Na današnji dan

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1785. године умро је српски писац Захарија Стефановић Орфелин, један од најпросвећенијих Срба 18. века. Био је историчар, богослов, издавач, преводилац, калиграф и бакрорезац, лексикограф, чак ботаничар и фармацеут. Рођен је 1726. у Вуковару, школовао се у Будиму, Бечу и Венецији где је и радио као коректор српских књига. Писао је поезију (најпознатија поема "Плач Сербији"), најзначајније његово књижевно историографско дело је "Живот Петра Великог". Један је од првих српских калиграфа и картографа. Израдио је низ прелепих барокних бакрореза, с духовно националном тематиком. Радио је и грбовнике, ликовна решења за књиге, портрете, пејзаже и алегоријске фигуре, што је делимично публиковано 1778. у делу "Калиграфија" - након чега постаје члан бечке Уметничке академије. Аутор је једног "Вечног календара" у којем се први пут у Срба помиње астрономија као наука. Писац је и прве познате српске књиге о винима "Искусни подрумар" у којој је описана техника справљања вина и подрумарства. Поседовао је, за своје време, огромну личну библиотеку од више хиљада наслова. Значај укупног Орфелиновог дела за српску културу је немерљив.

1922 - Рођена је Ирена Грицкат-Радуловић, српски филолог, лексикограф, историчар језика, члан САНУ. Била је научни саветник Института за српски језик и начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1861 - Рођен је српски вајар Ђорђе Јовановић, члан Српске краљевске академије, професор и директор Уметничке школе у Београду. Архитектуру је студирао на Великој школи у Београду, а вајарство у Бечу, Минхену и Паризу. Израдио је бисте и медаље многих државника, војсковођа, научника и уметника и више јавних споменика: Косовским јунацима у Крушевцу, Милошу Обреновићу у Пожаревцу, Јосифу Панчићу и војводи Живојину Мишићу у Београду, Бранку Радичевићу у Сремским Карловцима.

1957 - Умро је српски композитор, диригент и музички педагог Петар Крстић, који је претежно компоновао на основама српске народне музике. Завршио је Конзерваторијум у Бечу, био директор музичких школа "Станковић" и "Мокрањац" у Београду, капелник Народног позоришта, шеф музичког одељења Радио Београда, уредник "Музичког гласника". Дела: музика за комаде "Ајша", "Коштана", "Дорћолска посла", "Косовска трагедија", опера "Зулумћар", "Женидба Јанковић Стојана" (недовршена), оркестарски "Скерцо д-мол".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1864 - Кнез Михајло Обреновић укинуо је Друштво србске словесности, због примања у чланство Гарибалдија, Чернишевског и Херцена.

1934 - Рођен је Сава Бабић, српски писац, преводилац, професор. Био је универзитетски професор, стручњак за мађарску културу и језик. Оснивач је катедре за хунгарологију на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Преводио је Шандора Петефија, Иштвана Еркења, Миклоша Хубаја, Ота Толнаја, Петера Естерхазија и бројне друге. Његови преводи посебно Беле Хамваша на српски језик, стекли су широку популарност. Дела: "У сенци књиге", "Како смо преводили Петефија", "Љубавни јади младог филозофа Ђерда Лукача", "Мађарска цивилизација", "Границе ишћезавају, зар не?", "Милорад Павић мора причати приче"

1942 - Умро је српски сликар Петар Добровић, мајстор колорита и јасног експресивног цртежа. Његове слике сведоче о снажном темпераменту и импулсивној структури личности. Сликарство је студирао у Будимпешти, а у родном Печују учествовао је 1918. у војној побуни, после које је ухапшен, али је побегао из затвора. Мађарске власти су га у одсуству осудиле на смрт. Био је председник Барањске српско-мађарске републике 1921. Потом је живео у Паризу, а затим у Београду где је био професор на Академији ликовних уметности.

1980 - Умро је српски књижевник, новинар, књижевни и позоришни критичар Ели Финци. После Другог светског рата био је директор "Борбе", "Нолита", Југословенске књиге, Југословенског драмског позоришта, главни уредник часописа "Књижевност". Дела: позоришне критике у збиркама "Више и мање од живота И-В", "Стварност и илузије", студија "Дени Дидро", огледи о Мирославу Крлежи, Аугусту Цесарцу, Јовану Скрелићу, Ђорђу Јовановићу, Бранимиру Ћосићу, Марину Држићу.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

2003- Умро је Стефан Боца, епископ Српске православне цркве, професор богословља и црквени писац. Био је професор Богословије Светог Саве у манастиру Раковица, а потом наставља студије на Колеџу Светог Августина у Кентерберију, где га је затекао избор за епископа далматинског. Подигао је и обновио десетине храмова српске цркве, отворио богословију у манастиру Крка, написао, објавио, превео и публиковао низ важних дела: "Катихизис Источне Православне Цркве", "Православна Далмација" Н. Милаша, "Манастир Крупа 1317-1967", "Далматински епископ Симеон Кончаревић и његово доба", "Далматинска Лазарица и православни Косовљани", "Осам векова Студенице". Један је од најзаслужнијих за подизање нове зграде Богословског факултета у Београду. Био је активан и цењен у светским екуменским круговима.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1953 - Умро је српски сликар Урош Предић, члан Српске краљевске академије.

