Na današnji dan

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

13 август 1813 - Изашао је први број "Новина сербских из царствујушчег града Виене". Био је то први дневни лист код Срба. Излазиле су сваког дана, осим недељом и празницима. Покретачи "Новина" били су студенти медицине Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, бивши ђаци Карловачке гимназије. Лист у којем је Вук Стефановић Караџић зачео модерну српску новинску књижевну критику је излазио до 1822. кад је угашен због проблема са штампаријом.

1876 - Рођен је српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије (после Другог светског рата Српске академије наука) од 1937. до смрти 1960. и члан свих словенских академија. После завршене Велике школе у Београду, студирао је словенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе "Јужнословенски филолог" и "Наш језик". Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Решио је сложен проблем општесловенског акцентног система. Под његовим руководством САН (данас САНУ) је издала прву књигу великог "Речника књижевног и народног језика". Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа. Дела: "О језичкој природи и језичком развитку", "Правопис српског језика", "Дијалекти источне и јужне Србије", "О двојини у словенским језицима", "Галички дијалекат".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

15. август 1949. године умро је српски писац Растко Петровић, један од најоригиналнијих и најзначајнијих српских песника. У рату је са српском војском прошао повлачење преко планинских врлети до Јадрана 1915. после чега је послат у Француску и у Паризу је дипломирао права. Од 1923. је у дипломатској служби - радио је у Риму, затим у Вашингтону, где је и умро 1949. Његови посмртни остаци пренети су у отаџбину 1986. Припадао је првој генерацији српских модерниста и био синоним за темпераментну и неконвенционалну литературу. Његова књига песама "Откровење" сматрана је најзначајнијом збирком српске поезије између два светска рата. Писао је и путописе с путовања по Африци и Америци, затим о Првом светском рату - роман "Дан шести". Остала дела: роман "Бурлеска господина Перуна бога грома", лирска проза "Људи говоре", путопис "Африка", драма "Сибињанке".

2019 - Преминуо је Добрило Ненадић, српски књижевник. По занимању инжењер агрономије, Ненадић је најзаслужнији за масовно ширење културе малине, која је постала један од главних извозних артикала српске пољопривреде, прво у области његовог Ариља а онда и широм Србије. Већ његов први објављени роман "Доротеј" био је, 1978. године, најчитанија књига Народне библиотеке Србије. Друга дела: "Киша", "Деспот и жртва", "Брајан", "Сабља грофа Вронског", "Победници", "Гвоздено доба", "Хермелин".

2020 - Умро је Антоније Ђурић, српски новинар и публициста. Осим редовног новинарског посла, бавио се историјском публицистиком, веома запажено, с великим тиражима. Као политички противник режима у социјалистичкој Југославији, седам година је провео у затворима. Дела: "Солунци говоре", "За част отаџбине", "Црвена куга".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

16. август 1984 преминуо је српски књижевник Душан Радовић, дечји писац и новинар. Радио је у листовима "Змај", "Пионир", "Кекец" и "Полетарац" и био уредник дечјих редакција Радија и Телевизије Београд. У широј јавности је посебно упамћен по радио емисији Студија Б "Београде, добро јутро", којом је од 1976. осам година будио Београђане обиљем сатиричних досетки и духовитих коментара, обележених својеврсном мудрошћу. Дела: збирке песама "Поштована децо", "Смешне речи", "Вукова азбука", "Причам ти причу", драмска дела "Капетан Џон Пиплфокс", "Тужибаба", "Че" (с Матијом Бећковићем), афоризми "Београде, добро јутро", ТВ серија "На слово, на слово".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

17. август 1552 - Завршено је штампање прве књиге у Београду, познате као "Београдско четворојеванђеље". Књигу је крупним ћирилским словима, која је резао јеромонах Мардарије, штампао Тројан Гундулић, члан Дубровачке колоније у Београду, који је наставио посао кнеза Радише Димитријевића, после чије смрти је преузео његову штампарију. "Четворојеванђеље" је драгоцен извор за упознавање прилика у Београду половином 16. века.

1761. године рођен је гроф Сава Текелија, један од првака Срба тадашње Аустрије, по образовању правник, председник Матице српске, добротвор српског народа. Великим завештањем од 150.000 форинти, неколико кућа и земљишних поседа, основао је 1838. у Пешти задужбину "Текелианум" под управом Матице српске (за чије је оснивање он такође обезбедио велика средства), како би српским ђацима из Војводине и других крајева омогућио школовање у главном граду Угарске. Као велепоседник из Арада (данас Румунија) активно је учествовао у политичком животу угарских Срба и материјално је помогао бројне српске националне акције. Матица српска га је 1838. изабрала за доживотног председника.

