|
Poslao: 12 Jan 2015 12:55
|
|
|
(* ovaj članak pored korisnih informacija sadrži i promotivne linkove)
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Šta je dekubitus i kako se leči
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Počev od nastanka čovekove vrste, dekubitusi su prisutni kod većine bolesnika sa ograničenom pokretljivošću.
Prvi tragovi dekubitusa uočeni su na Egipatskim mumijama I prvi put opisani u medicinskoj literature u XIX veku.
Osobe koje nisu sposobne da spreče neprekidni pritisak čvrste podloge na tkiva, povremenom promenom položaja tela, stalno su pod povećanim rizikom da dobiju decubitus.
To se najčešće dešava kod pacijenata koji su u odmakloj životnoj dobi, kod osoba sa neurološkim problemima I kod onih koji su zbog akutne bolesti primljeni na duže bolničko lečenje.
Ovakve osobe ne mogu sebe da štite od pojave dekubitusa:
• Zbog toga što same ne mogu da menjaju položaj tela
• Zato što neredovno I nepravilno primaju tuđu pomoc koja im je neophodna za obavljanje određenih pokreta ili promenu položaja tela.
Osobe koje ne mogu sebe da štite I nisu u stanju za stalnim promenama položaja tela lekari
preporučuju korisćenje Antidekubitnog dušeka sa kompresorom.
Dekubitusi su najzastupljeniji u bolnicama (oko 60%), a zatim slede po učestalosti socijalne ustanove (gernatološki centri).
U kućnim uslovima dekubit se nešto ređe javlja, verovatno zbog bolje brige I ukućana.
Dekubitus poznatije kao hronična rana izazvana pritiskom.
Ovakve rane se javljaju se zbog dugog ležanja ili sedenja.
Dekubitus je oštećenje kože I tkiva zbog predugog položaja tela u jednoj poziciji.
Obično je to pritisak samog tela na podlogu, ali I bilo kakav drugi produžen pritisak može dovesti do dekubitusa.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Stadijumi Dekubitusa
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
U svom nastanku i razvoju kliničke slike razlikujemo pet stadijuma dekubitusa;
1 stadijum. Pojava crvenila sa edemom. To stanje obično nastaje nakon dva do tri sata pritiska na istom mestu. Bolesnik oseća bol, svrab ili toplotu u području pritiska. Nema ranu, a crvenilo ne nestaje kada se pritisne. Temperatura kože se razlikuje od okolne kože. U ovom stadijumu promene su još uvek reverzibilne.
2 stadijum. Na zahvaćenom delu kože a delimično i potkožnom tkivu, javljaju se mehurići. Postoji i alteracija ćelija u epidermu (spoljni sloj kože). Koža dobija purpurno plavu boju. Oštećenja još nisu konačna.
3 stadijum. Pojava smeđe boje kože i nekroze tkiva u zahvaćenom području sa vidljivim mišićima; ovaj stadijum prati obavezna pojava infekcija. Koža poprima sve više crnu boju i postaje vrlo suva. Klinički,ovaj stadijumu karakteriše pojava kratera, sa ili bez okolnog tkiva i značajna oštećenja tkiva koja su ireverzibilna.
4 stadijum. Karakterišu duboki čirevi, sa potpuno razorenim mišićima i vidljivim delovima kosti; i ovaj stadijum karakteriše obavezana infekcija, pojava šupljina u vidu sinusa i ireverzibilne promene.
5 stadijum. Umnožavanja čireva (ulceracija), u različitim stadijumima razvoja.
Oko 75% dekubitusa u II stadijumu, mogu se izlečiti u roku od osam nedelja, samo 62% u IV stadijuma dekubitusa mogu se ikada izlečiti, a samo kod 52% bolesnik izlečenje nastaje u roku od jedne godine.
Lečenje dekubitusa je veoma složen i dug proces koji zahteva multidisciplinaran pristup, i angažovanje lekara različitih specijalnosti: dermatologa, hirurga, interniste (kardiologa, endokrinologa), urologa, neurologa, fizijatra, srednjemedicinskog kadara i pomoćnog medicinsko osoblja.
Posebno važnu ulogu u lečenju obolelih od dekubitusa ima korišćenje Antidekubitnog dušeka.
Antidekubitni dušek sa naizmeničnim punjenjem i pražnjenjem komora omogućava konstantu masažu ne samo delova koji su skloni stvaranju dekubita (ledja, karlica, pete, laktovi) već i celog tela.
