Kako funkcionišu pozorišta?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, aleksmajstor, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne znam kada su počeli, iz kog razloga i na kom nivou to rade, ali koliko sam video, Nenad Jezdić i momak iz "Vojne akademije", čini mi se da se zove Branko Janković, počeli su da se bave poljoprivredom (i/ili stočarstvom). Jezdiću nisam siguran koliko je to potrebno iz novčanih razloga s obzirom da je poznati glumac, a i malo-malo pa ga viđam u novim serijama i filmovima. Imam utisak da obojica to rade iz hobija i želje za takvim životom.

Sirius ::Таса Узуновић и Бекјарев су се побили на два минута пред излазак на сцену (мислим да су биле ''Баханткиње'' у питању) - а на сцени, љубав, дружење, пајтоси...Tanasije Uzunović mi je uvek delovao kao prgav čovek. Možda zbog njegovih uloga koje pamtim, a koje su mi bile pomalo odvratne ("Gorki plodovi", "Moj rođak sa sela"). A možda to samo govori o njegovim glumačkim sposobnostima. Recimo njegov monolog iz predstave "Zli dusi" koji je govorio kao zaključak epizode emisije "Moj Beograd" me je oduševio. Ne znam da li su bolje reči ili izvođenje (počinje u 38:20). Kubura mi je uvek delovao kao dobar čovek, ali posle njegove uloge u "Balkanskoj međi", svaki put kad ga vidim nešto mi se okrene u stomaku.

Čkalja je, bar za mene, uvek bio fenomen. Ne znam da li je istina da se on i Pavle Vujisić nisu baš mirisali dok su snimali "Kamiondžije".

• 4Ovo se svidja korisnicima: Milos ZA, Bane san, aleksmajstor, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Истина је. Нису баш били у идили, али је невероватно како су професионално одиграли. То је било јаче од њих. ''Камионџије'' могу да гледам једном недељно.
Иначе, материјална ситуација нема везе с популарношћу. Миша Јанкетић ми је био добар другар. Врло савестан домаћин, добитник националне пензије, живео је врло скромно и највећи део пензије радо је давао унучади. И није једини. С друге стране, сети се Љубивоја Тадића (био је ''партизански'' директор Народног позоришта после Петог октобра; Љуба Тадић му је био стриц); е, човек није плаћао струју и свећом је изазвао пожар у стану у Добрачиној (одмах ту, до позоришта), ако се добро сећам податка. Одмах је скочила ''кука и мотика'' да брани ''легенду'', ''величину'', итд, заборављајући да сви ми имамо своје грађанске дужности. Нешто ми се јавља по глави и она афера са Цвијановићем и неком муљаном са ловом и каматама...Има у том свету свега и свачега.

Влада Јевтовић је једне године примио 12 глумаца у своју класу. Кад су се погледали међу собом, испало је да ниједан није из Београда, нити дете неког познатог глумца. А у једној Бајчетићевој класи били су и Срна Ланго, Луција Шербеџија, да ли и онај Уликс, не сећам се више, да не грешим душу. Углавном скоро пола њих било је порекла познатих личности. И код мене у класи, на продукцији, било је двоје-троје (једном је отац био директор Радио Београда), али то је друга прича. Имали смо ми овде тему у стилу ''испод очевог шињела'', па смо набројали приличан број парова познатих родитеља и њихове деце. Њиховој деци је посао двапут тежи да се извуку испод тог шињела него другима, али то су изабрали.

Катарина Жутић, Вања Ејдус, Уликс Фехмију, Искра Брајовић, Иван Заблаћански, Марта Петричевић (Нелина кћерка), Мина Софтић (кћи Анице Добре),Алексеј Бјелогрлић, Милица Гутовић, Анђела Јовановић (Бранке Пурић и Гагијева кћерка),Калина Ковачевић (Синиша и Љиља), Марко Јанкетић, Срђан Тодоровић (који је, рекао бих, најдаље отишао у том извлачењу), Павле Менсур, Исидора Минић, Ања Алач (Весна Чипчић), Ивана Михић, Ана Лечић...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Neprimetna, aleksmajstor, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Скоро као Филолошки, "Институт за мајку и дете"!?


Имам негде међу папирима улазницу са аутограмом и плакат "Ревизора", где је Хљестакова играо Миленко Павлов "Менато", а као статиста са реченицом (полицајац Свистунов- Губите се, губите! Не прима, спава... ), гимназијалац и колега с хора, млађани Брстина.
Једног дана, та улазница ће бити драгоцена?
Навијали смо и веровали у њега када је уписивао Академију.

Реакције на Чкаљу?
Кажу, сахрана неког му блиског, плаче он а народ, од свештеника преко гробара, да цркне од смеха! Или, причао ми је колега, са задње платформе неког "јавног прометала" спази Чкаљу, седи за воланом, чека на семафору- смех аутоматски. Чист рефлекс, као куче др Павлова?

