Na današnji dan

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Sirius, Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

2004 - Српски Манастир Високи Дечани, задужбина краља Стефана Уроша III Дечанског (1321-1331) уврштен је у листу светске баштине УНЕСКО.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Fil, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1982. године умро је српски писац Мехмед Меша Селимовић, члан Српске академије наука и уметности, један од највећих српских књижевника 20. века. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог светског рата био је професор у гимназији у родној Тузли. По изласку из усташког логора 1943. отишао је у партизане, а после рата био је директор драме Народног позоришта у Сарајеву, уметнички директор "Босна-филма" и главни уредник "Свјетлости". Због прогона којем су га подвргли босански политичари, највише због тога што је себе дефинисао као српског писца, прешао је у Београд и у њему остао до смрти. Дела: романи "Дервиш и смрт", "Тишина", "Тврђава", "Магла и мјесечина", "Круг" (недовршен), збирке приповедака "Прва чета", "Туђа земља", "Ђевојка златне косе", студија "За и против Вука", есеји "Писци, мишљења, разговори", мемоарска проза "Сјећања".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1877 - Рођен је српски византолог Драгутин Анастасијевић, класични филолог и историчар. Ученик Карла Крумбахера, класичар, палеограф, медиевист, Анастасијевић је оснивач београдске византолошке школе. Био је професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука. Проучавао је византијску културу и књижевност и српско-византијске односе.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1939 - Умрла је српска књижевница Милица Јанковић. Сликарску школу завршила је у Београду а усавршавала се у Минхену. Радила је као наставник цртања. Због тешке болести, већи део живота провела је везана за постељу. Дела: збирке приповедака "Исповести", "Незнани јунаци", романи "Пре среће", "Плава госпођа".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

2012 - Преминуо је српски књижевник Милан Ранковић. Рођен је 1932. у Београду, и један је од тројице првих магистара естетике који су после Другог свеског рата добили то звање на Универзитету у Београду. Радио је у "Борби" у културној рубрици, а предавао је основе науке о друштву, а затим социологију уметности на Универзитету уметности у Београду. Био је министар културе Србије од 1988. до 1991. Објавио је више од 40 књига.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1895 - Рођен је Владимир Велмар Јанковић, српски књижевник, драмски писац, критичар, психолог. Школовао се у Будимпешти као стипендиста Текелијанума и у Загребу. У међуратном периоду је виши чиновник Министарства просвете, секретар Уметничког одељења, потом и начелник. Током Другог светског рата био је помоћник Велибора Јонића, министра просвете у влади Милана Недића, отуда је доцније живео као емигрант у Шпанији под именом Wukmir, где је водио центар за ментално здравље "Orexis". Дела: студије "Поглед с Калемегдана", "Духовна криза данашњице", драме "Светла у ноћи", "Робови", "Срећа А.Д.", "Државни непријатељ број 3", "Грађанска комедија", научна дела из области психологије: "Психологија животног опредељења", "Човек пред самим собом", "Емоције и патње".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1813 - Изашао је први број "Новина сербских из царствујушчег града Виене". Био је то први дневни лист код Срба. Излазиле су сваког дана, осим недељом и празницима. Покретачи "Новина" били су студенти медицине Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, бивши ђаци Карловачке гимназије. Лист у којем је Вук Стефановић Караџић зачео модерну српску новинску књижевну критику је излазио до 1822. кад је угашен због проблема са штампаријом.

1876 - Рођен је српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије (после Другог светског рата Српске академије наука) од 1937. до смрти 1960. и члан свих словенских академија. После завршене Велике школе у Београду, студирао је словенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе "Јужнословенски филолог" и "Наш језик". Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Решио је сложен проблем општесловенског акцентног система. Под његовим руководством САН (данас САНУ) је издала прву књигу великог "Речника књижевног и народног језика". Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа. Дела: "О језичкој природи и језичком развитку", "Правопис српског језика", "Дијалекти источне и јужне Србије", "О двојини у словенским језицима", "Галички дијалекат".

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Sirius, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1909 - Рођен је Милан Токин, српски новинар, литерата, историчар књижевности. У међуратном периоду био је новинар листа Време и новинске агенције Авала, од 1938. до 1941. дописник из Берлина. Повукао се у родни Вршац 1943. и од тада се бавио публицистиком, архивистиком, библиотекарством, превођењем, историјом књижевности и литерарним радом. Био је велики познавалац живота и дела Јована Стерије Поповића и приредио је његова сабрана дела. Преводио је Густава Шваба, Штефана Цвајга, Е. Е. Киша, Ромена Ролана, Ђакома Казанову. Дела: "Јован Стерија Поповић", "Вршац некад и сад", "Стеријина комедија Тврдица - освета духу чаршије", романи - "Вршачка даворија", "Царичин љубавник".

2003 - Умрла је српска глумица Татјана Лукјанова, која је оставила неизбрисив траг у историји српског позоришта. Члан Београдског драмског позоришта била је од оснивања, а незаборавне креације остварила је у представама "Стаклена менажерија", "Харолд и Мод", "Мачка на усијаном лименом крову", "Кућа са прозором", "Бећарац", "Избирачица", "У агонији", "Буђење вампира", "Хамлет".

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

2007 - Преминуо је Бранимир Живојиновић, преводилац, књижевник. Рођен је у Београду, у породици истакнутих интелектуалаца. Био је професор на Филолошком факултету (Одсек за германистику) и уредник у Српској књижевној задрузи. Један је од оснивача Удружења књижевних преводилаца Србије и први добитник најугледније преводилачке награде "Милош Н. Ђурић" за 1968. Објавио је четири песничке збирке и шест антологија немачке и светске лирике. Са немачког, енглеског, француског и руског преводио је Гетеа, Шекспира, Шилера, Новалиса, Хајнеа, Рилкеа, Ничеа, Милтона, Љермонтова, Бодлера, Целана, Ахматову, Кафку, Музила, Хесеа, Мана, Канетија... Задужио је српску културу и преводима великих теоријских дела из историографије, социологије, теорије права, психологије, теорије књжевности. Одликован је највишим државним и стручним наградама, па и Крстом СР Немачке за заслуге.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1989 - Умро је српски вајар Небојша Митрић. У прво време претежно је радио, у техници ковања, декоративне композиције, а касније је скулпторски језик заснивао на споју фигуралних и апстрактних елемената, инспиришући се српском средњовековном историјом. Београду је поклонио скулптуре деспота Стефана Лазаревића и Милутина Бојића, Крушевцу цара Лазара, а на рељефима је овековечио многе глумце и знамените личности српске културе и уметности. Последње његово дело је крст на храму Светог Саве на Врачару.