Na današnji dan

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

2005 - Умро је српски телевизијски и филмски режисер Александар Ђорђевић, који је током каријере, која је трајала више од пола века, снимио осам играних филмова, режирао 40 драма и мјузикла, али је највећи део своје каријере посветио раду на телевизији, где је био аутор 11 великих серија и више од 100 ТВ драма. Остаће запамћен по серијама "Леваци", "Отписани", "Повратак отписаних", "Бољи живот", "Срећни људи", "Породично благо".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На данашњи дан1892. године у Београду су српски писци и научници основали Српску књижевну задругу, чији је први председник био Стојан Новаковић, а потпредседник Јован Јовановић Змај, који је израдио и њен амблем. Прва објављена књига била је "Живот и прикљученија" Доситеја Обрадовића. Задруга је основана у згради Српске краљевске академије, тада Бранкова 15.

2011 - Преминуо је Боривоје Карапанџић, публициста, литерата, историограф. Карапанџић је, уз Лазу Костића, био вероватно најплодније перо српске емиграције. Као политички емигрант напустио је Србију 1944. и од 1950. живео је у Кливледну, САД. Осим писања, био је активан и у црквеном животу српске емиграције, и као повереник манастира Хиландар, манастира Раваница и других.

Објавио је више од 30 књига, и редовно је објављивао у низу српских емигрантских листова, попут "Американског Србобрана", "Гласа канадских Срба", "Искре". Носилац је признања за животно дело града Кливленда, био је почасни члан Удружења књижевника Србије, носилац ордена Светог владике Николаја.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1953- У Београду је за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав у Југославији. Музеј је отворен у репрезентативној згради грађеној за Министарство саобраћаја Краљевине Југославије.

2007- Умрла је српска књижевница Јара Рибникар. Рођена је 1912. у месту Храдец у Чешкој. Аутор је петнаестак романа, од којих је најпознатији "Јан Непомуцки", више збирки приповедака и мемоарске прозе, а бавила се и превођењем са чешког и енглеског. Њене књиге преведене су у двадесетак земаља. Учествовала је у НОП-у, носилац је споменице 1941. Радила је у новинској агенцији Танјуг, у првој редакцији.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1924 - Рођен је српски композитор Енрико Јосиф, члан Српске академије наука и уметности. Његов композиторски опус изузетно је богат и разнолик, укључујући Лирску симфонију за четири флауте, харфу и гудачки оркестар, "Сновиђења" за флауту, харфу и клавир, "Три псалма" за клавир, "Смрт Стефана Дечанског". Осим компоновања и педагошког рада, бавио се и музичком критиком, есејистиком и публицистиком, такође веома успешно.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1898 - Умро је српски књижевни и позоришни критичар и историчар књижевности Светислав Вуловић, професор Велике школе у Београду, члан Српске краљевске академије, један од најутицајнијих српских књижевних критичара у 19. веку. Написао је критичке студије трајније вредности о српским песницима романтичарима, Петру II Петровићу Његошу, Сими Милутиновићу Сарајлији, Бранку Радичевићу, Ђури Јакшићу.

2007 - Умро је Слободан Новаковић, филмски и телевизијски стваралац. По образовању драматург, аутор је популарних, хумористичких серија: "Музиканти", "Грађани села луга", "Камионџије", "Дипломци", "Љубав на сеоски начин", "Младићи и девојке" као и серије "Сиви дом". Био је уредник и водитељ хроника Феста и Београдске хронике, главни и одговорни уредник Уметничког програма и главни уредник Телевизије Београд.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1883 - Рођен је српски композитор и музички писац Петар Коњовић, ректор Музичке академије у Београду, члан Српске академије наука и уметности и управник Музиколошког института. Инспирисао се народним мотивима и учврстио је национални смер у српској музици. Дела: опере "Кнез од Зете", "Вилин вео", "Коштана", "Сељаци", збирке соло песама "Моја земља", "Лирика", књиге "Стеван Мокрањац", "Милоје Милојевић", "Књига о музици".

1947 - Рођен је Војкан Борисављевић, српски композитор и диригент. Аутор је низа хитова, попут "Одисеја", "Љубав је само реч". Рођен у Зрењанину, студирао је на Филозофском факултету у Београду, а музичко образовање стекао је у београдским школама "Др Војислав Вучковић" и "Станковић". Радни век провео је као слободан уметник. Компоновао је за позориште, филм, телевизију, популарне и дечје песме, инструменталне композиције и аранжмане, стотине дела различитих жанрова. Аутор је књиге: "Моја одисеја".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1868. године рођен је српски математичар Михајло Петровић, познат као Мика Алас, оснивач београдске математичке школе, професор Универзитета у Београду, члан Српске краљевске академије и низа иностраних академија. Као дечак научио је рибарски занат, потом положио мајсторски испит рибарског еснафа, рибарење је необично волео и тако добио надимак "Мика Алас". Написао је више од 400 радова из теоријске и примењене математике, математичке физике и хемије, механике, геометрије и опште феноменологије. Творац је математичке феноменологије, теорије математичких спектара која је практично примењена у астрономским, статистичким и другим израчунавањима и веома је допринео математичкој анализи, посебно теорији диференцијалних једначина и теорији функција. Дела: "Квалитативна интеграција диференцијалних једначина", "Елементи математичке феноменологије", "Феноменолошко пресликавање", "Предавања о математичким спектрима", путописи "Кроз поларну област", "У царству гусара", научна публицистика "Јегуље".

