Обавезно преслушати, старе добре мудрости...
Ово је ко тазе бурек -тек изашао из фуруне, изванвременско...
Из књиге: Београде добро јутро!
Citat:„Uvek je bolje TAMO, nego OVDE i uvek je lepše ONO nego OVO. Nemamo sreće sa onim što imamo i što jesmo. Našu sreću uživaju drugi, a da to možda i ne znaju.“
Niko kao dorćolski Partizanovac i niko kao jedan od predstavnika radijskog i štampanog novinarstva nije bio simbol naše bele prestonice kao što je to Duško Radović. Neponovljiv u svom šaljivom obraćanju i surov u istini o životu Beograđana, Duško je omiljeni mrgud u svetu poezije, proze, televizijskog i radio novinarstva. Ovog puta, svoje omiljene bisere, pretočio je u delo Beograde, dobro jutro koje je izdavačka kuća Laguna razdvojila u dva ciklusa.
Prva knjiga (Beograde, dobro jutro 1) obuhvata period od 1975. do 1976. godine, kada je Duško Radović svakog jutra u 7 sati i 15 minuta iz Masarikove ulice budio uspavane Beograđane. Druga knjiga (Beograde, dobro jutro 2) obuhvata vremensku odrednicu od aprila 1977. godine do maja 1978. godine, kada je u svom obraćanju iz udobne fotelje radio-stanice Studio B, Duško pozdravljao sve stanovnike njegovog, kako on sam kaže, buntovnog grada.
Probajte da zavolite Beograd, i ono beogradsko u sebi – kazao bi on. Ponekad nije nimalo lako, ali često prevagne ona rodoljubiva crta koja nas tera da se ponosimo našim korenima.
”Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas postigao dovoljno u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.”
Usmeno predanje o Beogradu je utkano u ovo delo, knjige za koje morate pronaći mesto na vašoj polici. Skečevi, pesme, kratke priče, aforizmi, scenariji za predstave – sve je to sadržaj njegovog opusa. Napisao je nemali broj knjiga, a većina njih je prevedena na ruski, nemački, engleski i druge svetske jezike. Radio je za decu i zbog dece; kolege su za njega tvrdile da je bio mrgud, a zapravo je krio široko i dobro srce za sve, pogotovo za najmlađe. Tome je prethodilo bogato iskustvo u dečijim novinama i ostalim programima.
....
Citat:Био је главни уредник „Пионирских новина”, уредник Програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа „Полетарац”, новинар „Борбе” и (од 1975. године) уредник Студија Б. Његова емисија „Београде добро јутро” почела је да се емитује јула 1975. године на Студију Б. Била је укинута 1982. године, када су одређени чланови владајуће партије окарактерисали Душкове афоризме као „политичке поруке са израженом моралистичком и демагошком позадином”.
Сценарио и текст популарних песама писао је за дечију телевизијску серију "На слово на слово".
Nekako temama prizovemo priču o vremenima o kojima je ideja upravo da se priča u ovoj temi, doba gramofonskh ploča, radio programa, radio voditelja, i TV voditelja...
O ovome je i bilo priče i to slično rečeno /Sirius je to spomenuo/ na prethodnim stranama...
Priča za Sputnjik Vlada Janković Džet, stari rokerski i radijski vuk...
Citat:Шта слушаш? Влада Џет о времену када је имати плоче - значило све Citat:Прва два питања када неког упознаш била су како се зовеш и шта слушаш. Нове генерације живе у новом ритму, новом начину поимања света. Некад је имати плоче значило све и ми бисмо, када изађе нови албум „Пинк флојда“ правили конзилијум и давали своје мишљење. Данас, пола века касније, то не може да се деси, каже за Спутњик Влада Јанковић Џет.
Citat:Праћење радио Луксембурга је била ствар престижа у то време. Када је кренуо британски „бит бум“ имао сам и канале за плоче што је допринело томе да ми као бенд имамо стално нов репертоар. Наша улога у друштву била је да представљамо популарну музику како би људи могли да је чују. Луксембург није могао свако да слуша, осим тога требало је седети увече и слушати га.
https://rs.sputniknews.com/kultura/202105241125428.....12;е било ТВ-а, није било штампе и сва је информација долазила од нас.
Не само Луксембург, већ и оне силне радио станице које су емитовале пиратски, на ивици територијалних вода. Е, њих је било вештина ухватити с нашим радио пријемницима. Често су емитовали на дугим таласима, а то је била велика лутрија за хватача емисије.
