offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
Vreme kad nije postojalo interneta, kad su postojala dva TV kanala, kad su bili popularni časopisi, radio emisije koje su obeležile detinjstva, prve ljubavi, mladosti, sazrevanja.
Emisije poput Hit nedelje 202, Metalmanija, Fontana želja, Ventilatora i mnogih drugih i muzičkih i informativnih i zabavnih;
posteri koji su se čuvali, razmenjivali, poklanjali, i bili nešto vredno...
Kad su radio emisije i časopisi bili pogled u svet, formirenje stava, muzičkog ukusa, imidža..
Stari dobri voditelji, Vlada Džet, Dubravka Duca Marković, Zoran Modli, Jadranka Janković...
Ideja nastala na osnovu OT o časopisima u temi Kviz iz opšte kulture.
Nije tema na potforumu Muzika, jer ima veze sa i sa kulturom, pop kulturom, načinom viđenja stvarnosti, bunta, spontanosti, prirodnosti...
To je poseban način života, filosofije...
Ima veze s vremenom kad nije bilo sigurno da li je rock and roll, hard rock, muzika koja zavređuje pažnju kad je u pitanju kvalitet iste,
kad je bilo:
-...Sumnjaju neki da nosi nas pogrešan tok, jer slušamo ploče i sviramo rock....-
S ove tačke gledišta može se reći da je to sve jedna kulturna baština, i kod nas i u svetu..
Citat:
U bivšoj SFRJ je izlazilo dosta časopisa čija se tematika rasprostirala od politike, nauke, kulture do umetnosti. Muzika, kao posebna grana umetnosti, ostavila je svoj lični pečat u specijalnim muzičkim časopisima tog perioda, a koji su obuhvatali teritoriju bivše Jugoslavije (Slovenija, Srbija, Crna Gora, Hrvatska). Pored najpoznatijih muzičkih časopisa koji su obeležili period SFRJ navešćemo još neke časopise koji su obeležili taj period: ABC tehnike, Galaksija, Mladost, Mali jež, Kekec, Politikin zabavnik.
Časopisi koji su izlazili na teritoriji SFRJ: Ritam, Džuboks, Ladin Džuboks, Ćao, Bum, Vreme zabave, Ju Rok magazin,Ukus nestašnih, X zabava, Pop Expres (Hrvatska), Heroina (Slovenija), Rok 82. Razlika između tadašnjih i današnjih časopisa jeste u tome što današnji časopisi ne pišu samo o muzici, već obuhvataju i druge teme poput mode, lepote i zdravlja itd.
Muzički časopisi 70-ih, 80-ih i 90-ih godina razlikovali su se od zemlje do zemlje, kao što se i danas razlikuju. Većina časopisa koji izlaze rađeni su po uzoru na strane časopise. Neki od časopisa su nosili iste nazive, a neki su samo rađeni po uzoru na strane časopise i nalikovali su po izgledu, dužini teksta, rubrici i dr. Časopisi posvećeni muzici izdavani u bivšoj SFRJ su pisali kako o domaćim, tako i o stranim grupama i pevačima, dok to nije bio slučaj u časopisima izdavanim van članica SFRJ. Oni su uglavnom pisali o grupama i pevačima sa njihove teritorije. Neki od njih su bili internacionalni magazini. Najpoznatiji svetski muzički časopisi su: Rolling Stone (1967), Spin (1985), New Musical Express (1952).
Ukus nestašnih je počeo da izlazi u Beogradu 1994. godine, kao izdanje izdavačke kuće Tom Tom Mjuzik, čiji je vlasnik bio čuveni rok-menadžer Tomislav Naumovski. Od samog početka časopis je, pored vrlo neredovnog izlaženja, dugo vremena bio jedini časopis za rok muziku, film i strip u Srbiji.
U osam godina postojanja, izašlo je samo 12 brojeva (poslednji u junu 2002.), ali su kroz njih prikazani skoro svi značajni stvaraoci domaće rok scene devedesetih, a kao saradnici lista potpisali se skoro svi značajni rok i filmski novinari. Časopis je od samog početka težio novim rešenjima u grafičkom oblikovanju, fotografiji i novinarstvu. Prvi glavni urednik časopisa bio je Aleksandar Žikić, da bi ga od trećeg broja zamenila Milja Jovanović, poznata i po tome što je bila jedna od vođa Otpora.
