Republički festival amaterskih pozorišta Srbije

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Širom Srbije, bez obzira na probleme, paranemiju (hroničnu bolest amaterizma, a sada i cele naše zemlje) i sve moguće probleme organizacije u Savezu amatera Srbije (u daljem tekstu SAS), takmičarska vertikala dramskog amaterizma se uspravila, a događaji se ubrzavaju.
I dok u tzv. ''Užoj Srbiji'' još sve ''snom mrtvijem spava'', u Vojvodini amateri moraju da prođu nekoliko filtera dok stignu do Kule. Sinoć smo, na poziv kolega iz obližnjeg Kovina (četrdesetak kilometara) gledali predstavu ''Mirandolina'', poznati komad Karla Goldonija. Još jedan od tekstova koji je preživeo test vremena i publike.
Pred gotovo punom salom, za potrebe selekcije Saše Volića, igrana je treća repriza. Reditelj je predstavu započeo hrabro. Iz kontralihta videli smo iza prozirnog platna polu-striptiz, uz neonski naziv ''Mirandolina''. Pomislio sam da će osavremenjivanje biti potpuno, no od te slike počeli su kompromisi reditelja s epohom. Kostimski - predstava je smeštena u tridesete godine prošlog veka (XX); muzički je predstava bila obojena klasičnim džezom, ali muzički urednik nije bio dosledan pa smo mogli da čujemo džez u izvođenju od Merlin Monro, preko Bili Holidej, do ranih radova Bejsi Smit. Scenografija funkcionalna, maksimalno iskorišćena, ali za recku jevtinija nego što bi takav pristup epohi trebalo da bude. Kao da je scenograf bio zadovljan time da centralni plan zakosi, na njemu ostvari glavnu igru, a neonski napis bude dovoljan za stilsko određenje.
Na svu sreću, sve te nepreciznosti savladao je prilično homogen ansambl u kome je, možda, najviše mesta za napredovanje ostalo baš Mirandolini i Vitezu. Dorada njihovih uloga je neophodna. Isto tako, reditelj bi morao da poradi ili na štrihovanju, ili na sažimanju dinamike i tempa, inače će svakoj publici, pa i domaćoj 110 minuta komedije biti pomalo razvučeno i usporeno, kao što je sinoć i bilo. Držeći se one narodne ''na kom kamenu vodenica počne, na tom i završi'', sumnjam da će se ekipa prihvatiti i poduhvatiti radikalnog reza u dužini predstave jer je to gotovo teže nego uraditi celu predstavu, ali ako to ne urade, rizikuju da razvodne komediju do mere koja će ugroziti njihovu evidentnu glumačku posvećenost.
Ovo pozorište ''brani'' prvo mesto osvojeno prošle godine u Kuli i to brani boljom predstavom nego što je bio ''Žorž Danden'' i to je ono što ohrabruje. A ono što obavezuje jeste činjenica da se svi vredno spremaju za taj festival, pa neka im je sa srećom. Naravno, posle predstave usledilo je sjajno druženje i već je ustanovljena lepa praksa da kolege iz okolnih pozorišta dođu i ohrabre ansambl. Sinoć smo u vip redu videli drugare iz Kostolca, sa Uba, iz Inđije, Pančeva, Beograda...Lepa praksa, rekoh, i dobra najava da nas ne može posvađati ni jedan SAS na ovome svetu, kao što je to ranijih godina bilo i bivalo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::i sve moguće probleme organizacije u Savezu amatera Srbije (u daljem tekstu SAS), takmičarska vertikala dramskog amaterizma se uspravila, a događaji se ubrzavaju.

Taj problem se zove upravo SAS.

Šta se ubrzava ? Redovne i jedine aktivnosti koje imaju na godišnjem nivou ?
Princip kadija te tuži, kadija ti sudi je već odavno ustaljen i to svi znamo, samo u zavisnosti od sopstvenog interesa lagano zatvorimo oči ili lagano škiljimo da jedno oko

SAS je bermudski trougao u kom nestaje entuzijazam, a olupine nekadašnjeg talenta zombiraju kao selektori, procenitelji, cepači karata, gurui, istraživelji ili ocenjivači onoga što je odavno ostalo zakopano negde izvan njih - talenta !

SAS ubrazava ? Je l ?
Šta to konkretno znači ?
SAS (u daljem tekstu Ćiša Trifunović) angažuje svoje veće da selektuju, skidaju ili gaze kapu, procenjuju ili eliminišu.
U tom veću - uvek isti ljudi, bez stida i bez sećanja.
S druge strane saradnici, poznanici ili prijatelji, očigledno doživeli neku vrstu amnezije te se ne sećaju njihovih gafova, nepristojnih ponuda, propalih predstava i padova na tom istom startu zvanom selektura.

Primer br 1: Osoba A

Osoba A, viđeni član veća staraca, slatkorečiv i nasmejan režira svoju predstavu zastupajući neko, sasvim određeno mesto u provansi i ne prolazi selekturu.
Godinu dana kasnije osoba A odustaje od režiranja jer dolazi do zaključka da mu je IPAK bolje da se sam dohvati selekture, jer avaj, iako novac tu neće biti veći, otvaraju se nove mogućnosti... ugovaranje buduće saradnje po principu tante za kukuriku !