Pokriva ceo krevet i ima produžene trake koje se podvlače ispod klasičnog dušeka da se ne bi pomerali.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Komplikacije
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kao najčešće komplikacije kod dekubitalnih ulceracija navode se sledeći poremećaji;
Infekcija
Dehidracija
Anemija
Hidroelktrolitski dizbalans
Obilan gubitak proteina
Sepsa (u stadijumu III i IV ulceracija)
Osteomielitis
Malignizacija ulceracija (karcinomatoza)
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Jan 2015 13:37
|
offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10910
|
Napisano: 12 Jan 2015 13:36
Viđao sam razne stadijume dekubitusa, i, ponekad je jednostavno nemoguće sprečiti pojavu iako pacijent leži na antidekubitornom dušeku, stavljaju se đevreci na predileksiona mesta i jastuka između nogu i česta pomeranja u postelji 
Dopuna: 12 Jan 2015 13:37
Radi prevencije, 30% alkohol se utrljava u kožu koja se posle talkira.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Jan 2015 13:57
|
offline
- Pridružio: 16 Feb 2011
- Poruke: 1630
- Gde živiš: Pancevo
|
mpman ::Napisano: 12 Jan 2015 13:36
Viđao sam razne stadijume dekubitusa, i, ponekad je jednostavno nemoguće sprečiti pojavu iako pacijent leži na antidekubitornom dušeku, stavljaju se đevreci na predileksiona mesta i jastuka između nogu i česta pomeranja u postelji
Moguce je spreciti ali ako je dekubus u fazi 1. Faza jedan je jos uvek samo crvenilo redovnom negom moze se spreciti. Dusek je pomaze da pomogne delovima tela koji su izlozeni dekubitisu da ne budu pod konstantnim pritiskom lezanja na istom polozaju. On puni, prazni komore i radi u talasima tak oda ni jednog trenutnka niste 100% svojom tezinom na isti deo tela.
Pre svega antidekubitni dusek je dobra preporuka za starije osobe koje su nepokretne i provode stvarno dosta vremena u lezeci. Pomocu njega se moze spreciti nastanak dekubita.
Vidjao sam rane od 1 do 4 stepena, nekada sam se time bavio i dosta dugo izucavao. Mada sam cuo od nekih doktora specijalista da je moguce leciti i nekim magnetima nikada nisam video kako izgledaju i na koji fazon rade!
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Jan 2015 14:09
|
offline
- higuy
- Legendarni građanin
- penzionisani tabijatlija
- crni hronicar
- Pridružio: 21 Apr 2010
- Poruke: 8565
- Gde živiš: Dubocica
|
Dekubitna rana je smrtonosnija od obicne. Pogotovu kad po propadanju koze/tkiva budu izlozeni veci krvni sudovi. Moj otac je glavom platio moju bolest, koja me posle 7 godina borbe, onemogucila da budem od pomoci, na nacin na koji sam do tada bio. Mozete samo da zamislite kakve su to muke, njegove, ali i moje i majcine. Kad bolesni neguju teskog bolesnika.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Jan 2015 14:18
|
offline
- Pridružio: 16 Feb 2011
- Poruke: 1630
- Gde živiš: Pancevo
|
Nimalo nije to sa salu, treba na vreme to spreciti. To su rane do same kosti prosto da se najezi covek
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Jan 2015 14:51
|
offline
- higuy
- Legendarni građanin
- penzionisani tabijatlija
- crni hronicar
- Pridružio: 21 Apr 2010
- Poruke: 8565
- Gde živiš: Dubocica
|
Napisano: 12 Jan 2015 14:44
Ja mogu da kazem da je posao medicinskih tehnicara i bolnicara vazniji, znacajniji od posla lekara. Preventiva i nega su sve, nema tu posla za lekara. Sem u slucaju kad ovi navedeni zakazu.
Dopuna: 12 Jan 2015 14:51
Recimo, neobradjene dekubitne ulceracije, pune limfe i krvi, jesu podloga za sepsu. a tehnicari ih ne ciste i ne obradjuju, lekari jos i manje, tek kad su ogromne povrsine zahvacene. Hitna pomoc ne ume ni savet da pruzi, kad dodje do krvoliptanja. a kamo li pomoc. Ja od njihovog divljenja mom rucnom radu nisam imao koristi. Otac jos manje. 
|
|
|
|
|
|
|
|
Dekubitus kao oboljenje nastaje zbog ishemije, a kasnije i nekroze tkiva koje trpi pritisak.
Kod lecenja je takodje vazna obrada same rane i okolnog tkiva, kako se sama rana nebi sirila i kako bi se komplikacije svele na minimum.
