offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Napisano: 06 Apr 2021 12:15
Данас је овај текст емитован на специјалној видео-конференцији организованој у Москви. Приређивач - Сириус. Нисам могао лично да га презентујем јер сам одавно склонио и камеру и микрофон скајпа (досадни, до зла бога), а и на неким сам седативима (неспавање, последица короне), па ми се чини да сам као успорен филм. У сваком случају, ово што пише мање-више сви знате, али има и података на које људи, обично, не обраћају пажњу.
Немачки напад на Краљевину Југославију
шестог априла 1941. године
Београд је бомбардован у рану зору шестог априла 1941. Хитлер је бацио на Београд разарајуће бомбе од 1.000 кг, а сама операција бомбардовања Београда имала је симболичан назив ''Казнена одмазда'' . Већ у првом налету погођен је први цивилни објекат у граду - хотел ''Авала''где је погинуо и министар југословенске владе Фрањо Куловец. У току бомбардовања 6. и 7. априла погинуло је 10.000 Београђана. Историјски је доказана трагична чињеница да је први државни објекат који је погођен у Београду било једно породилиште, па су прве жртве рата у Југославији биле бебе и њихове мајке, као и медицинско особље. Нажалост, то се сада, ради политичке ''коректности'' (да се не би љутили глобалисти и заговорници Европске Уније), заборавља.
Бачене су велике количине бомби на стамбене четврти, а порушена је и Народна библиотека Србије у којој је изгорео највећи део материјала од непроцењиве вредности (културни геноцид). Нападом на Београд лично је заповедао немачки генерал-лајтнант Александар фон Лер чија је трећа ваздухопловна флота извршила бомбардовање града. После рата он је заробљен, суђено му је и стрељан је, нажалост, уместо да буде обешен, као сви криминалци. Немачка авијација је напала и веће градове : Ниш, Лесковац,Крагујевац, Нови Сад, Мостар, Сарајево, Бањалуку и тако потпуности изненадила поспане грађане који су тражили склоништа по подрумима или где год се могло побећи од немачких бомби. Немци су нарочито прецизно погађали циљеве јер су им то фолксдојчери омогућавали. Пре самог рата, из југословенског ваздухопловства је побегао капетан Владимир Крен (који ће касније постати припадник ратног ваздухопловства НДХ) са плановима распореда војног ваздухопловства у читавој земљи. Допринос одбрани Београда дала је Прва ваздухопловна ловачка бригада ЈКРВ чији су се припадници изнад Београда сукобили са авионима јункерс Ју 87(„штука“), које су пратили месершмити.
Београд је нападнут пре 7 сати ујутро, иако је проглашен отвореним градом. "Био је то један од тада најтежих и најјачих ваздушних напада који је изведен у току једног дана на један град. Бомбардовања су вршила 234 бомбардера уз пратњу ловаца. Они су у таласима од 6,30 до 8 сати бомбардовали железничку станицу, електричну централу, зграду Поште, телеграфа и телефона, зграде Министарства војске и морнарице, Генералштаба и Војне академије, двор на Дедињу, гардијске касарне у Топчидеру, команду жандармерије, земунски аеродром, Учитељски дом, школске зграде и болнице, стамбене квартове у центру града, па чак и склоништа (!).
Немци су тога дана још три пута бомбардовали Београд (око 11, 14 и предвече), као и седмог априла, у једном таласу. Нису бомбардовали Земун, јер је тамо живело неколико хиљада фолксдојчера, а Земун је требало да припадне НДХ. Нису бомбардовали ни мостове код Београда, јер су им били потребни за прелазак трупа. Бомбардовање је изненадило становништво. Људи су покушавали да се склоне у земљана склоништа у дворишту Вазнесењске цркве и у Карађорђевом парку, али су Немци гађали управо та склоништа. Авалским, обреновачким и смедеревским друмом људи су покушавали да се спасу, али су многи били покошени митраљеском паљбом. У бомбардовању су потпуно онеспособљене водоводна, електрична, телефонска и канализациона мрежа. Улице су биле разрушене, а жртава је било око 3000. Повређених је било је неколико пута више.
