Ime Duška Vujoševića je poznato u toj meri da nije potrebno posebno predstavljanje.
Ipak, posvećujemo mu dužnu pažnju navođenjem ovih redova, preuzetih sa Wikipedie.
Citat:Душко Вујошевић је рођен у Титограду (данас Подгорица). Његова породица потиче из племена Куча. Душко је имао пет година када се породица преселила у Београд.
Вујошевић је тренерским послом почео да се бави 1976. До 1982. године радио је са млађим категоријама у Партизану. Следећу сезону је провео у ОКК Београду, где је водио јуниорску екипу која је освојила Првенство Југославије. Те године радио је и са првим тимом ОКК Београда.
После одслужења војног рока, годину дана је радио у Младости из Земуна, а пред сезону 1985/86 вратио се у Партизан, где је постао помоћни тренер првог тима. После смене првог тренера, током сезоне 1986/87, у 27. години живота, постао је први тренер Партизана и исте сезоне освајио титулу првака Југославије. У сезони 1987/88 Вујошевић је предводио Партизан до фајнал-фора Купа европских шампиона у Гану, на ком је Партизан освојио треће место. Вујошевић је водио Партизан и у следећој сезони, 1988/89, када је освојио Куп Радивоја Кораћа и Куп Југославије.
У сезони 1989/90 Вујошевић је био је први тренер шпанске Уелве из Гранаде, да би се после тога вратио у Партизан, који је водио у сезони 1990/91 и стигао до финала плеј-офа, у ком је поражен од екипе ПОП 84. Следеће сезоне био је тренер КК Црвена звезда. Од 1992. до 1998. радио је у Италији, где је водио екипе Бреше, Пистоје и Скаволинија.
По повратку из Италије Вујошевић је у сезони 1998/99 био шеф стручног штаба подгоричке Будућности, а од 1999. до 2001. две сезоне је водио београдски Раднички.
Од повратка у Партизан, 2001, освојио је десет титула првака државе (2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010 и 2013), четири Купа (2002, 2008, 2009 и 2010) и четири последње титуле првака НЛБ лиге (2007, 2008, 2009 и 2010), чиме је постао најтрофејнији тренер у историји клуба. Такође се са клубом 2010. године пласирао у полуфинале Евролиге.
Вујошевић је у јуну 2010. постао тренер ЦСКА из Москве. Са овим клубом је успео да постане први тренер који је успео да победи неки НБА клуб на америчком тлу. Ипак, након тога ЦСКА је изгубио највише утакмица у Евролиги од када је ово такмичење под окриљем УЛЕБ-а. Због тога је добио отказ после 5 месеци у клубу.
Од јуна 2012. године поново је тренер КК Партизан.
Као тренер јуниорске репрезентације Југославије освојио је Првенство Европе у Врбасу 1988. године и четврто место на Светском јуниорском првенству 1991. Душко Вујошевић је тренер који је познат по изванредном раду са младим играчима.
У пролеће 2003. постављен је за селектора сениорске репрезентације Србије и Црне Горе, са којом је на Европском првенству у Шведској освојио шесто место.
Маја 2007. Душко Вујошевић је изабран за селектора репрезентације Црне Горе. Са Црном Гором је успео да се као први у групи пласира на Европско првенство 2011. Крајем 2010. поднео је оставку на место селектора а затим преузео функцију стручног саветника репрезентације Црне Горе.
Nema čoveka koga ostavlja ravnodušnim, ili ga mrze ili ga vole, ali svi poštuju njegov rad i uspehe koje je ostvario.
Neka ova tema bude posvećena njemu, verovatno najkontroverznijem treneru ikada sa ovih prostora.
Dule je imao prilike da uči trenerski zanat uz neka od najvećih imena jugoslovenske škole košarke. Na prvoj slici je sa legendarnim Rebom Ćorkovićem, a na drugoj ga vidimo sa All Star timom Partizana na revijalnom meču sa proslave Desete godišnjice osvajanja titule Prvaka Evrope, 16. aprila 2002. godine. Trenerski trio su, uz Duleta, tada činili i Dušan Ivković i Bora Džaković (čak mi se čini da je i na prvoj slici, u prvom planu iza Rebe Ćorkovića)...