Uz dvanaest redovnih brojeva, izdata su i dva „specijala”, jedan o grupi Nirvana, a drugi posvećen rok muzici.
Časopis je dobio ime po pesmi grupe „Disciplina kičme” koja se nalazi na albumu „Zeleni Zub na planeti dosade”.
Heroina je bio hrvatski i jugoslovenski muzički magazin. Počeo je da izlazi 1990. godine. Prvi urednik magazina je bio Branko Maleš. Prvi broj je izašao 14. decembra 1990. godine. Kada je izašao poslednji šesti broj u junu 1991. godine, časopis je prestao da izlazi. Časopis je od januara 1994. godine počeo ponovo da izlazi pod nazivom Heroina Nova, čiji je izdavač bio Glas Slavonije i tada je urednik bio Zoran Jačimović i poslednji 41. broj je izašao u julu 1998. godine.
Ritam je bio pop-kulturni i muzički magazin koji se je izdavao u Beogradu. Prvi put je izašao 1989. godine, izdavao se neprestano menjajući izdavače. Mesečno je izdavan (1989-1991), Ritamovo izdavanje je postalo neredovno od 1991. do kraja njegovog izlaženja 1995. godine.
Ritam je na mnoge načine nasledio magazin Džuboks (1977-1982) verovatno je to zbog toga što su mnogi individualci koji su radili u Džuboksu prešli da rade na ovom magazinu.
Džuboks "Džuboks magazin" je osnovan 1966 i bio je prvi jugoslovenski muzički časopis posvećen rok muzici. Prvi urednik bio Nikola Karaklajić, a prvi broj izašao je 3. maja 1966. godine. U intervjuu za dokumentarnu seriju Rockovnik Karaklajić je izjavio: "Očigledno je da postoji ogromno interesovanje mladih za časopis i mi smo odlučili da časopis izlazi jednom mesečno. Pošto nije bilo mnogo novinara koji su bili dobro informisani o rock muzici, pozvali su me da budem urednik. Ja sam neke časopise dobijao iz inostranstva, pa sam koristio trikove iz njih. Prvi časopis je štampan u 100.000 primeraka, a prodat je u roku od 3 dana".
Višnja Marjanović, koju je nasledio Karaklajić na mestu urednika u intervjuu za Rockovnik je rekla: "Tada je bio na ivici skandala, da objavljujemo fotografije nekih čupavih momaka na naslovnoj strani, da pišemo o stranim muzičarima, a da nemamo nikakve tekstove o našim pevačima, da objavljujemo tekstove na engleskom jeziku, itd. Bilo je to prilično revolucionarno i neobicno... Kada su se The Rolling Stones pojavili na naslovnoj strani, časopis je rasprodat odmah. Pojavio se danas, a sutra se već nije mogao naći na trzištu. Tako je velika glad i potreba bila za tom vrstom časopisa".
Posle 39. brojeva, uredništvo je prestalo da objavljuje časopis, da bi 1968. godine počelo sa objavljivanjem "Mini Džuboks-a", koji se pored muzike bavio i modom. Prvi broj mini Džuboks objavljen je 9. maja 1968. i nakon 33. broja, 20. februara 1969. godine je i on ugašen.
Posle pauze Džuboks je obnovljen jula 1974. godine (na naslovnoj strani tog broja su bili Milena Dravić i Zdravko Čolić) u izdavačkoj kući Dečje novine iz Gornjeg Milanovca. Za razliku od prvog izdanja kada se imao zvanje "Džuboks-magazin" sada se zvao samo "Džuboks". Zaključno sa 1985. godinom izašlo je 196 brojeva.
Džuboks je doživeo procvat u vreme YU Novog talasa koji mu duguje dobar deo postignutog. Osim što je bio prvi jugoslovenski magazin koji se ozbiljnije pozabavio pop muzikom, Džuboks je postavio temelje za buduću tinejdžersku kao i muzičku štampu. Objavljivanje kolekcije brojeva iz drugog serijala Džuboksa (1974-1985) na Popboksu je prvi slučaj u našoj zemlji da je jedan časopis iz predinternet doba u potpunosti objavljen na Internetu. Redakcija Popboksa ima planu i online objavljivanje 39 brojeva iz prve serije Džuboksa (1966-1969).
