Kako ono rekoše da je nastala pašteta / pa šteta da se baci/
Kad je klinka u pašteti našla žilicu više od tad ne jede paštete, viršle još uvek al samo frankurtske i vudi, i to po nekad iako znaju da su i one punjene svim i svačim uz dodatak začina..
O kioscima iz davnih vremena kasnije onim crvenim PKB, viršlаmа u zemičkama, pisao je Momo Kapor, koji je rekao, da, parafraziram, kad su oni nestali ništa nije moglo više sa njima da se poredi, opet malo nostalgije...
Pre neki dan u jednom megamarketu neću da kažem u kom, na delikatesu, osoba pre mene traži ćureća prsa, radnica nije imala načeto parče pa je načela novo, prvo što je uradila je da je u sudoperi iscedila vodu iz iste salame pre nego je počela da seče, skrenuh pažnju osobi koja je naručila to da je imala prilike da se uveri šta kupuje i da to batali.
Bolje, kad već ne može neko bez mesa domaće, i sa sela, slanina i čvarci pršuta, kulen isl nego te mesne prerađevine pune vode aditiva, iznutrica isl.
Bolje sitnije jabuke crvljive i zbrčkane nego velike ko lopta i sjajne i privlačne, itd.
Na pijaci kad neko ima više proizvoda na tezgi veća je mogućnost da je direktni proizvođač . Opet, koliko toliko još je bezbednije kupiti domaće.
Potrebno je zaštiti takođe domaću proizvodnju, /poljoprivrednu proizvodnju/ tako što se neće uvoziti ono što sami proizvodimo, na imanjima u Srbiji, a ne uvoziti sve i svašta.
Да ли неко може да докаже да су органски производи органски и здрави у односу на друге у нашим трговинама и на пијацама.
Мислим да је то навлакуша за оне наивне, који умеју да бацају новац.
Не може код једног комшије бити земља органска и незагађена, а код другог десет метара даље загађена.
И то што кажу непрскано.
Ако се не третира хемикалијама пропада, ал да може се користи за прскање природни материјал типа креч, плави камен, раставић, коприва, босиљак-ароматичне биљке које и иначе терају инсекте...Ко уме да провали да ли је у питању једно или друго.
А знамо да кад неко види јабуку која се цакли и ону изударану он ће се одлучити за ону која се цакли...
Са таквом је вештица намамила Снежану...
И још један апсурд: конзумирају енергетска пића, кока колу, пуше, опијају се викендом, једу кондиторске производе,
а онда кад оду на пијацу питају да ли је органско или непрскано...!
За квалитет су битни сви састојци.
Евлија Челебија у својим путописима често истиче локалне специјалитете, још чешће квалитет воде, као битног састојка за кафу.
Да не идемо тако далеко, и ми смо од Аустроугара наследили ајнпренсупу.
Сиротињска и ратна, на мало масноће запржено брашно, доливена вода, па укувано.
Ко нам је крив кад не знамо да направимо од комарца магарца, па и такве збрчкотине продајемо?
Својевремено, имао сам везу у пекари и добијао, некако у ово доба, кантицу моче или претопа, нузпроизвод печења прасића и јагањаца у њиховој фуруни. Додато у јело, подизало је укус за медаљу. Лук за пребранац, на томе продинстан, радост за чула! Јаја на мочи печена, гозба. Ако ништа, само намазано на хлеб- оргија! Још не треба зачињавати или солити, све је већ ту.
Алија Лакишић у свом "босанском кухару", наводи како су бир земана ашчије добијале масноћу скупљену од печења јагањаца на ражњу, па то додавали у јела. Нисам ни ја открио рупу на саксији.
Неки дан ме заскочи чланчић са неког портала, како не ваља бацати уље из рибље конзерве, већ га искористити у кувању или салати.
Da, samo ima jedan ''mali'' problem. Sardine se tako tesno pakuju u konzervu da bi se uštedelo na ulju. Pročitao sam podatak (proveren i logičan), da ulje košta više od sardina (njih ima valjda milijarde)...Inače, dobra ideja. Ja najčešće to izmešam i ''izgnjecam'' zajedno sa sardinama, dodam malo sira, pa i ovako i onako ne bacam ulje. Ali, kad bih ga odvajao, to je vrlo malo količinski.
Мене је пак изненадио сестрић када је ноншалантно исцедио шпроте, оне из Риге у судоперу!?
То уље је више саламура, са додатком воде, зачина (наводно, чак и чаја! ), и само по себи делкатес.
Јесте да нисам имао онај прави руски ражени хлеб, густ, тежак и таман, као прегорела опека, а укусан и заситан за причу.
Ни путер није занемарљив.
Сардине махом у армији људи замрзе, ако су их икада и волели, али ја се не буним. Убркам сецкано кувано јаје, мало сенфа, лимунов сок (ако имам ), мало сецканог лука (или не, ако идем међу људе ), пристојан доручак или вечера.
Ја сам у војсци заволео скушу из конзерве. Пресована, мрве уља нема, а да се наједеш за све паре.
Иначе, из Русије сам увек доносио (надам се да ћу још ићи тамо) тај чувени хлеб (зову га ''Бородински'' без обзира ко га прави). Тежак као тучак, величине - отприлике пола наше векне. Готово је четвртаст, а може да се сече као ласером. Боја му је скоро као чоколаде за кување, а укус непоновљив. Мало је киселкаст, увек је некако свеж, чак и после седмог, осмог дана. Врло је издашан. Једно парче дебљине центиметар, не више, може и те како да засити.
Има још једна фора с њим: Руси уз вотку (коју ни они не подносе много, јер сва жестока пића зову ''спиртноје'' као што знаш), обавезно једу краставац и ''оњуше'' то парче хлеба. Као, то их мало растрезни. Не бих рекао (уверио сам се много пута ), али је интересантан обичај...
И да не заборавим: кад дођу код нас, убију се од врућег хлеба и погаче. Тога код њих нема. Има погача, али то је код њих назив за лепињу. У ''булачној'', односно пекари, тешко да ћеш наћи врућ бурек или било шта вруће.
Citat:Иначе, из Русије сам увек доносио (надам се да ћу још ићи тамо) тај чувени хлеб (зову га ''Бородински'' без обзира ко га прави).
Нешто слично сам купио у Микс Маркту у Сарајевској, вероватно је тај Бородински хлеб. Па ако вам је близу можете га тамо набавити. Радња је одмах до Металца.
), али је интересантан обичај...
