Na današnji dan

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1953 - Умро је српски вајар Ђорђе Јовановић, члан Српске академије наука и уметности, професор и директор Уметничке школе у Београду. Архитектуру је студирао на Великој школи у Београду, а вајарство у Бечу, Минхену и Паризу. Израдио је бисте и медаље низа државника, војсковођа, научника и уметника и више јавних споменика: Косовским јунацима у Крушевцу, Милошу Обреновићу у Пожаревцу, Јосифу Панчићу и војводи Живојину Мишићу у Београду, Бранку Радичевићу у Сремским Карловцима.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1791 - У Бечу је изашао први број "Сербских новина". Штампао их је грчки патриота Маркидес Пуљо, сарадник грчког песника и револуционара Риге од Фере. Лист је излазио уторком и петком до краја 1792.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1909 - Рођена је српска глумица Невенка Урбанова. Прву улогу остварила је 1925. године у представи "Код белог коња" Народног позоришта, а последњу 1965. у "Тангу" Југословенског драмског позоришта. Током 40 година на сцени Народног позоришта остварила је 150 ликова, међу којима су Лола Монтез ("Опчињени краљ"), Васка ("Коштана"), Рина ("Покојник") за коју је 1948. године добила награду Владе Народне републике Србије. Била је Кети Зајдл ("Матура") и Баруница Кастели ("Господа Глембајеви"), Госпођа Ерлин ("Лепеза леди Виндермир"), Естер Колијер ("Дубоко плаво море"), Јулија ("Обожавана Јулија"), Серафина ("Тетовирана ружа"). Музеј позоришне уметности и Савез драмских уметника Србије, доделили су јој 1984. године Награду за животно дело "Добричин прстен". Објавила је сећања: "Свици који словима светле".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1876 - Рођен је писац Борисав Станковић, поета људских страсти, пролазности живота и људске трагике, дубок аналитичар друштвених процеса и психолошких типова. Описивао је родно Врање и дегенерацију старих трговачких породица, патријархалну атмосферу родног града и потчињеност појединца свемоћном суду чаршије. Сјајан познавалац људске психе, нарочито је радо сликао ликове изражених чулних особина којима господаре страст и дерт. Дела: књиге приповедака "Из старог јеванђеља", "Стари дани", драме "Коштана", "Ташана", роман "Нечиста крв", мемоари "Под окупацијом".

1904 - Рођен је српски сликар Ђорђе Андрејевић Кун, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учио у Београду, Венецији, Милану, Фиренци, Риму и Паризу. У предратној Југославији највише је сликао призоре социјалне стварности и друштвеног револта, а као учесник грађанског рата у Шпанији од 1936. до 1939. и НОП-а од 1941, призоре из рата. Радио је велике композиције, портрете, мртве природе и фигуре, цртеже, гравире, графичке мапе ("Крваво злато", "За слободу", "Партизани").

2009 - Умро је Бошко Карановић један од утемељивача модерне српске графике и оснивач "Графичког колектива". Дипломирао је и завршио специјализацију графике код Михајла Петрова. Године 1951. постао је шеф Одсека за графику Академије ликовних уметности (данас ФЛУ) и то остаје до краја радног века.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1838 - Основано је "Панчевачко српско црквено певачко друштво" с циљем да аматерско дечје појање,при Успенској цркви у Панчеву, замени "хармонским нотним пјенијем" - по узору на хорско појање у руским црквама. До 1863. друштво је носило назив: "Хор катедралне цркве".
Под вођством Николе Ђурковића друштво је неговало и световну уметничку музику. Од 1863. хоровођа је Даворин Јенко који је основао и школу певања, а наредне 1864. и женско одељење. Од 1885. то друштво је, међу првима, почело да одржава и редовне концерте духовне музике.