Ladin Džuboks je bio muzički časopis koji su izdavale gornjomilanovačke Dečje novine, od 1974. do 1985. godine. Bio je to prvi i najznačajniji časopis SFRJ koji se bavio savremenom muzikom. Prvi broj je izašao 1. jula 1974. godine kao posebno izdanje časopisa Lada.
Za Džuboks su pisali svi značajni rok-kritičari tog doba, ali je kuriozitet što su se kao saradnici pojavljivali i brojni rok-muzičari: Koja (Disciplina kičme), Zoran Marinković, Goran Marić (Bjesovi) i dr. Takođe i za Džuboks su pisali i drugi poznati novinari i kritičari: Gordan Škondrić, Dinko Tucaković, Petar Jakonić, Petar Janjatović, Aleksandar Žikić, Momčilo Rajin, Slobodan Cicmil i dr.
Urednik je bio Branko Vukojević.(januar 1981- jul 1983.).
Časopis ITD je bio posebno izdanje „Ošišanog ježa“, koje je bilo namenjeno omladini, a nastalo je po uzoru na slične strane časopise (npr. nemački „Bravo“), doduše mnogo skromnije u opremi, kvalitetu štampe i sadržaju. Rodonačelnik je sličnih izdanja u Srbiji (Huper itd.). Bio je malog formata (A5), tako da je lako mogao da se smesti u školsku tašnu ili džep ili da se čita „ispod klupe“. Počeo je da izlazi 1982. godine.
Glavne teme su bile vezane za narodnu i zabavnu muziku, odnose između devojaka i mladića i slično.
Časopis je izlazio osamdesetih godina dvadesetog veka, a pri kraju je dobio i posebno izdanje većeg formata: „Super ITD“.
Rok Ekspres je bio srpski muzički magazin osnovan 1997. godine. Urednik je bio Branko Rogošić. Prvi broj ovog magazina je izašao oktobra 1997. godine, a posednje 42. izdanje je izašlo decembra 2004. godine. Kasnije je pored Rock Express-a počeo da izlazi i Metal Express magazin u kome se pisalo o Heavy metal music.
Magazin Vreme zabave je srpski magazin koji je počeo da izlazi u junu 1993. godine kao posebno izdanje magazina Vreme. Urednik magazina je bio Petar Luković koji je takođe pisao i muzičke kritike. Prvi broj ovog časopisa je koštao 2. 000.000 dinara. Ono što je interesantno kada je ova suma u pitanju jeste da tada i danas nema istu vrednost. Danas znamo koliko vredi taj iznos, a tada su mogli za 2 000 000 dinara kupiti neke stvari koje danas imaju vrednost oko 100 dinara. Poslednji 31 broj je izašao u junu 1996. godine.
Ju Rok magazin je srpski muzički magazin koji je pisao o rok muzici. Magazin je osnovan 1994. godine. Urednik magazina je bio Ivan Tarle. Prvi broj izašao je u martu 1994. godine, a poslednji 45/46. je izašao u novembru 1996. godine.
Rok 82 (Rock 82) je časopis koji je počeo da izlazi kao poseban prilog posebnog izdanja Politikinog zabavnika - Stripa 82. Prvi broj je izašao kao prilog 46. broja “Stripa 82”, tako što je zadnja korica “Stripa 82” zapravo bila naslovna strana “Roka 82”. Format časopisa je bio dosta neuobičajen, 11x30cm; s početka je rađen sa tvrdim koricama štampanim na hromo-kartonu i u lepljenom povezu, da bi kasnije dobio meke korice i klamovani povez. Izlazio je svake srede.
Ukupan broj strana je bio 80 (plus 4 za korice), a od toga je odnos između “Stripa 82” i “Roka 82” zavisio od broja stranica stripa u svakom izdanju.
Iz ovog posebnog priloga se kasnije “izrodio” časopis Rok (Rock), koji je bio jedan od najvažnijih i najuticajnijih časopisa jugoslovenske rok-scene osamdesetih.
http://www.fil.bg.ac.rs/mmd_27/mmd_2015/casopisi.php
Citat:Читање часописа посвећених музици џинс генерације многе је навело да се и сами лате инструмената, да би се временом све претворило у јак друштвени покрет.
