Njihova dela žive za sva vremena

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Позоришни редитељ Јагош Марковић преминуо је у 58. години живота. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду (1987), у класи проф. Борјане Продановић и Светозара Рапајића.

У Народном позоришту у Београду, чији је стални редитељ од 2008 године, режира најзначајније наслове светске и домаће класике : Учене жене, Хасанагиница, Госпођа министарка, Покондирена тиква, Др, Антигона, Пепељуга (Opera) и Фигарова женидба (Opera). По правилу, његове представе су дуговечне, хваљене, изводе се увек пред препуном салом и прослављају национални театар на међународним гостовањима.

У другим театрима у земљи и иностранству режирао је до сада преко педесет представа. У Бугарској је одржан фестивал "Балкан чита Јагоша" у оквиру кога су четири редитеља радила његов текст Говорница.
У шведском Краљевским позоришту Драматен поводом јубилеја тог театра режирао је Стринбергову "Краљицу Кристину". После распада Југославије први је наш редитељ који је радио на Дубровачким љетним играма ("Ромео и Јулија", 2014)

Редитељ раскошног дара, Марковић је награђен са близу педесет струковних, фестивалских и државних награда

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Преминуо је Димитар Илијев - Скица, сликар, педагог и покретач многих ликовних и културних манифестација.

Рођен је 1950, средњу уметничку школу завршио је у Нишу, а дипломирао је 1977. на Националној ликовној академији у Софији, одсек вајарство, у класу професора Димитра Даскалова, где је и магистрирао.

Осим вајарства и сликарства, бавио се и сценографијом, али и покретањем културних манифестација. Само у Центру за културу у Димитровграду организовао око 450 изложби. Сам је учествовао на више од 200 колективних и одржао тридесетак самосталних изложби у Србији и иностранству. Добитник је значајних награда, признања и диплома из области ликовне уметност од којих се издваја престжна награда Министарства културе Бугарске "Златни век". Оснивач је и галерије "Методи Мета Петров", чији је управник био до 2015. године, а био је и иницијатор и творац Међународне ликовне колоније "Погановски манастир", коју покреће 1993. године, а такође је и један од оснивача Градске галерије, на чијем је челу био двадесет године, све до пензионисања 2015. године.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
У 84. години,преминула је Нада Кнежевић, истакнута џез уметница, прва Европљанка чије је име унето у светску енциклопедију џеза

Дебитовала 1956. године на концерту „Младе снаге на пољу џеза” а годину дана касније је први пут снимала за програм Радио Београда. Године 1959. је учествовала на Опатијском фестивалу (другом по реду), после чега је постала позната широком аудиторијуму. Ускоро су композиције „Циганска ноћ (Лес Гитанс)" и „Фатима" постале радијски хитови и донеле јој велику популарност.

У време највеће славе, 1962. године, отишла је у Западну Немачку, где је нешто мање од две године радила са ансамблом Хејзија Остервалда.

У скандинавским земљама , за данско-шведско-норвешки радио је снимила двочасовни музички програм и имала подршку иностраних медија, што јој је пружило прилику за европску каријеру.
Снимила је музику за филм „Моја луда глава", наступила на фестивалу Београдско пролеће са композицијом „Сети се наше љубави", и представљала Југославију, као гост УН, на Синајском полуострву, где је проглашена најбољим учесником.

Свет је имао много слуха за њену уметност интерпретације, па је магазин Доwнбеат (Даунбит) писао у суперлативу о њеним вокалним способностима, а џез пијаниста Чик Корија јој је понудио сарадњу.

Наступала је у Алберт Фишер холу, на међународним џез фестивалима у Минхену, Атини и Истанбулу, као и на Неwпорт Јазз фестивалу.

• 3Ovo se svidja korisnicima: _Sale, Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Обично не гледам јутарње вести. Дубоко сам згађен садизмом новокомпонованог новинарства које сем жртава, свађе, сујете и оговарања нема шта друго да понуди.
Међутим, јутрос ме је обрадовала стварно несвакидашња вест: нашој бесмртној Славици Слаји Уорошевић, творцу драмског студија Дома омладине у Крагујевцу, жени која је створила десетине професионаланих позоришних уметника, сутра откривају мурал. Већ дуго није са нама, али као да никада није ни одлазила. Од прва четири шешира на фестивалу ''Миливојев штап и шешир'' три су однеле њене глумице. Нека јој је вечна слава.
Ево и фотографија из моје колекције:

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Професор Универзитета,социолог културе и књижевник Радослав Ратко Божовић преминуо је у Београду у 90. години.