• 4Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Milos ZA, aleksmajstor, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 19 Dec 2024 22:10

Из Војводине су нам на такмичења рецитатора по правилу долазили одлични рецитатори, с перфектним знањем прозодије. Није ни чудо, многи њихови рођаци су донели са собом херцеговачко-подрињски дијалекат, који је, као што знаш , књижевна основица нашег језика. Мени су колеге у школи (и то србисти) завидели у стилу: ''Лако је теби, теби је мајка с Каблара, а отац испод Динаре. Ти не мораш ништа да учиш кад су дужине у питању'''. А већина њих је из косовско-ресавског дијалекатског подручја.

Док сам се тиме бавио, знам да је из Руме, Шапца, Лознице, Вршца, Врбаса, било увек много одличних кандидата и на ФДУ. Са мном су, од нас петнаест, на групи била чак три Румљанина и један Вршчанин.

Dopuna: 19 Dec 2024 22:12

''Урекао'' си га...

ZLATNI ĆURAN” ZA ŽIVOTNO DELO IDE U RUKE BRANIMIRA BRSTINE
Nagrada “Zlatni Ćuran” za životno delo 51. festivala Dani komedije u Jagodini biće dodeljena dramskom umetniku Branimiru Brstini. Ovu odluku jednoglasno je doneo Umetnički savet festivala komedije koji je prošlog proleća proslavio pola veka postojanja. U obrazloženju nagrade Branimiru Brstini izmedju ostalog se kaže:
“Po čemu prepoznajemo ovog glumca? Na sceni on je uvek čaplinovski inventivan, pronalazi i nudi rediteljima i glumačkim ansamblima rešenja koja već na probama budućim predstavama daju oblik i puni smisao. Dalje, on je, pritom, i basterkitonovski ozbiljan, odbija da se nasmeje, da grimasom i jeftinim gegom nagovesti glumačku spremnost da banalnostima podiđe gledaocima. Ima još: prepoznajemo ga i po glumačkoj brzini, a ona u ovdašnjim relacijama može da bude označena upravo njegovim imenom.
Branimir Brstina je sposoban da sve navedene svoje glumačke osobine – upotpunjene njegovim talentom i znanjima koje je sticao od svojih profesora, ali i reditelja s kojima je tokom karijere sarađivao, baš kao i od koleginica i kolega s kojima je radio – ume on, dakle, da sav ovaj glumački bagaž pretoči u život, da mu daruje ljudsko obličje i autentičnu životnost. A bez njih ne bi, između ostalog, bilo Pileta Kopileta i Bore šnajdera Ace Popovića, Srete Numere i Agatona Branislava Nušića, Rajka Pevca i Radovana Trećeg Duška Kovačevića, Stanislava Gorana Markovića, Gogoljevog Čičikova, Glumova Nikolaja Ostrovskog…
Bez Branimira Brstine, takvog kakvog poznajemo, ne bi bilo ni ovih i na ovaj način oživljenih dramskih junaka, ne bi bilo onakvih predstava, pa ni kompletnih teatarskih svetova u kojima smo uživali, kojima smo se smejali, ali i zbog kojih smo prepoznavali pravo lice sveta u kojem živimo.
Zbog svega toga, smatramo da Branimir Brstina, višestruki laureat jagodinskih „Ćurana“ zaslužuje i onog Zlatnog za životno delo.”
Nagrada će Brstini biti uručena na svečanosti zatvaranja 51. festivala Dani komedije, 27. marta 2025. godine.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Milos ZA, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Када сам га упознао у гимназији, прво сам пожелео да га бијем!
Дошао клинац, првак, па крене да се спрда са нама старијим ученицима. Наравно нисам, грехота малтретирати кржљавца који је оправдавао презиме. Брстина је прут, шибљика која се "бере" за прихрану коза и оваца, тј брст. Херцеговац, потврђује горе поменуто језичко наслеђе. При томе је на пријемном користио и "лалински" који му као говор средине није стран. Увек је нагињао комичном. За сваки случај, уз њега је био другар, јак као земља, па су изигравали дует "Ум царује, Снага кладе ваља". Чисто ако неко крене стварно да се обрачуна, Снага је био ту...

Хор је одржао концерт за колеге и професоре, а наш "Брле" у паузи изведе имитацију читаве зборнице. Нормални су се смејали себи и колегама а намћори му спаковаше јединице као уздарје.
Доста тих ликова је уткао у Лајању на звезде, на пример.

