Na današnji dan

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1871. године изашао је први српски театарски лист "Позориште", покренут од стране Српског народног позоришта у Новом Саду (основано 1861). Лист је, с повременим прекидима, излазио до 1908.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1904. године рођен је српски писац, ликовни и књижевни критичар, јеврејског порекла, Ото Бихаљи Мерин. С братом Павлом 1928. основао је издавачку кућу "Нолит" (Нова литература). Уређивао је и књижевно-политички часопис "Нова литература". Због политичких разлога емигрирао је и у Немачкој је уређивао комунистички књижевни часопис "Линкскурве". У Паризу је 1933. основао "Институт за борбу против фашизма". Од 1936. у Шпанији се борио на страни републиканаца против снага генерала Франка. Ликовним и књижевним студијама знатно је допринео тумачењу и схватању савременог стваралаштва. Дела: роман "Довиђења у октобру", есеји и уметничка критика "Освајање неба", "Мисли и боје", "Сусрети са мојим временом", "Југословенска скулптура XX века", "Градитељи модерне мисли", "Наивна слика света", "Продори модерне уметности", "Крај уметности у доба науке?", "Маске света", "Ре-визија уметности", "Модерн Герман арт", "Гоја и ми", "Капричоси", "Ужаси рата", "Анри Русо, живот и дело" (са супругом Лизом), монографије "Крсто Хегедушић", "Габријел Ступица", "Богосав Живковић", "Вангел Наумовски", дело о Шпанском грађанском рату "Шпанија између смрти и рађања".

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1834 - У Крагујевцу су изашле "Новине србске", први српски информативни лист штампан у земљи али и службено гласило тадашње Кнежевине Србије (Књажества). Први уредник био је Димитрије Давидовић, национални радник, родоначелник српског новинарства.

1876 - Умро је српски сликар Павле Симић, који је највише осликавао иконостасе, углавном на простору данашње српске Војводине. Најпознатија дела: "Мајски сабор 1848.", "Илија Бирчанин предаје харач", "Хаџи-Рувим", "Хаџи-Ђера", "Немањина смрт", "Сан св. Саве", портрети "Ст. Јовановић", "Ј. Пробојчевић", "Милица Стојадиновић Српкиња", "Жена с белим оковратником".

1931 - Рођен је Пеђа Ристић, архитекта, професор на Академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију. Био је познат по пројектима црквених здања. По његовим нацртима саграђено је више од 150 храмова, међу којима су црква у Требињу по тестаменту Јована Дучића, Саборни храм у Подгорици, црква у Апатину, на Равној гори, Бирмингему, Хановеру, Сиднеју.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

2008 - Умро је српски германиста Томислав Бекић. Био је шеф Катедре за немачки језик на Филозофском факултету у Новом Саду, декан тог факултета и уредник Зборника Матице српске за језик и књижевност. Највише се бавио делима Томаса Мана, превео је његово капитално дело "Јосиф и његова браћа". Истраживао је српско-немачке културне везе. Аутор је студије: "Томас Ман немачким слушаоцима".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1860 - Рођен је српски филолог Милан Решетар, члан Српске Краљевске академије, универзитетски професор словенске филологије у Бечу и Загребу. Проучавао је језик старих споменика, дијалекате и акценате, посебно књижевну и културну историју родног Дубровника и био је најбољи зналац старог дубровачког новца. Дела: на српском - издање "Горског вијенца", "Дубровачка нумизматика", "Нове дубровачке повеље Стојановићева зборника", "Никша Звијездић, дубровачки канцелар XВ века", "Најстарији дубровачки говор", "Најстарија дубровачка проза", "Дубровачки зборник од год. 1520.", "Језик Марина Држића", на немачком - "Чакавштина и њене некадашње и садашње границе", "Штокавски дијалект", "Дубровачки споменици XIII-XV века".

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1887 - почело је с радом Народно позориште у Нишу. Театар који се тада звао "Синђелић" прву представу "Српски ајдуци" из пера Ј. Стерије Поповића, давао је у гостионици "Кнез Михајло". Нишко позориште које је тим извођењем започело рад основали су Стеван Сремац, Милорад Петровић, Ђока Протић, Хенрих Лилер, Спиро Калик и Стеван Никшић Лала. Први управник био је Михајло Димић. После Другог светског рата нишко позориште преименовано је у Народно позориште. Од јануара 1939. смештено је у наменски грађеном здању на Синђелићевом тргу.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

27. марта 1791. – У Бечу су изашле прве српске новине „Српске дневне новине“ (Серпскија повседневнија новини). Њихова сврха је била просветитељске природе да помогне српском народу да буде информисан на свом језику. Дозволу за покретање српских новина затражили су 1790. године у Бечу Србин Емануел Јанковић из Новог Сада, писац, преводилац и штампар, као и Грци Публије и Георгије Маркидес Пуљо, којима је одобрено штампање. Новине су излазиле двапут месечно, уторком и петком, и биле штампане црквеном ћирилицом.

