Na današnji dan

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1892. рођен је Павле Бељански српски правник и дипломата, колекционар који је сакупио најцеловитију збирку уметничких дела српског (и југословенског) сликарства прве половине 20. века. Школовао се у Београду и Паризу. Као дипломата Краљевине Југославије боравио је у Стокхолму, Варшави, Берлину, Бечу, Паризу, Риму. Испрва заинтересован за европску, највише ренесансну уметност, увиђа да су му врхунска дела недоступна, па је сакупљачку страст усмерио ка савременој уметности. Поступно, његова збирка слика, скулптура, таписерија и цртежа прераста у јединствену колекцију врхунских уметничких дела. Трагична погибија седморо чланова његове породице приликом бомбардовања 1944. довела је Бељанског до одлуке да драгоцену колекцију завешта српском народу, тиме је он постао један од његових највећих дародаваца. Спомен-збирка Павла Бељанског налази се у Новом Саду и отворена је за јавност од октобра 1961.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На данашњи дан 1792. године у Бечу објављен је први број српског листа "Славено-сербскија ведомости". Под утицајем Доситеја Обрадовића "Ведомости" је покренуо Стефан Новаковић. Циљ листа било је ширење "истине о отечеству и просвешћеније рода нашега". Лист је имао претплатнике у Пешти, Будиму, Сент Андреји, Новом Саду, Осеку, Трсту и Венецији, широм Подунавља, а продаван је и у Влашкој, Русији. У "Ведомостима" су били објављивани позиви на пренумерације српских књига, попут "Историје" Јована Рајића. Запавши у дугове, Новаковић је две године доцније продао штампарију, па је излажење листа обустављено.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На данашњи дан 1920. Године првом седницом одржаном у здању Ректората Универзитета у Београду (Капетан Мишино здање) започео је с радом Православни богословски факултет Универзитета у Београду. Високо теолошко образовање код православних Срба постојало је претходно само у Карловачкој богословији, која ипак никада није и формално уздигнута у ранг високе школе, мада је по оцени стручне јавности, квалитетом и програмом тај ранг досегла.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1906 - Рођен је руски композитор Дмитриј Шостакович, члан Српске академије наука и уметности, чије композиције су чврсто повезане са руском музичком традицијом. Написао је монументалну "Пету симфонију", а у најтежим данима немачке блокаде Лењинграда (данас Санкт Петербург) у Другом светском рату "Седму (Лењинградску) симфонију". Остала дела: опере "Нос", "Леди Макбет Мсценског округа (Катарина Измајловна)", ораторијум "Шуме певају", симфоније, концерти, камерна музика.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1894 - Рођен је српски вајар Риста Стијовић, члан Српске академије наука и уметности. Студије је почео на Уметничкој школи у Београду, а после преласка преко планинских врлети данашње Албаније током Првог светског рата доспео је са српском војском на Крф, одакле је отишао у Марсељ, затим у Париз, где је студирао и излагао. Изградио је карактеристичан израз заснован на затвореним упрошћеним волуменима, с тематиком женског акта или портрета и имао је посебну склоност ка обради ретког и скупоценог дрвета. Аутор је бројних споменика, изванредно стилизованих животиња и птица у камену, бронзи и дрвету.

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, amstel2, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::1906 - Рођен је руски композитор Дмитриј Шостакович, члан Српске академије наука и уметности, чије композиције су чврсто повезане са руском музичком традицијом. Написао је монументалну "Пету симфонију", а у најтежим данима немачке блокаде Лењинграда (данас Санкт Петербург) у Другом светском рату "Седму (Лењинградску) симфонију". Остала дела: опере "Нос", "Леди Макбет Мсценског округа (Катарина Измајловна)", ораторијум "Шуме певају", симфоније, концерти, камерна музика.

...И тај невероватни Други валцер с којим су они кретали у бој, као да је ''Свети рат''. Нема руског ратног филма да се не чује тај валцер. Цела ''Брестовска тврђава'' је у његовом знаку.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да не заборавимо оперу "Катарина Измајлова".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

2007 - Умро је Игор Мојсијев, руски кореограф, оснивач и доживотни руководилац Државног академског ансамбла народних игара. Од 1936. руководилац је ансамбла народних игара Народног театра и током шест деценија налазио се на његовом челу. Године 1943. године основао је прву у свету професионалну школу народних игара. Кореографски концертни ансамбл (сада Московски театар клашичног балета) основао је 1966. Носилац је бројних награда, међу којима су и три Ордена Лењина. УНЕСКО му је доделио Медаљу Моцарта.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1882 - Рођена је руска балерина Ана Павловна Павлова, највећа балетска уметница класичног стила почетком 20. века. Каријеру је почела у Петрограду, где је играла с Вацлавом Нижинским у Руском балету Сергеја Ђагиљева. Потом је основала сопствену групу с којом је са огромним успехом наступала широм света, посебно одушевљавајући публику игром у балетима "Лабудова смрт", "Лептири", "Шопенијана", "Лабудово језеро", "Жизела", "Рајмонда".

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san, Lu
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На данашњи дан 1860. године у Новом Саду изашао први број "Данице", најзначајнијег књижевног часописа српског романтизма, који је покренуо и уређивао српски писац Ђорђе Поповић

"Даница“ је окупила стотинак српских писаца, укључујући Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића – Змаја, Лазу Костића, Љубомира Ненадовића и одиграла је значајну улогу у буђењу националне свести и расположења за уједињење територијално расцепканог српства.

Покретач и уредник до августа 1871. био је правник, публициста и књижевник Ђорђе Поповић, који је по имену часописа добио име Даничар.

Последњих девет бројева 31. маја — 20. августа 1872. уредио је Ђорђе Рајковић. „Даница“ је имала значајну улогу у развоју националног и уметничког реализма (нарочито поетског израза) и окупљању и организовању Уједињене омладине српске (1866).

У часопису су сарађивали Јаков Игњатовић, Ђура Јакшић, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Владислав Каћански, Јован Илић, Љубомир Ненадовић и др.

Уз дела домаћих аутора, ,,Даница“ је доносила преводе из европске литературе: Толстој, Гогољ, По, Иго, а у прилозима, осим приповедака и романа у наставцима, излазиле су ,,прегледалице“ за ручни рад, ,,слике од народног ношива“ и „бојадисане слике париске моде“.