Проф. др Ратко Божовић рођен је у Бањалуци 1934. године. Теоретичар културе, професор Универзитета у Београду и Никшићу, поред бројних књига из области културе, објавио је и три књиге у којима обрађује дела афористичара (у свакој књизи по седам аутора): Седморица из Страдије, Без маске и Седмо небо.

Држао је предавања и на редовним и на постдипломским студијама. Био је руководилац смера „Социологија културе и културна политика“ на постдипломским студијама Факултета политичких наука, где је држао предавања из предмета Теорија и социологија културе, Културна политика и Феномени модерног света.

Био је југословенски дописник француског часописа за светску политику „Démocratie Nouvelle“ (Нова демократија) и уредник едиције „Култура и друштво“ (ИП „Вук Караџић”, Београд) и библиотеке „Поента“ ( ИП „Унирекс”, Никшић ). Студијски je боравио у Паризу 1972‒1973. године, а у Њујорку 1986, 1992, 2006.

Аутор је око 300 научних радова, 150 стручних радова и десетине књига.

Октобра 2023. објавио је књигу под насловом „Тајне дијалога“.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
У Београду у 98. години преминуо је Александар В. Стефановић(1926-2024), преводилац, књижевни уредник и издавач.

Рођен је у Нишу у грађанској породици,где је и започео у Нишу, а наставио у Београду.

Дипломирао је на Правном факултету у Београду, а затим и на Филолошком факултету на Групи за енглески језик и књижевност.

Упоредо је студирао на Музичкој академији, на Одсеку за флауту.

Стефановић је каријеру започео у Служби протокола Министарства спољних послова.

Приредио је на француском језику антологију југословенског есеја "Nouvel essai yougoslave", која је објављена 1965. године, као издање ПЕН центра, поводом Конгреса Међународног ПЕН на Бледу.

Уочи Конгреса на Бледу покренут је, 1965. године, часопис " Literary Quaterly" чији су уредници били Александар В. Стефановић и Милош И. Бандић.

Преселио се у Италију, где је направио велику каријеру као уредник и издавач. Радио је у издавачким кућама у Фиренци, Милану, Луцерну и Њујорку (Sansoni, Ricoli, Jaca Book, MekGrou-Hil и властита издавачка кућа "Arte e Pensiero").

Међу српским интелектуалцима Александар В. Стефановић имао је једну од најзначајнијих међународних каријера у издаваштву.

Осим што је био издавач међународне репутације, био је и велики промотер српске књижевности и уметности у свету.

Ерудита и полиглота, Александар В. Стефановић је преводио књижевност, филозофију, теорију и историографију с пет језика (енглески, француски, италијански, немачки и руски језик).

Превео је на српски језик преко сто књига.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Преминуо је сликар и инжењер ваздухопловства Бошко Атанацковић (1940- 2024).Рођен у Београду где је завршио осам разреда гимназије. Завршио је курс летења на једрилици Чавка 1957. године и курс моторне пилотаже на авиону Аеро 2 1961.

Дипломирао је ваздухопловство на Машинском факултету Универзитета у Београду 1969. и сликарство на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 1972. у класи професорке Љубице Сокић.
Радио је као наставник предмета Техничка механика, Машински елементи и Аутоматизација у производњи у Техничкој школи „Иво Лола Рибар” у Железнику 1969-1970. и на пословима структуралне механике и прорачуна чврстоће ваздухопловних конструкција у Ваздухопловнотехничком институту 1970-2005. године.Радио је до пензије у Војно-техничком институту у Железнику, имао је више патената везаних за беспилотне летилице и модуларне конструкције.

Испред Института је учествовао на шеснаест домаћих и међународних скупова из Нацртне геометрије, Аналитичке геометрије, Информатике и Опште механике. Члан Удружења ликовних уметника Србије је постао 1976. године.

