari, rastući broj informacija dostupnih na Webu dobija se iz baza podataka stvaranjem privremene Web stranice kao odziva na zahtev korisnika.

Web stranicama možete pristupiti na nekoliko načina:
1. Unošenjem Internet adrese (direktno stižete na stranicu).
2. Kretanjem po stranicama uz pomoć veza (pomerate se sa jedne na drugu stranicu).
3. Kretanjem po direktorijumu teme koji je povezan sa organizovanom kolekcijom Web stranica.
4. Pomoću pretraživača (ako unesete ključnu reč).
Pretraživanje dokumenata na Webu: URL
URL je skraćenica od Uniform Resource Locator (jedinstvena lokacija izvora). URL određuje Internet adresu datoteke koja se nalazi na matičnom računaru povezanom na Internet. Svaka datoteka na Internetu, bez obzira na svoj protokol, ima jedinstveni URL. Web programi koriste URL da bi dobili datoteku od matičnog računara i direktorijuma u kojem se ona nalazi. Potom se ova datoteka prikazuje na ekranu korisnika.

Pomoću Internet Domain Name Systema (DNS) URL-ovi se prevode u numeričke adrese. Numerička adresa je pravi URL. Zbog toga što je korisnicima teško da koriste isključivo numeričke adrese, koriste se adrese sastavljene iz brojeva i slova. Nakon prevođenja Web server može da pošalje zahtevanu stranicu Web pretraživaču korisnika.

Anatomija URL-a
Ovo je format URL-a:
protokol://računar/putanja/ime_datoteke
Na primer, URL matične stranice Komiteta za poljoprivredu U.S. House of Representative glasi:
http://www.house.gov/agriculture/schedule.htm
Ovo je uobičajena adresa u domenu Sjedinjenih Američkih Država. Struktura ovog URL-a je sledeća:
1. Protokol: http
2. Ime matičnog računara: www
3. Ime drugog nivoa domena: house
4. Ime završnog nivoa domena: gov
5. Ime direktorijuma: agriculture
6. Ime datoteke: schedule.htm
Pogledajte koliko informacija o sadržaju datoteke može da se nasluti iz ovog dobro napravljenog URL-a. Evo još nekoliko primera:
telnet://library.albany.edu - tekstualni katalog biblioteke univerziteta Albany
ftp://ftp.uu.net/graphics/picasso - datoteka na ftp lokaciji

Sledi spisak uobičajenih završnih nivoa domena:
com - komercijalno preduzeće
edu - obrazovna institucija
gov - vladina ustanova
mil - vojna ustanova
net - snabdevač mrežnim uslugama
org - najčešće neprofitabilna organizacija
Osim toga, mnoga imena domena dodeljena su kako bi se prepoznale i pronašle datoteke koje se nalaze na matičnim računarima u zemljama širom sveta. Ovo se odnosi na Internet kodove zemalja koji sadrže dva broja i koje je strandardizovala Internacionalna organizacija za standarde, kao što je standard ISO 3166. Na primer:
ch - Švajcarska
de - Nemačka
jp - Japan
uk - Engleska
yu - Jugoslavija
Predloženo je da se novi završni domeni dodaju postojećim imenima domena. Američka vlada oformila je instituciju za dodelu imena i brojeva na Internetu (Internet Coorporation for Assigned Names and Numbers (ICANN)) koja se bavi pitanjima vezanim za imena domena.

