Na današnji dan

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1785 - Умро је Павле Јулинац, српски историчар и преводилац, аутор прве објављене историје Срба на српском језику. Пореклом је био из племићке граничарске породице, највероватније из Сегедина. Завршио је лицеј у Пожуну (данас Братислава). Од 1753. боравио је у Русији, где је започео каријеру војника и дипломате. Од 1762. ради при руском посланству у Будиму па у Бечу, а од 1783. налази се на месту руског генералног конзула у Напуљу. "Краткоје веденије в историју происхожденија славено-сербскаго народа" објавио је у Венецији 1765. под утицајем његовог пожунског професора Јана Томке-Саског. Превео је са француског и у Бечу 1776. објавио Мармонтеловог "Велизарија" роман опште популаран широм тадашње Европе.

1949 - Посмртни остаци Корнелија Станковића свечано су сахрањени у Алеји великана на Новом гробљу у Београду, након што су пренети из Будимпеште, где је Станковић умро 1865. Станковић је оснивач новог националног правца у српској музици. Записивао је и хармонизовао српско црквено појање. Рођен је 1831. у древној породици будимских Срба. Школовао се у Араду, Сегедину, Пешти, а у Бечу је студирао композицију. У Сремским Карловцима проучавао је и бележио усменом традицијом сачувано српско црквено појање. Био је хоровођа Београдског певачког друштва. Допринео је да се за српску музику заинтересују страни композитори, посебно руски, укључујући Чајковског ("Српски марш", данас познат као "Словенски") и Николаја Римског-Корсакова ("Фантазија на српске теме"). Дела: "Православно црквено појање у српскога народа", шест свезака "Српских народних песама", које је хармонизовао за хор, за глас и клавир, или само за клавир.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1960 - Умро је српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије (после Другог светског рата Српске академије наука) од 1937. до смрти 1960. и члан свих словенских академија. После завршене Велике школе у Београду, студирао је словенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе "Јужнословенски филолог" и "Наш језик". Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Решио је сложен проблем општесловенског акцентног система. Под његовим руководством САН (данас САНУ) је издала прву књигу великог "Речника књижевног и народног језика". Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа. Дела: "О језичкој природи и језичком развитку", "Правопис српског језика", "Дијалекти источне и јужне Србије", "О двојини у словенским језицима", "Галички дијалекат".

2008 - Умрла је Мира Алечковић једна од најплоднијих писаца српске (и јужнословенске) дечје литературе. Дипломирала је у Београду књижевост и лингвистику, а потом Фушеову школу у Паризу. Аутор је преко 50 књига за младе, уредница дечјих и омладинских листова Змај, Младост, Пионир, Полетарац. Дугогодишња је председница Друштва Југославија-Француска, као и Удружења књижевника Србије. Била је учесник НОП-а. На музику Николе Херцигоње испевала је песму "Југославијо", једну од свечаних песама негдашње СФРЈ. Носилац је низа одликовања и признања међу којима су и две Легије части.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1822 - У Бечу су престале да излазе "Новине сербске". Лист су 1. августа 1813. покренули и уређивали Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, студенти медицине у Бечу, обојица родом из Срема. Давидовићу је новинарство и уопште рад на пољу националне културе постало трајно опредељење. Он је творац првих новина и у обновљеној Кнежевини Србији и аутор је првог српског устава - Сретењског 1835. године. Фрушић је постао лекар и није се више бавио новинарством. Њихове новине штампане су тадашњим грађанским правописом.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1832 - У Београду је основана Народна библиотека Србије. Димитрије Давидовић тог дана проследо је писмо Књазу Милошу о устројству Библиотеке, новембра исте године Књаз Милош одредио је да се по један обавезни примерак доставља новооснованој библиотеци. Прва зграда Народне библиотеке налазила се уз саму порту Саборне цркве, у том здању била је смештена само годину дана 1832/33, затим је пресељена у зграду Државне типографије насупрот књизаре Глигорија Возаровића. Извесно време библиотека је у саставу Државне штампарије (Књажевско типографијска библиотека), затим Министарства просвете, а 1870. постала је самостална установа. За њену организацију и напредовање најзаслужнији су Ђура Даничић, Јанко Шафарик, Стојан Новаковић, Јован Томић, Милорад Панић Суреп. У немачком бомбардовању Београда априла 1941. потпуно је уништена зграда Библиотеке на Косанчићевом венцу при чему је изгорело око 300.000 књига, од којих су неке биле раритетне и од непроцењиве вредности, не само за српску културу.

