offline
- Bane san
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 563
- Gde živiš: ZR
|
Данас ме је мрзело да се нешто претерано ломатам по кухињи, да бих кувао само за омиљеног абонента-себе.
Ставио уље да се загреје, протрљао прстохват кумина (који НИЈЕ ким!), па убацио.
Кад су зрна почела да пуцкетају, придружила им се главица црног лука, насецкана, као и комадић свежег ђумбира, још ситнији.
Пошто је лук "застаклио",придодах и пар роштиљских кобасица, огуљених и на колутиће насецканих. Кад и оне заличише на полуготовост, убачена би и добрана прегршт опраног и оцеђеног пиринча (басмати, јербо бејах у могућнос' ). После пар минута, у игру и лонац ускочи опрано и оцеђено сочиво, црвено (дал, како би га назвали у Индији, земљи необичној ), приближно количина колико и пиринча. Благословена сорта која не мора да огрезне, ноћи у води и сличне перипетије.
После мало мешања, подлих читаву креацију са мало белог, јефтиног вина (служи за кување, пије се тек од невоље ), а одозго пак свеже млевени бибер ( црни, бели, зелени...).
Да не џоџим поред шпорета, топла вода (одокативна процена количине), још пар завеслаја кутлачом, па пред крај зачини свакојаки, махом Исток (Блиски, Средњи и тзв "Далеки").
Температура сведена на сићу, лонац нађе поклопац, уз моју свесрдну помоћ, а ја узех да читам .
Кад је, по слободној уметничкој процени, јело било "тек што није", искључих ринглу, не дирајући ништа- нек још мало медитира о смислу живота.
Укратко, ПАНТЕЛИЈА.
Ништа епохално, али да поновим, зготовљено личног благоутробија ради.
Помишљао сам да одозго заблесавим са мало сира (качкаваљ, пармиђано...) , али ипак глумим скромност, то ћу неки други пут.
|