Kako pristupiti World Wide Webu: Web pretraživači
Da biste pristupili World Wode Webu morate koristiti Web pretraživač. Pretraživač je program koji omogućuje korisnicima da koriste World Wide Web i da se kreću po njemu. Postoje dve vrste pretraživača:
1. Grafički: Tekst, slike, zvučni i video zapisi mogu se dobiti pomoću programa sa grafičkim korisničkim interfejsom, kao što su Netscape Navigator i Internet Explorer. Ovi pretraživači dostupni su i na Windows i na Mac računarima. Kretanje se postiže ukazivanjem i pritiskom mišem na osvetljene reči i slike.
Grafičke pretraživače možete besplatno preuzeti sa odgovarajućih Web lokacija, Netscape sa lokacije http://home.netscape.com/, a Microsoft Internet Explorer sa lokacije: http://www.microsoft.com/. Da biste koristili ove programe za pristup Webu treba da imate mrežnu vezu ili komutiranu vezu poznatiju kao SLIP ili PPP. Ova poslednja može se dobiti od dobavljača Internet usluga.
2. Tekstualni: Lynx je pretraživač koji omogućuje pristup Webu samo u tekstualnom obliku. Kretanje se vrši osvetljavanjem ključnih reči na ekranu tasterima sa strelicom nagore ili nadole, a zatim pritiskom na strelicu za kretanje unapred (ili na taster Enter). Ovaj pretraživač dostupan je na VAX ili UNIX računarima.
Proširivanje pretraživača: dopunski moduli (Plug-Ins)
Dopunski moduli mogu se uključiti u Web pretraživač da bi se pretraživaču proširile sposobnosti. Kada pretraživač naiđe na sliku, zvučni ili video zapis, on podatke šalje drugim programima - dopunskim modulima, koji će pokrenuti ili prikazati datoteku. Radeći u zajednici sa dopunskim modulima pretraživači omogućuju bogato multimedijalno iskustvo. Mnoge dodatne module možete dobiti besplatno.

Formati datoteke koji zahtevaju dodatne module jesu MIME formati. MIME je skraćenica za Multimedia Internet Mail Extension (multimedijalni skup kodova za Internet poštu) i pomaže softveru za elektronsku poštu za rad sa binarnim (non-ASCII) datotekama-prilozima. Upotreba MIME formata proširila se na Webu. Na primer, osnovni MIME format koji upotrebljavaju Web pretraživači jeste text/html sa oznakom tipa .html.

Uobičajeni dodatni modul koji se koristi na Webu jeste Adobe Acrobat Reader. On vam omogućuje da vidite dokumente koji su napravljeni u tzv. PDF formatu (Adobe Portable Document Format). Ovi dokumenti predstavljaju aplikacije u MIME formatu i oznaka tipa im je .pdf. Kada uključite Acrobat Reader u pretraživač, on će se pokrenuti i prikazati željenu datoteku ako pritisnete mišem na hyperlink sa imenom datoteke sa sufiksom .pdf. Poslednja verzija Acrobat Readera omogućuje prikaz dokumenata u okviru pretraživača.

Web pretraživači često su standardno snabdeveni sa nekoliko dodatnih modula, posebno za prikaz multimedijalnog sadržaja. Više dodatnih modula možete naći na Web lokacijama proizvođača pretraživača, na specijalnim lokacijama za preuzimanje sadržaja sa Weba ili na Web lokacijama kompanija koje su napravile te dopunske module. Broj dodatnih modula rapidno raste.

Kada ugradite dodatni modul u pretraživač, on će se automatski pokrenuti kada hoćete da pristupite tipu datoteke koji koristi.

Više od dodatnih modula: ActiveX
ActiveX je tehnologija koju je razvio Microsoft. Uz nju su vam dodatni moduli manje potrebni. ActiveX omogućuje ugrađivanje animiranih objekata, podataka i računarskih kodova na Web stranice. Web pretraživač koji podržava ActiveX može da prikaže većinu podataka na Web stranici. Na primer, ActiveX omogućuje korisnicima da vide trodimenzionalni VRML svet u Web pretraživaču bez upotrebe dodatnih modula za VRML. Ova tehnologija vam takođe može omogućiti prikaz i promenu PowerPoint prezentacija unutar Web pretraživača. ActiveX najbolje radi sa Microsoft Internet Explorerom.

Multimedijalni doživlja Weba
Današnji World Wide Web predstavlja kombinaciju multimedije, programskih jezika i žive komunikacije. Pravi je izazov pratiti njegov razvoj. Sledi mali prikaz stvari na koje treba posebno obratiti pažnju.