1939 - Изашао је први број "Политикиног Забавника". Убрзо је доживео велику популарност и постао је својеврсна институција српске дечје штампе и то је остао до данас. Био је познат по редовној продукцији врхунског стрипа, и домаћег и страног. Престао је да излази 1941. а обновљен је 1952. Попут листа "Политика" уз њега су одрасле бројне генерације српске омладине.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1891- Рођен је српски писац и преводилац Станислав Винавер, један од најзначајнијих и најразноврснијих стваралаца у новијој српској литератури. Студирао је математику и музику у Паризу, а између два светска рата је радио као новинар. У Првом светском рату је учествовао као добровољац у Српској војсци, окупацију земље у Другом светском рату је провео у немачком заробљеништву, као резервни официр Краљевине Југославије. Од 1945. радио је у Београду као професионални писац и преводилац, једно време и у агенцији Танјуг. Немиран, радознао, динамичан дух, музички обдарен, био је један од протагониста модерне српске књижевности после Првог светског рата, истраживач и креатор слободнијег песничког израза и књижевног језика. Дела: збирке песама "Мјећа", "Варош злих волшебника", "Чувари света", "Европска ноћ", "Пантологија новије српске пеленгирике", "Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике", проза "Приче које су изгубиле равнотежу", "Године понижења и борбе, живот у немачким 'офлазима'", "Ратни другови", "Шабац и његове традиције", есеји "Гоч гори, једна југословенска симфонија", "Живи оквири", "Језик наш насушни", "Надграматика", "Заноси и пркоси Лазе Костића", "Момчило Настасијевић", "Громобран свемира", "Немачка у врењу".

1958- Умро је српски вајар Тома Росандић, први ректор Академије ликовних уметности у Београду, члан Српске краљевске академије. Каменорезачки занат учио је у Сплиту, а вајарство у Венецији и Бечу. Био је одличан клесар, али је најбоља дела створио у дрвету, с изванредним осећајем за структуру и материју. Израдио је више јавних споменика, укључујући велику групу "Играли се коњи врани" испред здања дома Скупштине Србије (тада Југославије) у Београду као и скулптуру "Уморни борац" на Калемегдану.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1900 - Рођен је српски глумац Миливоје Живановић, првак Југословенског драмског позоришта. Каријеру је почео у путујућем позоришту Удружења глумаца, а залагањем Бранислава Нушића постао је стални члан Српског народног позоришта у Новом Саду. Касније је прешао у Скопље, а 1932. остварио је дугогодишњи сан - примљен је у Народно позориште у Београду. Кад је 1947. основано Југословенско драмско позориште, које је окупило велики део глумачке елите, нашао се у новом ансамблу. За изузетне глумачке креације добио је низ признања, укључујући "Златну медаљу Станиславског" коју му је доделио Московски художествени театар на чијим је даскама често гостовао.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1908 - умро је српски писац Симо Матавуљ, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих представника српског реализма. Писао је богатим и сочним језиком приповетке из живота родне Далмације као и Београда у којем је доцније живео. Имао је велики дар посматрања као и способност живописног сликања и људи и њиховог окружења. Преводио је француске писце Мопасана, Золу, Молијера. Дела: романи "Бакоња фра Брне", "Ускок", збирке приповедака "Из приморског живота", "С мора и планине", "Београдске приче".

1967- Умро је српски писац Владан Десница. Право и филозофију је студирао у Загребу и Паризу. Директни је потомак легендарне личности српске епике Стојана Јанковића. Његова дела су дубоко интелектуална и најчешће приказују психолошке типове његове родне Далмације. Дела: романи "Зимско љетовање", "Прољећа Ивана Галеба", збирке новела "Олупине на сунцу", "Прољеће у Бадровцу", "Ту одмах покрај нас", збирка стихова "Слијепац на жалу".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1945- Умрла је српска сликарка Милена Павловић Барили, уметник рафиниране културе. Сликала је у надреалистичком маниру. Завршила је Уметничку школу у Београду, студирала у Минхену, живела у Риму и Паризу. У САД је отишла 1939, где је била илустратор модног часописа "Вог" и сценограф и костимограф у њујоршким позориштима. Од последица пада с коња умрла је у Њујорку у 36. години живота.

2002- Умрла је српска сликарка Вера Божичковић Поповић. Студирала је на београдској Ликовној академији у класи Марка Челебоновића, где је дипломирала 1951. Са групом колега са Академије била је оснивач познате неформалне "Задарске групе" која је одиграла превратничку улогу у модерном југословенском сликарству. Божичковић-Поповић је била међу водећим сликарима енформела у српском сликарству чему је остала верна до краја. Бавила се и сценографијом, таписеријом и цртежом.

2007- Умро је српски писац и режисер Милан Вукотић, творац алтернативног "Театра лево". Вукотић је више година водио дечји забавни камп Апелхоф у Аустрији где је и умро. Аутор је десетак дечјих романа, који су доживели међународни успех, а на српском језику, у издању Креативног центра, објављени су "Загонетни иксилон" и "Тринаести језик".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1776 - Рођена је Еустахија Арсић, српски писац, "прва славјаносербска списатељица". Од најранијег образовања у родном Иригу васпитавана је у духу просвећености, у складу с начелима позног 18. века. Интересовала се за природне науке и била је поборница школовања жена. Написала је две поучне књиге у којима се преплићу стихови и проза: "Совјет матерниј обоега пола јуности сербској и валахијској" и "Полезнаја размишленија о четирех годиштних временех".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1847 - Рођен је српски композитор и пијанист Јован Пачу. Школовао се у родној Суботици, у Прагу и Пешти. Био је ученик Беџиха Сметане. Упоредо с музичким образовањем завршио је и медицину. Сматран је музичким виртуозом. Романтик, српски патриота, изразито салонски бидермајерски композитор. Бројне народне и грађанске мелодије хармонизовао је за хор и клавир. Био је и плодан публициста. Дела: "Chansonette serbe", "Без тебе драга", "Праг је ово милог српства", "Чуј Душане", "Светосавска песма".