1908 - Умро је српски писац Радоје Домановић, сатиричар. Оштро је приказивао властодршце, али и лажно родољубље и сервилно грађанство. Након завршетка Велике школе у Београду ради као наставник у Врању, Пироту, Лесковцу. Отпуштан је из службе као противник Обреновића. Од 1905. до смрти, предводи одељење коректора Државне штампарије у Београду. Уређивао је сатирични лист "Страдија". Осим опоре сатире писао је и готово идиличне приповетке из сеоског живота. Дела: сатиричне приповетке "Страдија", "Вођа", "Данга", "Мртво море", "Краљевић Марко по други пут међу Србима".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1860- Рођен је српски политичар и филолог и историчар Љубомир Стојановић, секретар Српске краљевске академије.Дела: монографија "Живот и рад Вука Стефановића Караџића", стари српски писани споменици "Мирослављево јеванђеље", "Стари српски натписи и записи", стари летописи, дела Вука Караџића, укључујући "Вукову преписку", уџбеници граматике, студије о старим српским штампаријама, о српским црквама у 15. и 16. веку, о архиепископу Данилу.

1872- Умро је Петар Прерадовић, књижевник, један од најзначајнијих песника епохе илиризма, чија се лирика креће од заносног родољубља до крајњег песимизма. После завршене Војне академије у Винернојштату, иако рођен као Србин, због напредовања у каријери прешао је у римокатолицизам и напредовао до чина генерала, учествујући у свим ратовима Аустрије његовог доба. Испрва је писао на немачком, али је убрзо почео да пише на српскохрватском, па се његовим правим књижевним почетком сматра песма "Зора пуца, биће дана". Написао је и низ топлих љубавних песама, од којих се многе певају и сада, попут песме "Мируј, мируј, срце моје". Дела: збирке песама "Првијенци", "Нове пјесме", драма "Краљевић Марко", епови "Лопудска" (недовршен), "Први људи", "Пустињак" (недовршен), либрета "Владимир и Косара", "Сиротица". Текст данашње аустријске химне дело је његове праунуке Пауле фон Прерадовић.

1897- Рођен је српски сликар Мило Милуновић, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учио у Фиренци. После Првог светског рата отишао је на студије у Париз у којем је с прекидима остао до 1932, када је дошао у Београд, где је 1937. постао професор Уметничке академије. Снажно је утицао на млађе генерације сликара у Београду.

1908- Рођен је српски композитор Милан Ристић, члан Српске академије наука и уметности. Студирао је у Београду, Паризу и Прагу. Био је ученик Милоја Милојевића и Јосипа Славенског. Дела: девет симфонија, "Музика за камерни оркестар", "Suita giocosa"(разиграни или раздрагани звук,глас итд), "Симфонијске варијације", концерти за виолину, за клавир, за камерни оркестар, за кларинет, камерне, клавирске и вокалне композиције.

2003- Умрла је српска глумица Татјана Лукјанова, која је оставила неизбрисив траг у историји српског позоришта. Члан Београдског драмског позоришта била је од оснивања, а незаборавне креације остварила је у представама "Стаклена менажерија", "Харолд и Мод", "Мачка на усијаном лименом крову", "Кућа са прозором", "Бећарац", "Избирачица", "У агонији", "Буђење вампира", "Хамлет".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

19. август 1928 - Рођен је Данко Поповић, српски књижевник. Правни факултет завршио је у Београду, где је провео највећи део живота. Аутор је више приповедака, есеја и романа, филмских сценарија, радио и ТВ драма, а постао је познат романом "Књига о Милутину", вероватно најтиражнијим романом српске књижевности друге половине 20. Дела: романи "Господари", "Официри", "Свињски ујед", "Удовице", "Чарапићи", "Кућа Лукића", "Конак у Крагујевцу", приповетке "Свечаност" и "Кукурек и кост", књиге есеја "Време лажи", "Догађаји и привиђења", "На крсту и раскршћу", "Неспокоји", "Божур и трње", "Сеобе старе и нове", "Четири ветра".

2016 - Преминула је Мира Ступица, српска глумица. Играла је у свим жанровима, од класике до савременог националног и иностраног репертоара. Била је незаборавна Петруњела, Глорија, бароница Кастели, Мадам Сан Жен... На великом платну дебитовала је у екранизацији романа "Бакоња фра Брне", почетком педесетих 20. в. Добитница је Добричиног прстена, Статуете "Јоаким Вујић", награда "Павле Вуисић", фестивала "Дани Зорана Радмиловића"... Објавила је књигу сећања: "Шака соли".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

20. август 1872 - Престао је да излази лист "Даница", најзначајнији књижевни часопис српског романтизма, који је од фебруара 1860. три пута месечно штампан у Новом Саду. Лист је покренуо и уређивао српски писац и правник Ђорђе Поповић познат по надимку Даничар. Даница је окупљала младе српске песнике романтичаре, Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића који су сви од реда оставили огроман траг у српској култури.