Multimedija
Web je postao medijum za emitovanje. Možete da slušate zvučne i gledate video zapise preko Weba i uživo i prethodno snimljene. Na primer, možete da posetite lokaciju neke organizacije za vesti i gledate isti program koji oni emituju svake večeri na televiziji. Nekoliko dodatnih modula vam omogućuje to. Na primer, Appleov Quick Time Player snima datoteke sa oznakom tipa .mov i prikazuje ih kao "filmove" u malom okviru na ekranu. Quick Time datoteke mogu biti veoma velikei treba mnogo vremena da snimite ceo film pre prikaza.
Problem sporog snimanja je rešen revolucionarnim razvojem sposobnosti multimedije: striming medija. U ovom slučaju se zvučni i video zapisi prikazuju u toku snimanja ili striminga na vaš računar. Samo malo morate da sačekate pre prikaza datoteke. RealPlayer dodatni moduli prikazuju striming zvučne i video datoteke. Veće datoteke kao što su intervjui i govori se dobro prikazuju sa Real Playerom. On je takođe idealan za gledanje emisija uživo, konferencija, radio i TV emisija, koncerta itd. Takođe postoji i Windows Media Player. Mnoge lokacije vam nude da birate koji ćete da koristite.
Shockwave predstavlja još jedno multimedijalno iskustvo. On vam omogućuje pravljenje i implementaciju multimedijalnog sadržaja kombinovanjem grafike, animacije i zvuka.
Zvučne datoteke, uključujući muziku, takođe se mogu čuti na Webu. Uobičajeno je da prilikom posete Web lokaciji čujete muziku u pozadini. Zvučne datoteke možete i snimiti nezavisno od posete Web lokaciji. Web podržava mnoge tipove zvučnih datoteka sa odgovarajućim dodatnim modulima. Najnovij trend je MP4 format datoteke sa dodatnim modulima koji ga podržavaju.
Internet kamere (engl. Live cams) su još jedan vid multimedijalnog iskustva koje je dostupno na Webu. Žive i video kamere koje šalju podatke uživo na Web server. Ove kamere se mogu naći na raznim lokacijama, ozbiljnim i neozbiljnim: kancelarija, vrh zgrade, lokalna scena, specijalni događaj itd.

Programski jezici i funkcije
Upotreba postojećih i novih programskih jezika proširila je mogućnosti Weba. Ovo je osnovni vodič u uobičajene jezike i funkcije koji se danas koriste na Webu.

CGI (Common Gateway Interface) se odnosi na specifikaciju pomoću koje programi komuniciraju sa Web serverom. CGI program ili skripta je program napravljen za prihvatanje i povratak podataka koji odgovaraju CGI specifikaciji. Program može biti napisan na bilo kojem jeziku uključujući C, Perl i Visual Basic Script. Često se upotrebljava za proces interaktivne forme na Web stranici. Na primer, možete da popunite obrazac za narudžbu knjige putem Interlibrary Loan. Skript šalje informacije na određenu e-mail adresu u odseku Interlibrary Loan-a.

ASP (Active Server Pages) je noviji tip dinamične Web stranice koju je napravio Microsoft. ASP su HTML stranice koje uključuju skriptovanje i pravljenje interaktivnih aplikacija Web servera. Skripte se pokreću na serveru a ne na Web pretraživaču da bi se stvarale HTML stranice poslate pretraživačima. Visual Basic i JScript (JavaScript) se često koriste za skritovanje. ASP datoteke imaju oznaku tipa .asp.

Java/Java Applets: Java je najverovatnije najpopularniji programski jezik Weba. Java je programski jezik baziran na objektima poput C++. Napravio ga je Sun Microsystems a cilj Jave je da pravi programe koji će biti nezavisni. Javin moto je "napiši ga jednom, pokreći ga svuda". Savršeni Java program bi trebalo podjednako dobro da radi na PC-ju, Macintoshu, Unixu itd., bez dodatnog programiranja. Ovaj cilj tek treba da se realizuje. Java se može koristiti za pravljenje aplikacija za Web kao i onih koje nisu za Web.
Java aplikacije bazirane na Webu su obično u obliku tzv. Java appleta (malih aplikacija). To su mali Java programi pozvani sa HTML stranice koji se mogu snimiti sa Web servera i pokrenuti Web pretraživačem koji podržava Javu. Nekoliko primera: vesti uživo, pokretne slike sa zvukom, kalkulatori, tabele i interaktivni vizuelni prikazi. Java apleti imaju tendenciju sporoga očitavanja ali se radi na ubrzanju.