1923 - Рођен је Драган Савић, српски илустратор, карикатуриста и стрип аутор. Припадао је плејади великих стрип аутора међуратног Београда. Након Другог светског рата завршио је Академију за примењену уметност. Највећи део радног века провео је као карикатуриста и новинар у дневном листу "Борба". Његове карикатуре објављиване су и у "Њујорк тајмсу", "Крокодилу", "Унити", "Ођију", "Чикаго сан тајмсу", "Асахи шимбуну". Био је дописни члан Академије "Сан Марко" у Венецији. Први је добитник награде за карикатуру "Пјер", а добио је и низ међународних признања попут Сребрне медаље с палмом на Светском фестивалу карикатуре у Бордигери, прве награде на Светском конкурсу "Карикатура у борби за мир" у Њујорку, Златне медаље на Бијеналу хумора у Толентину.

• 2Ovo se svidja korisnicima: saten, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1844 - Указом Јована Стерије Поповића, српског књижевника, правника, лингвисте, тада министра просвете Кнежевине Србије (Попечитељство просвештенија) основан је - Музеум сербски - зачетак данашњег Народног музеја у Београду. Министарство је тада наложило свим окружним начелствима да се старају о сакупљању старина. Тај датум је касније прихваћен као дан оснивања Народног музеја у Београду.

1931 - Рођена је српска сликарка Оља Ивањицки, у Панчеву, у породици "белих" Руса. Завршила је вајарство на Академији за ликовне уметности у Београду, али се челог живота бавила сликарством. Била је међу оснивачима групе "Медијала", самосвојне појаве коју је основала група потпуних посвећеника уметности (Леонид Шејка, Милован Видак, Светозар Самуровић, Коста Брадић, Синиша Вуковић, Милић од Мачве и др). Уживала је светски углед и њена дела налазе се у бројним музејима и галеријама света, попут "Метрополитен"-а у Њујорку.

2006 - Умро је Зоран Глушчевић, истакнути српски књижевник, критичар, есејиста. Рођен је 1926. у Ужичкој Пожеги, дипломирао је на Филолошком факултету у Београду на катедри за германистику. Веома рано се афирмисао на књижевној и културној сцени тадашње Југославије и био је уредник више књижевних часописа. Посебно се бавио изучавањем немачке књижевности. Поред есеја писао је драме за радио и телевизију. Дела: "Путеви хуманитета "И и ИИ, "Пером у рабош", "Алфа и омега", "Књижевност и ритуали", "Окултна моћ", "Сава Ракочевић", "Мефисто и он". Приредио је и уредио "Сабрана дела Исидоре Секулић", као и сабрана дела Хермана Хесеа, и важио је за најбољег познаваоца Хесеовог опуса код Срба.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1947 - После годину дана снимања приказана је "Славица", први југословенски играни филм после Другог светског рата. Режисер и сценариста био је Вјекослав Афрић, сниматељ Жорж Скригин, а тумачи главних улога Ирена Колесар, Марјан Ловрић и Љубиша Јовановић.

2009 - Преминуо је Младен Србиновић, академик, један од најзначајнијих српских сликара 20. века. Учио је од великана српске и светске уметности као што су Недељко Гвозденовић, Иван Табаковић, Коста Хакман, Љубица-Цуца Сокић. Упоредо са сликарством и графиком, радио је и мозаике и предлошке за таписерије.
Израдио је мозаике за зид у свечаној сали СИВ-а (сада Палата Србија) као и за здања низа других институција, попут зграде Радио телевизије Београд у Кошутњаку, цркве Светог Николе у Руми, Инвест банке у Београду или олтарске преграде у манастиру Жича. Носилац је бројних међународних и домаћих признања.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1862 - Рођен је српски писац Јанко Веселиновић. Описивао је његову родну Мачву, с много љубави, идеализујући традиционални живот његових земљака. Био је сјајан зналац српског језика и вешто је користио његове могућности у романима, приповеткама и позоришним комадима. Дела: романи "Хајдук Станко", "Јунак наших дана", "Борци", збирке приповедака "Слике из сеоског живота", "Од срца срцу", "Рајске душе", "Зелени вајати", "Мале приче", "Сељанка", позоришна игра с певањем "Ђидо" (с Драгомиром Брзаком), комад "Потера" (с Чича-Илијом Станојевићем).

1931 - Умро је српски композитор и хоровођа Јосиф Маринковић, члан Српске краљевске академије, који је највећи део стваралаштва посветио херојској романтичарској музици, знатно је обогативши у техничком и изражајном погледу. Његове соло песме и многе хорске композиције уз пратњу клавира посебан су допринос српској музици. Завршио је Оргуљашку школу у Прагу и био је у Београду диригент певачког друштва "Обилић". Дела: хорови "Народни збор", "Јуначки поклич", "Кола", "Поточара", "Задовољна река", соло песме "Чежња", "Кажи ми, кажи, Стојанке", црквена музика "Литургија", "Помен", "Царју небесни", "Опело".