1967 - Умро је српски сликар Мило Милуновић, члан Српске академије наука и уметности, професор Академије ликовних уметности у Београду.

1993 - Умрла је српска књижевница Десанка Максимовић, члан Српске академије наука и уметности.

2002 - Умро је Стојан Вујичић, српски литерата и публициста, једна од водећих личности српске заједнице у Мађарској.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1835 - Под називом "Књажевско-сербски театар", у Крагујевцу је, на иницијативу Јоакима Вујића и уз свестрану помоћ књаза Милоша Обреновића, почело да ради прво позориште у тадашњој Кнежевини Србији. Прве представе даване су у време заседања Сретењеске скупштине 1835. Театар је тада смештен у адаптираним просторијама типографије. Глумачки ансамбл, поред Вујића, сачињавали су млади чиновници као и ђаци гимназије, а музику је компоновао кнежев капелмајстор Јожеф Шлезингер. Представе су једном седмично и празничним данима, приређиване за књаза и његове чиновнике и госте. На репертоару су били Вујићеви комади или његови преводи страних дела.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1868- Рођен је Тихомир Ђорђевић, српски етнолог и фолклорист, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије. После завршене београдске Велике школе и доктората у Минхену 1902. радио је као гимназијски и универзитетски професор. Објавио је око 700 студија, путописа, бележака и коментара о српским народним обичајима. Основао је и уређивао стручне часописе: "Караџић", "Етнографски зборник Српске краљевске академије". Дела: "Из Србије Кнеза Милоша", "Наш народни живот", "Природа у веровању и предању нашег народа", "Србија пре сто година", "Македонија", "О еснафима".

1875 - Uмро је српски писац Коста Трифковић, комедиограф који је реалистички осликао нарави српске Војводине половином 19. века. Гимназију је учио у Новом Саду, Винковцима и Пешти, а након окончања поморске школе живео је као поморац 1862/3 Потом завршава студије права у Пожуну (сада Братислава) и ради у Пешти као чиновник, потом у Новом Саду као бележник и адвокат. Насупрот романтичарској херојској трагедији, неговао је прозну реалистичку комедију. Наставио је комедиографску традицију занемарену у српској литератури после Јована Стерије Поповића, али без Стеријине снаге и дубине. Дела: "Избирачица", "Мило за драго", "Младост Доситеја Обрадовића", "Школски надзорник", "Љубавно писмо", "Честитам", "Француско-пруски рат".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1895 - Рођен је Милан Кашанин, српски књижевник, музеолог, естета, историчар уметности, преводилац. Родио се у Белом Манастиру (Барања) а гимназију је завршио у Новом Саду. Студирао је на париској Сорбони естетику и историју уметности. Радио је у Министарству просвете, затим као управник Музеја савремене уметности. Године 1936. Музеј савремене уметности и Историјско-уметнички музеј су спојени и оформљен је Музеј кнеза Павла и за директора је постављен Кашанин. Збирку Музеја савремене уметности оформио је сам кнез намесник Павле, из приватних средстава, такође велики заљубљеник у уметност. Као лични пријатељ Кнеза Павла, после Другог светског рата Кашанин је живео потпуно скрајнуто, од ретких преводилачких послова - непотписаних, да би доцније био постављен за руководиоца новоосноване Галерије фресака. Био је покретач и главни уредник изузетног часописа "Уметнички преглед" (1937-1941) који је уживао светски углед. И као књижевник био је изузетан стилиста. Дела: "Јутрења и бдења","Случајна открића", "Заробљеници", "Камена открића", "Српска књижевност у средњем веку", "Српска уметност у Војводини".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

2012 - Преминуо је српски књижевник Иван Гађански. Завршио је класичне науке на Филозофском факултету у Београду, а специјалистичке студије потом на Колумбији, САД. Био је управник Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" у Београду. Радио је у Југословенском библиографском институту, као и на пољу културних веза са иностранством некадашње СФРЈ. Његова поезија превођена је на више од 20 језика.

2021 - Преминуо је Војкан Борисављевић, српски композитор и диригент. Аутор је низа хитова, попут "Одисеја", "Љубав је само реч". Рођен у Зрењанину, студирао је на Филозофском факултету у Београду, а музичко образовање стекао је у београдским школама "Др Војислав Вучковић" и "Станковић". Радни век провео је као слободан уметник. Компоновао је за позориште, филм, телевизију, популарне и дечје песме, инструменталне композиције и аранжмане, стотине дела различитих жанрова. Аутор је књиге: "Моја одисеја".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1882 - Рођен је српски сликар Љубомир Ивановић, пионир српске графике. После студија на Државној академији у Минхену, био је професор Уметничке школе у Београду. У српском сликарству развио је цртеж од помоћне сликарске дисциплине до самосталног уметничког дела. Његови изванредни реалистички цртежи, с мотивима из разних крајева наше земље имају, уз уметничку, и изузетну документарну вредност. Израдио је две мапе линореза: "Стари Париз" и "Из наших крајева" и три албума цртежа оловком: "Из Јужне Србије", "Предели Шумадије и Јужне Србије" и "Југословенски
предели".