Једна од највећих несрећа која је задесила Београд током ускршњег бомбардовања је пропаст Народне библиотеке. Катастрофе каква је ова нису баш тако честе у општој историји човечанства. Изгорели су рукописи, новине, часописи и књиге. Сачувана су само три рукописа старе Народне библиотеке која су тада била ван ње. У бомбардовању је изгорело 350 000 књига у 500 000 свезака, 1394 рукописа од 12. до 19. века (заправо четвртина укупног броја рукописних књига, од чега преко 100 на пергаменту), 2000 рукописа нове књижевности (18. и 19. век), збирке ретких средњовековних докумената (тзв. трогирски - преко стотину латинских и италијанских докумената од средњег века до 19. века, збирка турских докумената и рукописа из Босне), ретке књиге на страним језицима, ретка издања од којих су многа заувек изгубљена. У истом бомбардовању остали смо заувек и без неколико других старих српских рукописних збирки које су чуване по манастирима.
Немачки губици су пажљиво прикривани. У победничком Хитлеровом говору они су толико умањени да је изгледало као да се немачка армада прошетала кроз Југославију, али није било тако. У Зборнику докумената из НОР , том 12, књига прва, један немачки официр задужен за гробља обрадио је само до лета те године преко 450 гробова, без бројке несталих. То су подаци само за Србију. У извештају од десетог и шеснаестог јуна, у истој књизи налази се податак о 422 погинула официра, подофицира и војника. Касније је ова бројка, када је пажња немачке јавности била окренута ка Источном фронту, увећана.
Интересантно је да су сви немачки ваздухопловци , погинули над Београдом, сахрањени у граду Араду у Румунији, па им се као место смрти не води Београд.
У једном извештају ОКВ из маја 1941. године наводи се да су немачки губици у Југославији априла 1941. године, сразмерно ангажованим снагама, били тежи него у кампањама у Пољској и Француској. На жалост , ни тај извештај (из њима разумљивих разлога) не наводи бројке погинулих.
Dopuna: 06 Apr 2021 12:32
Нападение Германии на Королевство Югославия 6 апреля 1941 г.
На рассвете шестое апреля 1941 года Белград подвергся бомбардировке. Гитлер сбросил на Белград разрушительные 1000-килограммовые бомбы, а операцию по бомбардировке самого Белграда символически назвали «уголовным возмездием». Уже в ходе первой атаки был нанесен удар по первому гражданскому объекту в городе - гостинице «Авала», где также был убит министр югославского правительства Франьо Куловец. Во время бомбежек шестое и седьмое апреля было убито 10 000 белградцев. Исторически доказан трагический факт, что первым пострадавшим учреждением в Белграде был родильный дом, поэтому первыми жертвами войны в Югославии стали новорожденные
и их матери, а также медицинский персонал. К сожалению, сейчас об этом забывают (в угоду политической «корректности») чтобы не злить глобалистов и сторонников Евросоюза). Большое количество бомб было сброшено на жилые дома, и была разрушена Национальная библиотека Сербии, в которой была сожжена большая часть бесценного материала (культурный геноцид). Атакой Белграда лично командовал немецкий генерал-лейтенант Александр фон Лер, чей третий воздушный флот бомбил город. После войны его схватили, судили и расстреляли. Немецкая авиация также атаковала более крупные города: Ниш, Лесковац, Крагуевац, Нови-Сад, Мостар, Сараево, Баня-Луку, и таким образом полностью удивили сонных горожан, которые искали убежище в подвалах или где бы то ни было от немецких бомб. Немцы поразили цели особенно точно потому, что фолксдойчери сделали это возможным. Перед самой войной капитан Владимир Крен (который позже стал членом ВВС НДХ) сбежал из ВВС Югославии с планами развернуть военно-воздушные силы по всей стране. Свой вклад в защиту Белграда внесла Первая воздушно-охотничья бригада ЈКРВ, члены которой столкнулись над Белградом с самолетами юнкерс Ju 87 («пика»), которые сопровождали мессершмитты.