Naravno, ne smemo zaboraviti ni legendarnog profesora Acu Nikolića, ''Oca jugoslovenske košarke'', čoveka koji je bio stručni savetnik i u zlatnim godinama splitske Jugoplastike, kao i 1992. godine kada se Partizan popeo na krov Evrope.
Iako, na prvi pogled, ne postoji veza sa ovom temom...
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
... nešto opširniji tekst Radoša Stanišića pojašnjava zašto navijači Partizana smatraju Duleta jedinom pravom opozicijom u ovoj zemlji.
Citat:... Kad je košarka u pitanju izgleda da se ovde pristrasnost vlastodršca još radikalnije ispoljava i to rekao bih iz dva razloga. Prvo, u ovom sportu sa nekoliko miliona evra moguće je stvoriti respektabilan tim koji će jurišati na domaću titulu kao i igrati prilično ravnopravno sa većinom evropskih ekipa. Drugo, za razliku od fudbalskog, u košarkaškom klubu Partizan postoji neko ko nije deo političarsko-tajkunske bratije i ko nije dopustio da državna navijačka pristrasnost prođe u strahu od odmazde i bez reči protivljenja, a to je trener Duško Vujošević. Već negde oko dve godine skoro da ne prođe njegova konferencija za novinare (što je nekad i više puta nedeljno) da on ne potkači vlast zbog nepravednog odnosa prema klubu koji trenira, pa je tako prisutne novinare korio, jer ne staju u odbranu Olje Bećković, a između ostalog napravio je paralelu između nekadašnjeg nacističkog principa „jedan narod, jedna država, jedan vođa“ rekavši da kod nas danas vlada princip „jedan narod, jedan klub, jedan vođa“. Nedavno je jednog drugog znamenitog fašistu stavio u kontekst naše stvarnosti istakavši da je i za vreme generala Franka skoro pa bilo zabranjemo navijati za Barselonu. Zbog ovakvih izjava Partizanu je nezvanično preneta poruka da će Telekom Srbija sponzorisati KK Partizan pod uslovom da Vujošević napusti klub. Naravno, povremeno kao sredstvo prinude i zastrašivanja, nezavisni Informer i Kurir izruče sledovanje blata po Vujoševiću...
... Dule odlučio da govori i to neuvijeno i odlučno tako da u situaciji u kojoj je opozicija rasturena i kompromitovana on se istakao kao jedan od najglasnijih kritičara režima. Pored njega, onaj nekriminalizovani deo Partizanove publike ozlojeđen i besan radi ono što je skoro jedino preostalo i moguće: skandira i vređa Vučića...Inače Sociosfera je blog posvećen društvenim i kulturnim temama, a pokrenula ga je grupa studenata sociologije Univerziteta u Novom Sadu.
Trapavo naslovljen tekst na portalu MozzartSport sa idejom da, pretpostavljam, analizira upravo okončanu sezonu KK Partizan. Međutim, nakon pažljivijeg čitanja, mislim da je analiza više ''pogodila'' poziciju u kojoj se poslednjih par godina nalazi Dule.
+ Vujoševiću istekao ugovor, da li i dalje uživa poverenje uprave?... Sezona bez trofeja, prva posle 14 godina, jasan je znak da upravu crno-belih čeka veliki posao ovog leta. Osim finansija, koje su ključno i goruće pitanje već nekoliko godina, za Partizan je važno da li će napraviti promene u načinu funkcionisanja kluba i da li će trener ostati isti.
Pre tačno tri godine, najbolji trener Evrolige u 2009. vratio se u Partizan. Tada je stavio paraf na ugovor do kraja sezone 2014/15, što znači da je sada slobodan, odnosno da klub, pre svega predsednik Predrag Danilović, mora da odluči hoće li obnoviti saradnju...