Citat:
Zlatne godine radija: Studio B 1971-1972.Verovatno jedini filmski zapis, zabeležen amaterskom 8mm kamerom Zorana Modlija i njegovom pričom o ranim danima Studija B, prvog free-radija jugoistočne Evrope. Revolucionarnu beogradsku radio stanicu, zvanično rodjenu 1. aprila 1970, osnovala je novinsko-izdavačka kuća "Borba", da bi je nešto kasnije u potpunosti usvojila Skupština grada Beograda, na čijem čelu je tada bio Branko Pešić. Iz tog doba je sačuvano podosta fotografija i tekstova iz novina, ali filmskog materijala gotovo da i nema. Upravo zbog toga su ovi nasumični kadrovi, snimljeni amaterskom 8mm kamerom tokom 1971. i 1972. godine, posebno dragoceni: na njima ćete prepoznati neke od tada popularnih likova koji su prodefilovali kroz radijske prostore Studija B, bilo kao njegovi gosti ili kao njegovi uposlenici.
Dragan Jelić, Dina Čolić, Sloba Konjović, Zoran Modli, Peca Petrović, Djoko Vještica, Joca Višković, Aca Radojičić, Zvonko Pantić, Falstaf, Simke, Tomas, Ingrid, Čobi, Zoran Jovanović... Neki od njih se pojavljuju na ekranu toliko koliko traje treptaj oka, a neki više puta, pa i više minuta! Nisu toliko presudili lični afiniteti snimatelja - inače jednog od tada retkih vlasnika male "eumig" kamere, koliko "istorijska slučajnost" koja je pred njegov objektiv dovodila samo one koji bi se tog trenutka zatekli u blizini:-) Uostalom, ko je još u tim mladalačkim danima razmišljao o artefaktima buduće istorije i metodičnom beleženju iste, kad je poimanje dogadjaja bilo ograničeno isključivo na "hajde da se zezamo" i "sve što možeš sada, uradi odmah"!
Svejedno, ovaj neobavezni dokument dobro će doći mnogima od nas da se podsete kakvi su nekada bili, a s druge strane poslužiće današnjem timu enormno većeg i razgranatijeg Studija da vidi kako je izgledao malecki i neverovatno slušan radio u vreme kada su svi u njemu živeli kao mala i složna porodica koja je izgarala za zajedničku ljubav: radio. Ako ni zbog čega i ni zbog koga drugog, a ono zbog istinitog svedočanstva mog kolege i ispisnika koji mi je ispričao ovo: "Znaš li da me je pre neki dan jedan mladi saradnik sa televizije Studija B čudno pogledao kada sam mu spomenuo radio Studija B... 'Šta,' rekao je iznenadjeno, 'Studio B ima i radio!?"
Pa, ima ga. I, kao što vidite, oduvek ga je imao.
Kad Zoran Modli priča i kad se sluša, to je ko da se ide na trke ili maraton..Energično, i brzo, al jasno...
Истина, Студио Б је био закон. У време кад сам радио дипломски рад на ФДУ (''Организација локалног радија'') Студио Б, 202 и Радио Ниш (!) су класификовани као локалне радио станице (иначе, Радио Ниш је , формално, био испостава Радио Београда, онако како је и Народно позориште имало сцену у Земуну - сада Мадленијанум).
''Niko kao ja '' je radio emisija uz koju sam ja odrastala. To je bila omadinska emisija Drugog programa Radio Beograda. Uvodna špica je bila bazirana na pesmi ''Šarlo akrobata'' i emitovala se od 10-12h radnim danima.
Takođe, emisije ''Garažni geto'' i '' Dodatno ubrzanje''koje su se emitovale na 3k, emisije posvećene rock i alternativnoj muzici...su bile odlične emisije...
3k se nikad neće ponoviti....Bio je kanal koji je rado pratila moja generacija. Dobra muzika, dobar humor, mnogo zanimljivih emisija (3k dur, Ko će koga, S one strane duge, koja je zapravo bila emisija za decu, a koju su i odrasli gledali, jer je Manda bio fenomenalan).
Takođe, mislim da je to bio prvi kanal na državnoj televiziji na kojem su se puštali erotski filmovi...''Samo za tvoje oči''...mislim da se tako zvala emisija...
Pošto smo spominjali pucketanje ploča, otmeno slušanje muzike...
Otvorena izložba u SANU:
Citat:Времеплов у Београду на 80 обртаја: Како се слушала музика између два светска рата
Citat:Музички интермецо – Колекција грамофонских плоча Павла Бељанског“, која сведочи о укусу чувеног колекционара и његовој посвећености музици, али и о кретањима у музичкој индустрији у периоду између два светска рата.
https://rs.sputniknews.com/kultura/202106211125708.....ska-rata-/