1929 - Рођен је српски композитор Душан Радић, члан САНУ, један од најзначајнијих наших композитора 20. века. са импозантним опусом. Његова музика имала је водећу улогу у раскиду са естетском доктрином соцреализма.Први је наш аванградни композитор после Другог светског рата.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Snorks, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1890 - Почело је уређивање београдске Ботаничке баште на Палилули. Прва Башта подигнута је 1855. у дворишту конака књегиње Љубице Обреновић. На молбу српског природњака Јосифа Панчића, Министарство просвете Србије је 1874. одредило место за Ботаничку башту на крају Дунавске улице, али је Башта уништена 1888. приликом изливања Дунава. Тада је краљ Милан Обреновић поклонио граду имање на Палилули, под условом да Ботаничка башта буде названа "Јевремовац", у знак сећања на његовог деду Јеврема Обреновића. Рођеног брата књаза Милоша. Застакљена башта подигнута је 1892. Јевремовац је остао трајна, до данас очувана задужбина Краља Милана Обреновића.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1860. године, рођен је српски писац Војислав Илић, оснивач модерне српске лирике и творац веристичког израза у српској поезији. Његова лирика означила је раскид са романтичарском поезијом и обележена је мисаоним скептицизмом. Писао је елегичне, сетне песме у којима преовлађују мотиви прошлости и самоће: "Зимска идила", "Јесен", "Ја ништа више не верујем", "Тамара", "Исток". Радио је као коректор Државне штампарије у Београду, писар министарства унутрашњих послова, учитељ у Турн Северину и дипломатски чиновник у Приштини и Солуну. Дела: два издања "Песама" објављена за живота и сабрана дела обликована и објављена постхумно.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1968 - Умро је српски писац Милорад Панић-Суреп. Завршио је Филозофски факултет у Београду. Између два светска рата био је новинар, а у НОП је ступио 1941. После Другог светског рата директор је Завода за заштиту споменика културе Србије, Народне библиотеке и Музеја револуције Југославије. Дела: збирке песама "Ветар звижди", "Просто", "Ти долазиш", "Ада", "Жито", "Светлост земаљска", "Јасика", "Од сене и опомене", поема "Месец и пруће", летопис "Кад су живи завидели мртвима", студија "Филип Вишњић - песник буне".

2002 - Умрла је Софија Соја Јовановић, српски филмски, позоришни и телевизијски режисер. Један је од оснивача Академског позоришта у Београду 1944. За више од пола века рада режирала је педесетак представа у позориштима широм бивше Југославије. Као прва жена филмски режисер код нас снимала је комедије по делима Бранислава Нушића, Стевана Сремца, Јована Стерије Поповића, Бранка Ћопића. Њен филм "Поп Ћира и поп Спира" први је српски (и југословенски) играни филм у боји. Други филмови: "Сумњиво лице", "Дилижанса снова", "Др", "Пут око света", "Орлови рано лете", "Пусти снови", "Силом отац".

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

2018 - Слика Паје Јовановића "Два башибозука пред капијом" продата је на аукцији у лондонском Сотбију за више од пола милиона евра, односно 465.000 фунти или око 530.000 евра, чиме је вишеструко оборен рекорд који је држао Јовановићев "Укротитељ змија", који је пре две деценије купљен у њујоршком Кристију за више од 168.000 евра. Почетна цена "Два башибозука пред капијом", дела насталог између 1887. и 1888, невеликог формата (43 пута 50 цм), рађеног техником уља на дрвету, била је између 100.000 и 150.000 фунти, односно 113.000 и 170.000 евра. Јовановићева "Два башибозука пред капијом" су најскупље продато дело српског ликовног ствараоца уопште. Током исте аукције само једно дело достигло је вишу цену од Јовановићевих "Башибозука" - слика "Рабат (Црвена капија)" Едвина Лорда Викса која је купљена за 573.000 фунти.

Остаје питање,ко га је купио?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1893 - Рођен је српски писац Јован Палавестра, критичар и новинар. Писао је приповетке и драме, позоришну и књижевну критику. Певодио је Пшибишевског, Флобера, Бодлера. Дела: драме "Савести на ветру", "Човјек који се снашао", "Велики скандал", збирке приповедака "Сиви видици", "На белом хлебу".

2005 - Умро је српски књижевник, књижевни критичар, есејиста, културни и јавни радник Чедомир Мирковић. У књижевни живот Београда укључио се као члан редакције "Књижевних новина", а професионалну каријеру започео је на телевизији, где се налазио на функцијама главног уредника Школског и Културно образовног програма.