На Белград было совершено нападение до 7 часов утра, хотя он был объявлен открытым городом. «Это была одна из самых тяжелых и сильных воздушных атак на город за один день. Бомбардировку вели 234 бомбардировщика в сопровождении истребителей. Они бомбили вокзал, электростанцию, волнами с 6.30 до 8 часов. здание почты, телеграфа и телефона, здания министерства армии и флота, генерального штаба и военной академии, дворец в Дединье, гвардейские казармы в Топчидере, командование жандармерии, аэропорт Земун, убежища (! ). В тот день немцы еще трижды бомбили Белград (около 11, 14 и вечером), а также 7 апреля одной волной. Они не бомбили Земун, потому что там проживало несколько тысяч фольксдойчеров, а Земун должен был принадлежать независимому государству Хорватия. Мосты под Белградом тоже не бомбили, потому что они нужны были для переправы войск. Люди пытались укрыться в земляных укрытиях во дворе Вознесенской церкви и в парке Караджорджева, но немцы обстреляли именно эти укрытия. Люди пытались спастись на дорогах Аваль, Обреновац и Смедерево, но многие были сбиты пулеметным огнем. Во время бомбежки были полностью отключены водопровод, электричество, телефонная и канализационная сети. Улицы были разрушены, пострадало около 3000 человек, раненых было в несколько раз больше.
Одной из самых крупных катастроф, произошедших с Белградом во время пасхальной бомбардировки, было обрушение Национальной библиотеки. Подобные катастрофы не так уж часты в общей истории человечества. Были сожжены рукописи, газеты, журналы и книги. Сохранились только три рукописи старой Национальной библиотеки, находившиеся в то время за ее пределами. В результате бомбардировки было сожжено 350 000 книг в 500 000 томов, 1394 рукописи XII - XIX веков (фактически четверть от общего количества рукописей, из которых более 100 на пергаменте), 2000 рукописей новой литературы (XVIII и XIX веков), собрания редких средневековых документов (так называемый Трогир - более сотни латинских и итальянских документов от средневековья до 19 века, собрание турецких документов и рукописей из Боснии), редких книг на иностранных языках, редких изданий, многие из которых потеряно навсегда. Во время той же бомбежки мы навсегда остались без нескольких других коллекций старых сербских рукописей, хранившихся в монастырях. Потери немцев тщательно скрывались. В победной речи Гитлера они были настолько уменьшены, что казалось, будто немецкая армия идет через Югославию, но это было не так. В Собрании документов Второй мировой войне том 12, книга первая, немецкий офицер, отвечающий за кладбища, обработал более 450 могил только к лету того года, без учета количества пропавших без вести. Это данные только по Сербии. В сводке от 10 и 16 июня в этой же книге приведены данные о 422 убитых офицерах, унтер-офицерах и солдатах. Позже, когда внимание немецкой общественности было обращено на Восточный фронт, это число увеличилось. Интересно, что все немецкие летчики, погибшие над Белградом, были похоронены в городе Арад в Румынии, поэтому Белград не считается местом их гибели. В отчете ОКВ от мая 1941 г. говорится, что потери немцев в Югославии в апреле 1941 г. по отношению к задействованным силам были больше, чем в кампаниях в Польше и Франции. К сожалению, даже в этом отчете (по понятным для них причинам) не указано количество погибших.
Dopuna: 06 Apr 2021 12:32
Ако је неко од вас (а знам и ко је ... ) на руским мрежама, слободно прекопирајте овај текст и качите.
|
