Истина је. Нису баш били у идили, али је невероватно како су професионално одиграли. То је било јаче од њих. ''Камионџије'' могу да гледам једном недељно.
Иначе, материјална ситуација нема везе с популарношћу. Миша Јанкетић ми је био добар другар. Врло савестан домаћин, добитник националне пензије, живео је врло скромно и највећи део пензије радо је давао унучади. И није једини. С друге стране, сети се Љубивоја Тадића (био је ''партизански'' директор Народног позоришта после Петог октобра; Љуба Тадић му је био стриц); е, човек није плаћао струју и свећом је изазвао пожар у стану у Добрачиној (одмах ту, до позоришта), ако се добро сећам податка. Одмах је скочила ''кука и мотика'' да брани ''легенду'', ''величину'', итд, заборављајући да сви ми имамо своје грађанске дужности. Нешто ми се јавља по глави и она афера са Цвијановићем и неком муљаном са ловом и каматама...Има у том свету свега и свачега.
Влада Јевтовић је једне године примио 12 глумаца у своју класу. Кад су се погледали међу собом, испало је да ниједан није из Београда, нити дете неког познатог глумца. А у једној Бајчетићевој класи били су и Срна Ланго, Луција Шербеџија, да ли и онај Уликс, не сећам се више, да не грешим душу. Углавном скоро пола њих било је порекла познатих личности. И код мене у класи, на продукцији, било је двоје-троје (једном је отац био директор Радио Београда), али то је друга прича. Имали смо ми овде тему у стилу ''испод очевог шињела'', па смо набројали приличан број парова познатих родитеља и њихове деце. Њиховој деци је посао двапут тежи да се извуку испод тог шињела него другима, али то су изабрали.
Катарина Жутић, Вања Ејдус, Уликс Фехмију, Искра Брајовић, Иван Заблаћански, Марта Петричевић (Нелина кћерка), Мина Софтић (кћи Анице Добре),Алексеј Бјелогрлић, Милица Гутовић, Анђела Јовановић (Бранке Пурић и Гагијева кћерка),Калина Ковачевић (Синиша и Љиља), Марко Јанкетић, Срђан Тодоровић (који је, рекао бих, најдаље отишао у том извлачењу), Павле Менсур, Исидора Минић, Ања Алач (Весна Чипчић), Ивана Михић, Ана Лечић...
|