JavaScript/JScript: JavaScript je programski jezik kojeg je napravio Netscape Communications. Mali programi napisani ovim jezikom su ugrađeni u HTML stranicu ili se pozivaju izvan stranice da bi povećali funkcionalnost stranice. Primeri JavaScripta su pokretne nalepnice, padajući meniji, živi kalendari i satovi, interakcije sa mišem. JScript je sličan jezik, razvio ga je Microsoft i radi sa pretraživačem te kompanije, Internet Explorerom.

XML: XML (eXtensive Markup Language) je jezik za pravljenje Web stranica koji omogućuje dizajnerima da prave sopstvene kontrolne kodove da bi obezbedili funkcionalnost koja nije dostupna u HTML-u. XML je jezik strukture podataka i razmene i omogućuje onima koji ga razvijaju da razdvoje formu od sadržaja. Ovaj program počinje sve više da se koristi. U maju 1999., međutim, W3 konzorcijum je najavio da je HTML 4.0 promenjen u XML aplikaciju koja se zove XHTML. Ovo je bio značajan pomak i za XML i za HTML.

Komunikacija uživo
Unutar Weba postoji tekstuelna, zvučna i video komunikacija. Ova sposobnost omogućuje ljudima da prave konferencije i uživo sarađuju. Uopšteno, što je brža Internet veza to je uspešnija komunikacija.

Najjednostavniji chat program omogućuje da više korisnika komunicira uživo. Internet Relay Chat (IRC) i America Online˘s Instant Messenger su primarni primeri ove vrste programa. Razvoj protokola poruka je u toku. Ovi protokoli bi obezbedili ekspanziju ove sposobnosti Interneta.

Naprednija živa komunikacija nudi zvučnu i/ili video komponentu. Najpopularniji program ove vrste je CU-See Me. Još napredniji su programi koji omogućuju živu saradnju (engl. real-time collaboration). Neki od primera su Microsoftov NetMeeting i Netscapeov Conference (deo Communicatora).

Ovi programi sadrže alate koji podržavaju:
• audio: telefonski razgovor na Webu
• video: posmatrate publiku
• prenos datoteka: šalje datoteke od pošiljaoca do pošiljaoca
• chat: tipkanje uživo
• whiteboard: crta, obeležava i čuva slike na deljenom prozoru ili ploči
• razmena dokumenata/aplikacija: prikazuje i koristi program na tuđem računaru
• saradnja u Web pretraživanju: zajedno posećujete Web stranice
Trenutno ne postoji definisan standard koji bi trebalo da podržavaju programi za konferenciju.

Push: Push se odnosi na tehnologiju koja šalje podatke programu bez njegovog zahteva. Ovo je suprotno uobičajenom "povlačenju" sadržaja Weba u kojem korisnik pritisne mišem na vezu da bi zatražio datoteku od servera. Sa Push opcijom podaci se automatski šalju. Sadržaj se šalje kroz "kanal". Ranije izvršavanje ove opcije je bilo samo komercijalno. Ona se takođe može koristiti za dobijanje softverskih nadogradnji.

Prevela Irena Gonda

Komentari!?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

brate ne kapiram sta zelis da postignes ovim kopiranjem textova jbt mislim daj

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Predlažem ti da pročešljaš forum i da vidiš da li ima sličnih tekstova, u kojima je to razjašnjeno.

Puno toga se od 2003. nakupilo tako da se danas ljud i uglavnom ne pitaju oko toga šta je www, ftp, i sl. već kako da smaknu neku napast koja im se nalazi u računaru, problemi sa driverima, savjeti vezani za konkretan softver, i sl. teme, pri čemu su to obični nešto komplikovaniji problem kakvi se ne nalaze u tekstovima opšteg tipa.

Ko hoće da uči on mora mnogo više da učini od posjeta forumu (forumima).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ok ako se vama ne svidja onda ok!mozda ima onih kojima to treba,koji bi
nesto da nauce!!!