1873 - Умро је српски писац Јосиф Веселић. Рођен је у Ђакову у Славонији, завршио је католичку богословију, затим долази у Србију, где је прешао у православље. Радио је као судски чиновник, телеграфиста и најзад професор гимназије у Крагујевцу (ботаника). Дела: "Реч у своје време", "Опис монастира у Србији", "Воћарство", "Домаћи лекар", "Поњатија о телеграфу", у рукопису му је остало дело: "Глас Србина".

1877 - Рођен је српски књижевни критичар и историчар књижевности Јован Скерлић, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије, најутицајнији критичар свог времена. Дипломирао је на Великој школи у Београду и докторирао у Лозани. Пресудно је утицао на српску литературу, борећи се за реализам и веродостојност књижевног дела.

1994 - Умро је српски филмски режисер и писац Александар Петровић. Филмски стваралац који је смелошћу третирања осетљивих тема и оригиналним остварењима прославио српски филм у свету. Припадао је такозваном "црном таласу" српског односно југословенског филма седамдесетих година 20. века, због чега је био мета идеолошких сумњичења. Дела: краткометражни филмови "Лет над мочваром", "Петар Добровић", "Путеви", играни "Дани", "Двоје", "Три", "Скупљачи перја" (награда на Канском фестивалу), "Биће скоро пропаст света", "Маестро и Маргарита", "Групни портрет с дамом", "Сеобе", есеји "Нови филм".

2007 - Преминуо је Бранимир Живојиновић, преводилац, књижевник. Рођен је у Београду, у породици истакнутих интелектуалаца. Био је професор на Филолошком факултету (Одсек за германистику) и уредник у Српској књижевној задрузи. Један је од оснивача Удружења књижевних преводилаца Србије и први добитник најугледније преводилачке награде "Милош Н. Ђурић" за 1968. Објавио је четири песничке збирке и шест антологија немачке и светске лирике.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

21. август 1958 - Преминуо је српски композитор и диригент Стеван Христић. Био је један од оснивача Музичке академије у Београду, шеф Београдске филхармоније, диригент Народног позоришта, директор Опере, члан Српске академије наука и уметности и први председник Савеза композитора Југославије. Музичко образовање стекао је у Београду, Риму, Бечу, Лајпцигу, Москви и Паризу. У стваралачком раду највише се ослањао на српске народне мотиве. Дела: оркестарска "Симфонијска фантазија", "Рапсодија", "Врањанска свита", "Поема зоре", "Марш слободе", "Скице за клавир", музичка драма "Сутон", балет "Охридска легенда", ораторијум "Васкрсење", сценска музика за драме "Чучук Стана", "Сунце", "Лазарево васкрсење", "Уображени болесник", "Хамлет", "Вечити младожења", "Бура", хорови, соло песме.

2005 - Умро је српски позоришни, филмски и ТВ глумац Бранко Миленковић Цига, који је највећи број улога остварио на филму, а за улогу у "Опклади" освојио је "Пулску арену". Запажене улоге остварио је у "Скупљачима перја", "Путу око света" и филмској верзији "Сумњивог лица". Играо је и у низу телевизијских драма и серија, укључујући "Више од игре" и "Породично благо".

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1906. године умро је српски писац Стеван Сремац, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих реалиста у српској књижевности. Гимназију и историјско-филолошке студије завршио је у Београду, где га је, из родне Сенте, довео ујак Јован Ђорђевић, такође познати писац. Био је добровољац у ослободилачким ратовима Србије 1876-78. Већи део живота провео је као средњошколски професор по провинцијским местима Србије. Писао је духовите приповетке најчешће из живота провинције у којима је описивао нарави и специфичне људске типове, неретко утемељене на реалним догађајима. Под насловом "Из књига староставних" објавио је поетизоване приповетке из прошлости Срба. Остала дела: драме "Ивкова слава", "Зона Замфирова", романи "Поп Ћира и поп Спира", "Вукадин", политичка сатира "Лимунација на селу".

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

2007 - Умрла је Драга Јонаш, спикер и новинар. Била је спикер Радио Београда још у Краљевини Југославији. Године 1951. поново се запослила у Радио Београду и деценијама је била непревазиђени глас београдског радија. Добитник је "Вукове награде" за 2004. за унапређење српске културе, просвете и науке. Била је учитељ бројних потоњих спикера и новинара Радио Београда и Телевизије Србије.