Други члан хора је неколико пута излазио на пријемни са амбицијом да упише режију. Последњи пут, извукао је пиштољ "плашљивац", па уз пригодну тираду запуцкетао на комисију. Залегли су под сто, убедљив момак! Мрљавио је нешто на ПМФу, изгубих везу са њим док га не сретох на улици, оних '90. За разлику од тада просечних мршавих особа, он задригао и румен као вампир? Где је, шта је, ради у чувеном хотелу као шеф једног дела кухиње!? Креативан и паметан, обуку за кувара у ЈНА је допунио и развио, сређивао је управо папире за Америку. Последње што сам сазнао, шеф је у неком хотелу на Хавајима!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Milos ZA
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Брстину сам први пут гледао уживо у ''Развојном путу Боре Шнајдера''. Хитар, прецизан вижљаст, играо је, с опроштењем, јебиветра, као да га је таквог мајка родила. Годину дана после мог именовања, он је именован за директора ''Атељеа'' па смо и тако наставили лепу сарадњу. Као директор је био изузетно кооперативан и с једном дивном особином - неприметан. Али, неприметан у оном смислу - као судија на фудбалској утакмици. Кад га не примећујеш, најбољи је. С њим су били кратки договори, никад никакав проблем, није кињио глумце, колеге...за разлику од Берчека који је извесно време за вакта СМ глумио директора Народног позоришта (не знам само шта му је то требало). Уживео се у тај лик као да је Нушић или Предић, па је својим класићима почео да персира, тражећи да и они њему персирају. Као, није то до Берчека, него до директора. Они га отерали где треба...

Ејдус је за време свог кратког мандата то много опуштеније схватио. Кренем у технички део зграде, тамо где су сцене, гардеробе, итд, да га поздравим и прво одем на сцену. Нема га тамо, радници нешто прикивају, да сам ушао на белом слону ни њега не би видели. Одем у наш ''клубић'' где се наши техничари ујутру окупе на кафи и договору, он седи тамо са слободним радницима и нешто се пичкарају (с опроштењем), али види се да је то другарски. Једноставно, нити су они њега доживљавали као класичног директора (предуго су саборци), нити је он то тако носио.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Sirius, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bio sam večeras u pozorištu na predstavi "Bertove kočije ili Sibila". Posle dužeg perioda sam ponovo osetio čari pozorišta.

Ranije nisam primećivao koliko se dobro čuju glumci, i to bez mikrofona, ali večeras mi je to privuklo pažnju. Kakav je odnos scene i akustike? Verujem da pored toga mnogo znači i razgovetan govor i jak glas glumaca.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Milos ZA, aleksmajstor, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos ZA ::Bio sam večeras u pozorištu na predstavi "Bertove kočije ili Sibila". Posle dužeg perioda sam ponovo osetio čari pozorišta.

Ranije nisam primećivao koliko se dobro čuju glumci, i to bez mikrofona, ali večeras mi je to privuklo pažnju. Kakav je odnos scene i akustike? Verujem da pored toga mnogo znači i razgovetan govor i jak glas glumaca.

Лепо је кад се проведе вече у позоришту. Ја сам имао ту муку што сам се за то школовао (а много волим позориште), па онда првих пола сата не могу да се опустим, него по навици гледам где су шта ставили, колико су уиграни, где праве грешке, шта је могло боље. Једноставно, професионална инерција јер сам се бавио (и бавим) и позоришном критиком. Е, кад видим да је све, мање-више, ОК, онда се опустим.

Хајдмо прво о акустици. Она је предуслов (поред визуелног), свих услова. Глумца мораш да видиш, а онда и да чујеш. Тако је од театрона, преко амфитеатра, до данас. Позоришне зграде се праве с максималним учешћем акустичара. Зграде из времена ''бечке мустре'' само тако су и прављене јер није било озвуке, па је глумац морао да се чује и на четвртој, петој галерији. У Беогаду су одличан пример Народно позориште, а посебно Руски дом. У Кикинди сам наступао у позоришту које има, вероватно, најбољу акустику на Балкану. Шапнеш нешто, а оно се чује до последње галерије и реда. Кад смо отварали нову зграду Центра за културу (унивезалну, али прављену пре свега као једно велико, проширено позориште с намером да једног дана то и постане), чекала се дозвола акустичара, односно инжињера звука. Шта су радили? Разапињали су неку сребрну жицу на разичитим висинама гледалишта и померали је ред по ред до краја. Испоставило се да се у петом реду (!) најбоље чује. Тако се ломили таласи, па су они онда морали да појачају оплате од плуте на неким местима.

Иначе, постоје у позоришној сали две акустике - акустика сцене и гледалишта и то треба физички упарити. Глумци то одлично знају. Моја сцена је висока 23 метра (''роштиљ'', односно место где су цугови са рефлекторима у горњој мртвој тачки је на то висини). Кад глумац проговори на средини сцене, ако то не примети, оде му сав звук горе, под таван и од чујности нема ништа. Следећа критична тачка су уста сцене и просценијум, они су међупростор између сцене и гледалишта.
То нас доводи до занатске вештине која се зове сценски говор и проучава се и вежба као предмет све време на ФДУ, а затим увежбава цео живот. Говори се и дише ''стомачно'' (користи се дијафрагма максимално), а регистар гласа се прилагођава месту на сцени с ког се говори. Наравно, оног момента када се глумац окрене од публике, па по дијагонали треба неком нешто да каже у дубини сцене, сместа треба да неприметно појача глас (не да виче, већ да појача волумен ваздуха), дакле да говори не више него гласније, итд, итд. Све у свему, сценски говор се разликује од дневног као бензин и дизел.