P.S ako vam se nesvidja slobodno ga izbrisite!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nije lose ako zelis da postavis nesto sto mislis da je korisno, ali je smorno da to ima milion linija... bar postavi attachment.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljudi, ne svidja mi se nacin na koji kritikujete neciji rad, ubicete coveku volju. Budite konstruktivniji.

@SSpin
Samo sam preleteo preko teksta i primetio da je prepun gresaka, kao i da spominje programe koji su odavno prestali sa razvojem ili se ne koriste iz drugih razloga. Navodi me na pomisao da je rec o tekstu starom barem 3 godine. Cenim tvoj trud da doprineses ovom forumu, ali zamolio bih te da sledeci put bolje pregledas tekst za koji se odlucujes da postujes. U ovom tekstu se vidi da je prevodilac imao jako malo znanja o temi koju je prevodio.
Sto se tice komentara koji prate tvoj rad:
- ljudi ne vole kada se neko kiti tudjim perjem i nemoj to uzimati za zlo, svi smo takvi
- svima je lakse da kritikuju tudj rad nego da sami nesto urade

Ja kad pisem neki tekst, editujem ga i po sto puta i zbog najmanje greske u kucanju ukoliko je primetim. Taj tekst ce mozda nekom sluziti kao upustvo. Kada postujes tudj tekst, obicno mislis da je vec prosao recenziju, ali iz ovog primera vidimo da je recenzija zakazala. Neka ti to bude neki nauk za sledeci put.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne valja postovati članke na temu o kojoj onaj ko postuje ima veoma površno znanje, ili ga ne razumije uopšte.

Ovo su dobronamjerne kritike.

@SSpin
prije mjesec, dva, kada je bila "stara administracija" foruma ti bi za ovo dobio ban, jer i pored upozorenja da dobro pročešljaš nešto prije postuješ nastavljaš sa edukativnim tekstovima kojima se ne zna autor, nisi u stanju da odgovoriš na neko potpitanje, jer si ti to "samo postovao radi drugih".

Poenta nije samo informisati ljude, već znati im pomoći kada se za to ukaže potreba/prilika.

Kako bi bilo da ja naprasno počnem da postujem tekstove iz oblasti astronautike, a tome nemam baš jasnu predstavu?

Forum ne gori od želje za znanjem, koliko za jednim nivoom ozbiljnosti.

Ponavljam da je dobronamjerna kritika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Offman je upravo napomenuo ono najvaznije: ljudi ce postavljati pitanja i ocekivati da im autor teksta odgovori jer se od njega ocekuje da bude onaj koji zna najvise. Ukoliko mislis da mozes da prihvatis takvu odgovornost, onda je OK.

Moje prvo pitanje, ujedno i primer zbunjenog citaoca:

Citat iz teksta:
Naprednija živa komunikacija nudi zvučnu i/ili video komponentu. Najpopularniji program ove vrste je CU-See Me. Još napredniji su programi koji omogućuju živu saradnju (engl. real-time collaboration). Neki od primera su Microsoftov NetMeeting i Netscapeov Conference (deo Communicatora).

Moje pitanja glase:
- koji je to program CU-See Me ?
- ima li NetMeeting za XP ?
- mislim da Netscape Conference vise ne postoji, jesam li u pravu ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prebacujem na "tutorijale", mada ni tamo ne leži najbolje

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E ovako!

@ Offman

Hvala na dobronamernim kritikama!


@ boby

1) Ja se ne kitim tudjim perjem ( to je jedna od osobina lamera)!
U redu,uvideo sam greske i drago mi je sto ste me posavetovali za drugi put(na greskama se uci )!Stvarno nisam detaljno procitao ovaj post
i to cu sledeceg puta ispraviti!Sto se tice tvojih pitanja, nisam bas najbolje shvatio,da li si ta pitanja meni postavio da vidis koliko sam upoznat sa textom ili zato sto ti stvarno to ne znas Ali svejedno nadam se da je pre svega iz dobre namere.Uzgred odgovori su:
-Cu see Me?Nemam poma za taj program!Nikad cuo!
-Da ima!
-ne postoji,postoje druge verzije Netscape-a,ali ne i ta.