Имао је тридесет и шест самосталних изложби у Србији, Француској и Швајцарској и учествовао је на преко двеста групних изложби у Србији, Панами, Куби, Сједињеним Америчким Државама, Француској, Шпанији, Белгији, Енглеској и Италији. Добитник је награде „Златно длето” за скулптуру „Стуб са две гране” на Пролећној изложби УЛУС-а 2009, један је од добитника награде 86.Јесење изложбе у 2023.години, других награда за скулптуру, керамику и инжењерске пројекте и права на индустријски дизајн код Завода за интелектуалну својину Републике Србије за мини летелицу кратког долета са прстенастим крилом „Скакавац” 2018. до 2042. године.

• 2Ovo se svidja korisnicima: dolinalima, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Преминула писац и преводилац Ана Шомло Нинић (1935-2024) .Била је новинар, писац, преводилац. Дипломирала оријенталну филологију и књижевност на Београдском универзитету. Боравила две године на студијима у Јерусалиму ради усавршавања арапског и хебрејског језика.

Шомло је радила на Телевизији Београд, прво у Културној редакцији, затим у "ТВ-Ревији", а двадесет година је уређивала часопис "РТВ-Теорија и Пракса". Написала је ро- мане "Леа Штрасер", "Као", "Гласови дијаспоре", "Миленина писма Кафки", "Хазари или обнова византијског романа", разговори са Милорадом Павићем, збирке прича "Поново у Јерусалиму", "Идуће године у Јерусалиму". Превела је са хебрејског језика романе Ахарона Апелфелда, Шуламит Лапид, па "Антологију кратких прича Израела", "Антологију израелске поезије и прозе", есеје Шимона Переса "Ново Постање", докторску дисертацију Лилy Халперт Замир "Данило Киш: једна мрачна одисеја". Саставила је "Хебрејско-српскохрватски и српско-хрватско-хебрејски речник", написала уџбеник "Учите сами хебрејски"...

Од 1992. године живела је са породицом у Израелу, уграду Натанија. Била је председник Удружења усељеника еx-Југославија и главни уредник билтена ХОЈ-а "Мост".

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Најплодотворнији ТВ аутор у бившој Југославији,Синиша Павић преминуо је у 92. години у свом дому у Власотинцу.

Павић je рођен 1933. године у Сињу, а са пет година доселио се у Београд. Завршио је Правни факултет у Београду и радио као судија. Свој први роман, љубавну причу Вишња на Ташмајдану, објавио је 1963.

Књига је захваљујући великом успеху преточена и у филм, у режији Столета Јанковића, са петнаестогодишњом Недом Арнерић у главној улози.

Други роман, Врућ ветар (1980) адаптиран је за истоимену ТВ серију, која је приказивана и у Чешкој, Мађарској, Румунији, Бугарској и Аустрији, а у неким земљама проглашена је за најбољу ТВ серију.

На ТВ Београд први пут се појавио 1971. године с познатом серијом Дипломци. Писао је сценарио за првих 13 епизода серије Отписани, као и 27 епизода Позоришта у кући.

Павић је написао сценарио за 14 историјских ТВ драма: Последњи чин, Време злочина, Човек који је бомбардовао Београд, Мисија мајора Атертона, Одлазак ратника, повратак маршала и других, као и драмских серија Шпанац и Бањица.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM
Преминуо авангардни уметник Балинт Сомбати (1950-2024), оснивач групе Bosh+Bosh

Оснивач и теоретичар уметничке групе Bosh+Bosh, настале у Суботици и један од најистакнутијих стваралаца који су чинили нашу неоавангардну сцену крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века.

Главна одлика његовог опуса, који је настајао до последњих дана, је прелаз између уметничких жанрова и њихово комбиновање. Сваки медиј му је био важан, почев од перформативних, интервентно оријентисаних радова, преко разних мејл-арт активности и визуелне поезије, до групе радова уседсерђених на објекте и инсталације које је радио последњих деценија. Себе је сматрао номадским уметником.

Бавио се цртежом, графиком, дигиталном графиком, мејл артом, концептуалном фотографијом, акционом уметношћу, перформансом, видео уметношћу, хибридним жанровима (колаж, монтажа, визуелна поезија), писањем поезије.
Писао је и теоријске текстове, и – како је за себе говорио – „истраживао лепоту”. Добитник је бројних награда и признања, а његова дела чувају се у збиркама бројних музеја савремене уметности широм Европе.