Прве српске новине уређиване су по узору на бечке и немачке новине сличне врсте. Доносиле су претежно вести политичког и војног садржаја које су углавном преузимане из разних немачких листова. Објављивани су и текстови из других области – књижевности, школства и медицине, као и прегледи књига и разни огласи. Први познати дописник за српске новине био је Стефан Рајић из Осијека, а било је и дописника из Земуна, Сремских Карловаца, Темишвара, Новог Сада, као и других места.

Језик новина је наилазио на осуде тадашње јавности јер је био неразумљив ширем кругу читалаца. Био је мешавина српскословенског, рускословенског и нарочито народног језика, уз присуство дијалекта сличног данашњем шумадијско-војвођанском дијалекту. Новине су излазиле две године, а потом су угашене.

Без обзира на то што су кратко излазиле, прве српске новине имају велики значај за историју српског новинарства. Оне заузимају значајно место у целокупној српској историји и култури. Због тога се датум њиховог изласка, 27. март, почев од 2001, у Србији обележава као Дан новинара.

Публије и Георгије Маркидес Пуљо су били сарадници грчког песника и револуционара Риге од Фере.Такође, издавали су у Бечу 1790. године једне грчке новине.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1893 - Поводом 400. годишњице оснивања Ободске штампарије, књижевно-уметничка заједница под председништвом Милана Милићевића приредила је прву изложбу српских књига у Београду.

Неку реч више...(Од вишка глава не боли )

Ни четрдесет година није прошло од када је Јохан Гутенберг (1455.), изумитељ штампарске вјештине, штампао прво веће дјело (Библију), а у Црној Гори се појавила штампарија. Наиме, почетком 1493. године на Ободу је почела да ради Црнојевића штампарија у којој су "печатане" прве српске, и уопште прве словенске ћириличне штампане књиге, које су српски народ увеле у ред најкултурнијих, најпросвећенијих народа тога времена. Тако је Обод, мало српско мјесто у Црној Гори, добило штампарију прије свих данашњих европских и свјетских престолница, са изузетком Рима (1467.), Париза (1470.) и Будима (1473.).

Док је њихова држава одбројавала своје последње године, Црнојевићи оснивају прву српску штампарију, која представља врхунац српског средњовјековног културног успона и почетком новог културног процвата, који је, на жалост, већ на самом свом почетку заустављен турском исламском најездом.

Пред најездом Турака Ђурађ Црнојевић је 1496. године морао напустити Црну Гору и емигрирати у Италију, одакле се више није никад повратио. Са њим је отишао и јеремонах Макарије, тако да је штампарија престала да ради. Макарије се 1508. године појављује у влашкој земљи ђе наставља са штампањем књига. Тако је он први у Румунију донио штампарију и за тамошње потребе издавао књиге.

Послије 1512. године више се не спомиње његово име као штампара, али се спомиње као митрополита Угро-влашког. По мишљењу неких научника живот је окончао као игуман у Хиландару послије 1528. године, а по некима умро је као митрополит 1541.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На данашњи дан 1597. године у Венецији је одштампан први српски буквар. Реч је о делу данас познатом као Буквар Инока Саве.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1790 - У Новом Саду је отворена прва књижара, чији је власник Емануел Јанковић набављао у Прагу књиге најзначајнијих светских писаца, на немачком и француском језику. У својој штампарији у Новом Саду штампао је каталог књига, први те врсте код Срба.

1831 - У Београд је допремљена штампарија, коју су 1830. у Санкт Петербургу купили Аврам Петронијевић и Цветко Рајовић. Прва штампарија у ослобођеној Србији почела је да ради у септембру 1831. и највише је израђивала материјале за потребе администрације. Названа је Књажевско-србска печатња. Званично име је доцније више пута мењано.

1832 - Умро је Атанасије Стојковић српски писац и научник, члан руске Царске академије наука, професор и ректор универзитета у Харкову. Један је од учених Срба које је царска Русија позвала да буду професори на том универзитету, уз Глигорија Трлајића, Саву Петровића, Ђорђа Коритара. Био је и ректор и оснивач харковског Ученог друштва. Један је од носилаца просветитељства код Срба, уз Доситеја и Павла Соларића, и био је међу највећим противницима језичке реформе Вука Караџића.

У Будиму је 1801/3 (на подстицај Доситеја Обрадовића) објавио тротомно дело: "Фисика, простим језиком списана за род славено-сербскиј". Аутор је и првог оригиналног српског романа: "Аристид и Наталија" на традицијама тзв. сентименталних романа 18. в. иако се зачецима белетристике код Срба, сматра прерада Мармонтеловог "Велизарија" Павла Јулинца (1730-1785). По узору на Волтеров "Кандид" написао је: "Кандор или откривање египетских таин", филозофско поучно дело. Аутор је и дела: "О ваздушном камењу и њиховом пореклу", наводно првог те врсте уопште. У Источном Сибиру, где је 30. јуна 1908. године пао метеорит и изазвао огромна разарања, постоји брежуљак назван "Стојковићево брдо" по овом научнику.