Citat:Говорити о поп и рок покрету уопште, а не помињати улогу многобројних часописа као њиховог промотера, значило би испричати само половину приче. Наиме, колико год давних 60-их и 70-их година прошлог века било узбудљиво слушати сваку нову композицију легендарних „Битлса”, „Ролингстонса”, „Енималса”, непоновљивих Ерика Бардона, Џенис Џоплин, Џоа Кокера..., ништа мању пажњу нису привлачили ни новински текстови о њиховим концертима, новим снимцима, плановима, повременим скандалима.
Било је то време „битлманије” када су се уз радио-апарате са узбуђењем чекале емисије попут „Топ 20 Радија Луксембург”, те његових пандана на „Би-Би-Сију”, или пиратском „Радију Каролина”, који је свој програм емитовао са једног брода укотвљеног негде у међународним водама. Телевизија још није имала моћ какву данас поседује, а ретки музички спотови који су доспевали до малих екрана или филмских журнала били су тек бележење камером атмосфере са концерата, или сцене из студија у којима су извођачи певали на „плејбек”, а што је неретко доводило до комичних сцена.
Укратко, праве информације о свему што се дешавало у области која ће се једнога дана (нажалост) преточити у добро плаћени „шоу бизнис”, ми који смо били подаље од све те гунгуле сазнавали смо из штампе. Не толико домаће, колико оне пристигле из Лондона, који се преко ноћи претворио у центар света. Читати „Њу нјузикл експрес”, „Мелоди мејкер”, „Рекорд мирор”, било је ствар престижа, али и доказ да смо део глобалне помаме.
Сам израз: „поп музика”, који је означавао оно што људи највише воле да слушају, потиче још са почетка прошлог века, а означавао је много тога – од комерцијалног џеза, па преко „кантри” музике до сентименталних балада са јаким италијанским утицајем. Све то требало је представити широкој публици. Грамофонске плоче су одрадиле свој део посла, али писана реч и фотографија свему су додали неопходни гламур.
Листови посвећени „по музици почели су масовније да се штампају током шездесетих година прошлог века и врло брзо стекли широку популарност. Већ поменути „Њу мјузикл експрес”, настао 1952, међу првима је почео са објављивањем „топ листе” најслушанијих композиција, да би 70-их постао и најпродаванији британски музички часопис. Његов конкурент „Мелоди мејкер”, сем написа о рок дешавањима, на тржишту се пробијао, објављујући комерцијалне огласе са ценама најтраженијих инструмената, што је за све који су те инструменте узимали у руке било изузетно важан показатељ.
Карактеристично за листове „рок ере” је и то што су, захваљујући технологији која је тада преовлађивала, штампани на рото-папиру чиме је и њихова цена била релативно прихватљива. Фотографије су, додуше, већином биле црно-беле, не увек посебно квалитетне, али ипак довољно добре да се каче по зидовима тинејџерских соба.
Оно што је важније, написани текстови већини су служили као специфичан показатељ шта би требало да слушају, на шта да обрате пажњу. Био је то својеврстан начин да се каналише укус младих заљубљеника у нову музику, вођених сигурним пером тек изниклих рок критичара.
Сем промоције нових група и певача, овакви листови су били и прозор у нове модне трендове. Тешко је било и замислити да ће се тзв. фармерке или џинс, од некадашње радне одеће америчких фармера, преко ноћи претворити у обавезну гардеробу свих који су се сматрали младима. Срећна околност била је и чињеница да то што су облачили они који су спадали у категорију славних није било скупо, могло је да се набави на свакој „бувљој пијаци”.
Ипак, у центру пажње остајала је – музика. Читање часописа посвећених музици џинс генерације многе је навело да се и сами лате инструмената, да би се временом све претворило у јак друштвени покрет. Да бисмо показали да нисмо на крају света, ми у некадашњој Југославији редовно смо куповали „Поп Експрес”, „Ритам”, „Рок”...
Убрзаним развојем телевизије полако се губи магија читања листова посвећених рокенролу. Многи су се угасили, неки се претворили у претенциозне месечнике препуне боја. Појавом интернета и друштвених мрежа, нажалост, промењен је и језик којим комуницирају данашњи нараштаји. За истинске рокере ту није остало баш много места.
http://www.politika.rs/scc/clanak/473933/Kad-smo-citali-rokenrol
Džuboks
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%8F%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BA%D1%81_(%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81)
Rok 82
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%BE%D0%BA_82
  
   
   
|
Наши људи...
