offline
- Lomova
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 23 Dec 2006
- Poruke: 973
|
Bilja015 :: Nemaju razvjenu radnju, a sukob se sa spljasnjeg plana pomerai na unutrasnji, psiholoski plan. Atmosera u ovoj vrsti drame postaje jedan od vaznih elemenata radnje.
Recimo "Tri sesetre" ili "Ujka Vanja", pa sve dijalozi, monolozi, nema RAZVIJENE RADNJE.
Cehov se vise osvrce na dozivljaj i PSIHOANALIZU junaka nego na sam dogadjaj. Njeogovo dramsko stvaralastvo svo je u alizijama i metaforama. Ako se secate galeba, on je skoro uvek simboli unistavanja tudjeg zivota...itd. Zaista nije tema, pa ne znam koliko mogu i koliko smem, ali sam pokusala ukratko da objsnim svoje vidjenje, e sad, mozda je i subjekitvno, ne tvrdim sto odsto da nije, ali ima i neki procenat objektivnog.
E,hvala nasim divnim moderatorima koji su izdvojili temu i prebacili gde treba 
Nas su ucili da pravi sukob(sto je i tema koja se obradjuje kroz celu drugu godinu faxa,da bi se u trecoj i cetvrtoj udenuli likovi i karakteri a sve to opet preko sukoba)tj.jedini i moguci je, samo unutrasnji,spoljasnja je samo manifestacija.Zato se Cehov obradjuje kao najlaksi(za razumevanje sukoba)i najtacniji,najprecizniji u odnosima medju likovima.
Ako prebacis na obican zivot videces da nije moguce doci do sukoba a da to pritom nema duboku podlogu iznutra i najjaci,najefektniji su(za glumce i reditelje) upravo oni koji u svojoj pozadini tj.nesvesnom bicu svakog coveka,kriju neke mracne stvari,neresenosti,nerazjasnjenosti itd.
Kao npr.kod Strindberga u Ocu ili u vecini njegovih komada,glavni sukob je cuvena tema problem musko-zenski odnosi.Odatle sve pocinje da tinja,njeno nezadovoljstvo i egocentricnost i njegova pak zanesenost i nezainteresovanost za okolinu.To je inicijalna kapisla...cuti,cuti,cuti,dok ne PUKNE i raznese sve.
Dakle da bi postigao pravi sukob u komadu dobar pisac kao sto je Cehov upravo krece od licnog nezadovoljstva.jer je to jedini moguci nacin.E sada mnogi to ne shvataju i teze da kada ga rade prebace sve u unutrasnje,kao:uh sto se ja ovde sikiram,vidite me kako patim,kako mi je promasen zivot,kao npr.Ivanov.Zato je masa predstava propala bas zbog tog pogresnog pristupa.Sve to stoji,njemu je zivot promasen,ne voli zenu,koja je jos i bolesna,ne voli ljude oko sebe sve dok ne dodje Surocka i poremeti ga,izbaci iz koloseka.E TO JE SUKOB,sukob izmedju njih dvoje,ona mlada,puna elana,zaljubljena do usiju u njega a on ucmao,potonuo....pocinje da se budi,da vidi zivot,da primecuje svet oko sebe.SUKOB LEPOG A NEOSTVARIVOG,zato je to tragedija.
Najveci je problem sto se misli kada se kaze sukob na prostu stvar,posvadjamo se oko necega i to je to,.....eeeee nijeeeee to,i to nam je svima na faxu bilo problematicno.To je samo(ponavljam)MANIFESTACIJA!
Tri sestre i Ujka Vanja...hm...tu ne da ima radnje nego je ima i previse.Problem je sto ti sve vreme mislis na fizicku radnju a ne na onu koja se kao termin koristi kod Stanislavskog.
Radnja je kao i sukob uvek unutrasnja a samo je fizicka suprotno.
Dakle:ako te reditelj pita sta je radnja ove recenice,laik ce reci:pomeram stolicu a onaj ko je pod obavezno citao gos'n genija Stanislavskog reci ce npr:radnja je moja namera da dokazem da nije u pravu.
E i tu gresi masa koji su kao cudom prosli kroz fakultet(trebalo je samo pazljivo citati),smatraju da ako nema fizicke radnje,ako je pisac nije stavio u didaskalije ili na bilo koji drugi nacin odredio,onda nema nikakvog dogadjanja.IMA ali preko unutrasnje se uvek dolazi do spoljasnje.Tu i glumci grese,nekad i ja jer te povuce emocija,da ti fizicka radnja odredjuje nacin i podtex a nije tako.
Da svedem na primer da bi bilo lakse za razumevanje.Sedis,besna si iz nekog razloga na drugaricu,ona trtlja,ne zatvara usta,ti kuvas iznutra,hoces da joj kazes da nije u pravu..prva lopta bi bila uzmes pixlu i tresnes u sto da ucuti a onda se izderes na nju i saspes joj sve u lice.Moze i to ali nije efektno.Ubitacno je kad lagaaaano pomeris pixlu sa mislju :sada cu da ti je... mat.. i onda to i glasovno uradis(tu fizicka radnja ne ide u korak sa unutrasnjom i zato je to i dobro)ili pak mozes da tresnes pixlu a da joj zatim mrtva hladna objasnis u cemu je stvar.
A atmosfera je nesto najlepse sto se srece jedino kod njega,mirno,fino,suncani dan,setkaju se po imanju ,piju caj..postavka cista,nema zamrsenih situacija,cini se dosadno svima...gledala sam 100 takvih(preterujem)i samo jednu uspesnu(i ta uspesna je bila studentska vezba  ) sede i misle...ma nije to,to je puno zivota,kad Borkin dolazi kod Ivanova to je scena da se nasmejes nema tu tragedije,on prica o puskama,veseo covek,zeza ovog "mrtvaka",sprda se sa smislom zivota...a ne sada cemo malo da pricamo o filosofskim temama i trte mrte.
I nikada mi nije bilo jasno zasto Trepljeva daju nekim isfeminiziranim i mlitavim glumcima.Ma on je decak u punoj snazi,ambiciozan,energican,i kada govori sve te ljubavne jade on ne kuka,ne kmeeezi ko beba...upravo je tragedija u tome kada jednu poletnu punu zivota,veselu osobu,skoro sizofrenu od uzbudjenja konstantnog,zivot sroza,majka upropasti,devojka ostavi.Tada ti je zao coveka, ovako ako gledas ...nekog bezdusnog dedicu,propalog i smucenog..mozes samo da kazes:tako mu i traba kad nije imao petlje!
AAuuuu brate ala sam se ja raspisala...imam ja jos sto sta da reknem nego se zamorih 
|
Samo nemoj ovde jer ce biti off!