Vujošević je uvek bio čovek koji javnost nije ostavljao ravnodušnom svojim izjavama i postupcima, bilo onaj deo koji mu je naklonjen ili one koji nikako ne može da se složi sa njim. Ipak, jednu stvar ne mogu da mu oduzmu, a to je da se radi o vrhunskom košarkaškom treneru koji je stvorio mnoge igrače, ugradio sebe u sve uspehe Partizana u pomenutom periodu i najčešće bio tas na vagi kada je to bilo najvažnije u korist crno-belih.
Pojedine metode koje koristi, neki gestovi prema igračima i sudijama, kao i izlasci van košarkaških tokova u sferu nečega što se može nazvati i politikom mogu da budu predmet rasprave. Ipak, tu se nameće drugo pitanje. Da li bi se Vujošević bavio i strukom i marketingom i celokupnom klupskom politikom da u Partizanu ostali rade svoj posao na najbolji način.
Često je trener Partizana izgledao kao borac protiv vetrenjača, a delovalo je kao i da nema baš uvek maksimalnu podršku cele uprave. Jedna stvar je sigurna: više bi mogao da se fokusira na teren da u nekim trenucima nije bio primoran da se bavi pitanjima i problemima koja nisu njegova uska struka...
Cele sezone Partizan je tražio igru, čekao da se neki košarkaši vrate iz povreda i uđu u formu, a težak udarac bio je i odlazak centra Đorđa Gagića. Njegovo mesto na terenu i u postavci igre, koliko god se trudio, nije uspeo da popuni Božo Đumić. Dodatni problem za crno-bele na kraju ove sezone je i to što su istekli ugovori nosiocima igre Milanu Mačvanu, Draganu Milosavljeviću i Aleksandru Saši Pavloviću, a klub takođe mora da odluči da li je prodati Nikolu Milutinova i Edu Murića kako bi popunio kasu.
To znači da bi Vujošević... mogao opet da se nađe u situaciji koja mu nije nepoznata. Izgradnja novog tima je nešto što je Partizan radio gotovo svake sezone, ali sada će neigranje Evrolige, koja je sa sobom ipak donosila kakve-takve sponzorske ugovore, predstavljati ozbiljan minus. Neku vrstu baze za stvaranje novog tima Partizan će imati u Vanji Marinkoviću, Mihajlu Andriću, Milošu Glišiću, Janisu Kuzelogluu i pomenutim Muriću i Milutinovu ukoliko ne promene klub.
Postavlja se pitanje da li je klub spreman da se odrekne jurnjave za trofejima i da u naredne, recimo, dve sezone bude fokusiran na brušenju mladih talenata, a za taj posao verovatno nema boljeg od Vujoševića...
Pred Partizanom su svakako ovog leta važni koraci. Čelni ljudi kluba moraju da donesu važne odluke koje će imati posledice na samo u sledećoj sezoni, već i u nekoliko koje su pred nama. Važno je da odrede kojim će kursom da plovi crno-beli brod i da li je vredno da, zbog jedne sezone bez trofeja, žrtvuju kapetana?
Ne damo ga pasjim sinovima…Citat:... Ko je Duško Vujošević, šta je on uradio za Partizan? A šta je Partizan uradio za njega? Da li je suvišno navoditi kakav je status on poklonio Partizanu u svojih preko deceniju boravka u njemu. U razorenoj, opljačkanoj, uništenoj zemlji, on je uspeo da posle Kićanovića, Dalipagića, Đorđevića, Paspalja, stvori nove košarkaške velikane. Da li iko postavlja pitanje šta je Duško Vujošević uradio za Srbiju? Koliko je novca doneo ovoj zemlji, koliko je proslavio u svetu, koliko je investirao u nju? Da li je za Srbiju i Partizan uradio više on, ili politička scena, koja se planira instalirati u poslednji bastion bunta i morala, KK Partizan?...
