|
Izgleda da su moja baba i njene komšike bile u pravu. Znate one priče, kao čokolade za istočno tržište to nije isti kvalitet kao ona što se prodaje po Austriji ili Nemačkoj. Samo ona kafa što je kum dovuko iz beča u gepeku od kola, e ta je dobra. Uvek sam mislio, to si nema veze. Standardizacija. Gde će sad neka multinacionalna korpracija da izvodi takve akrobacije. Ista kafa ide u kese, samo su etikete druge. Moja teorija je bila da i ako ima razlike to je slučajno. Prave oni to u mnogo fabrika, i za sve sastojke imaju neki opseg prihvatljivih vrednosti pa sad koliko baš gde zapadne, važno da iz tog opsega to ne izlazi, mnogo.
E pa izgleda da sam se malo prevario. U ovom članku u TIME magazinu novinar priča o svojoj poseti istraživačkom centru koji drži Nestle, negde tamo u Nemačkoj odmah uz Švajcarsku granicu. Svrha postopjanja centra je lokalizacija prehrambenih proizvoda. Tj. podešavanje sastava da se najbolje podiđe lokalnom ukusu potrošača u svakoj zemlji. Sad, Nestle je ogromni konglomerat koji između ostalih drži i Knorr supe. Ovom novinaru su na sto izneli 5 tanjira sa supom od paradajza za 5 različitih tržišta: tursko, indijsko, pazite sad, nemačko, austrijsko i švajcarsko?! Kesice identične, samo tekst na različitim jezicima, al tekućina u tanjiru bogami različita. Ona indijska skoro narandžasta, tukne na neki njihov začin, švajcarska puna bosiljka, nemačka crvenija i gušća, a turska sva nekako vodnjikava. I ma sastojaka i sastojaka, neki su osnovni a drugi mu dođu kao dodatna oprema za kola, lepše s njima, ali može i bez njih. Za pare za koje prodaju supu po Turskoj ne isplati im se da dodaju ništa više od najosnovnijeg, a kaže, Turci ionako seckaju paradajz svoj paradajz da pojačaju supu. Pa kako neće da seckaju kad im prodajete ofarbanu vodu. Aj, sad još mogu i da shvatim ovo za indijsku supu, ali razlika između švajcarskog, nemačkog i austrijskog tržišta? I oni sami kažu da su nekad preterivali s tim, d asu imali posebno supu za francuski, posebno za nemački i posebno za italijanski deo Švajcarske!?
Kažu da je cilj celog poduhvata utrefiti sitne razlike u ukusima potrošača. Ljudi umeju da budu mnogo izbirljivi kad je hrana u pitanju. Navike se forimraju još u detinjstvu, zato sam ja programiran na medeno srce i jafa keks. Što dika navikla, supa od paradajza mora da bude onakva ko što je bila kad sam bio mali, inače nije to ta supa. Nestle kažu utuca 1.5 milijardu dolara godišnje na ovakva istraživanja, za sve što proizvode. Čokolada na sladoledu u Francuskoj je tamnija od one u Nemačkoj. Sladoled od vanile je kremastiji u Austriji etc. Al ova priča s Turskom supom nas navodi na jeziv zaključak, ko zna šta nama sipaju u kesice!?
Još mi dođe da proverim, lepo počnem da kupujem Knorr supu gde god da putujem pa da organizujem jedno svoje interno testiranje. Možda i vidim neku razliku?
Međutim, da ne grešim dušu kažu da se ovakvom rabotom bave samo neke kompanije. McDonalds npr. pokušava da vaskolike hamburgere po svojim restoranima svuda po svetu utera što bliže standardu, idealnog originalnog hamburgera(tm). Blago nama, što se jednima isplati da bacaju tolike pare a drugima da troše kintu na upravo suprotan proces, oni valjda znaju.
http://www.time.com/time/specials/2007/article/0,2.....75,00.html
|