Primer br 2: Osoba B

Osoba B, glava nad glavama, izumeo veće staraca, kao i podmladak (slučajno imam "čast" da sarađujem s podmlatkom, koji na A...kako li se zove.. Festu) napravi palačinke bez jaja sa sve "Klinčom" za lepu svoticu iz raznih što stranih, što naših fondova i ne libi se da se pohvali ...)
elem, osoba B, strah i trepet današnjice, čovek zaslužan poštovanja i počasti: dodelio sebi nekoliko funkcija, i u borbi sam protiv sebe USPEO da se pobedi na Festivalu - wow... za svaku pohvalu , zar ne ?!

* * Bitno je da rečenice koje definišu jednu temu budu tačne i precizne jer istina je da u "užoj Srbiji" NIČU izuzetno kvalitetni, međunarodni festivali i da mnoga pozorišta baš nešto ne čeznu da budu iskorišćena kao slamka za opstanak korumpirane organizacije kakva je SAS.
Istina će možda nekog zaboleti, ali treba se suočiti sa njenom svetlom stranom )







Usput, napisao si kvalitetan i lep prikaz predstave iz Kovina.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O metastazi zvanoj SAS već sam dovoljno pisao, ne bih da se ponavljam.

SAS ubrzava. Na mom jeziku to znači samo još jedna oblik neprincipijelnog pritiska na Ministarstvo i kuknjave u najavi nad svojom ''sudbinom''.

Drago mi je da ti se prikaz dopao. Kao što se zna, ja sam blagonaklon kritičar i volim pozorište više nego svoj kritičarski habitus. Stoga se trudim da svoj stil podredim koristi pozorišta. Ako u tome uspevam, onda sebe mogu smatrati korisnim članom ogromne pozorišne porodice.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je buudućnost u tim festivalima koji niču. Meni više ne znači ništa plasman ili neplasman po smotrama SAS-a. Dok sam uživao u nekim festivalima na kojima smo dobili ili nismo nagrade. Nekako je sve rasterećeno raznoraznih propalih glumaca, režisera, kulturno-političkih radnika, a sada "odličnih" selektora, funkcionera i slično.
Bio sam u situaciji nedavno da selektoru - profesionalnom režiseru objašnjavam radnju italijanske renesansne komedije jer je nije shvatio. Strašno, a to je pisano za puk iz 16 veka.

• 1Ovo se svidja korisniku: nevena nevene
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stepski vuk ::Mislim da je buudućnost u tim festivalima koji niču.

Da. I ja upravo tako mislim

Kako sam sinoć editovala svoju poruku jer je bila nekako previše osorna i potkačila neke koji to ne zaslužuju, slučajno sam, brišući nesuvisle rečenice, obrisala i link Medjunarodni festival akademskih pozorista "Deset dana Krsmanca"

Citat:Meni više ne znači ništa plasman ili neplasman po smotrama SAS-a. Dok sam uživao u nekim festivalima na kojima smo dobili ili nismo nagrade. Nekako je sve rasterećeno raznoraznih propalih glumaca, režisera, kulturno-političkih radnika, a sada "odličnih" selektora, funkcionera i slično.

Upravo tako ...

Citat:Bio sam u situaciji nedavno da selektoru - profesionalnom režiseru objašnjavam radnju italijanske renesansne komedije jer je nije shvatio. Strašno, a to je pisano za puk iz 16 veka.

Ja sam u situaciji da nakon tri učešća na festivalu na kom sam sva tri puta dobila nagradu za najbolju režiju selektor kaže da nema vremena da ogleda moju predstavu u večernjem terminu.
Pitam se samo po kom li kriterijumu prave prioritete i kako li se zaslužuje "igranje" u večernjem terminu.
Niti ja režiram dečje predstave koje se igraju tačno u podne, niti je TO "Festić" , niti sam ja neki diletant-novajlija i NEĆU TO DA TRPIM !

I mislim da je krajnje vreme da dođe do reformi i promene kadra i u SAS-u i u SAB-u, jer je zaista preterano to neznanje i nipodaštavanje koje "profesionalci" sebi dopuštaju.
Ne bavimo se trgovinom, da bi za nas važila pravila sa pijace.
Neću da se cenjkam zarad kartonske diplome koja, BTW, ne doprinosi ničemu . I ove do sad dobijene držim uredno srolane na ormaru ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Siguran sam da smo u još nečemu saglasni (a i o tome smo već ovde pisali): organizacioni modeli SAS i SAB svakako treba da se osavremene , odnosno modernizuju, a ne da se ukinu. Zašto? Treba promeniti ljude koji su kočničari i za koje mi svi znamo. Ti ljudi neće sami sebe promeniti, niti će ih skloniti bog. Dakle, opet je to posao koji treba da urade oni koji imaju interes.

Drago mi je da se ''epidemija'' festivala širi. Skromno mogu da pomislim da je i naš festival tome doprineo.

Naravno da mi je žao kad čujem ovakve ilustracije kakve ste vas dvoje naveli. Koliko god da zvuči neverovatno, siguran sam da je to istina.
Neki ljudi se foliraju pola života , pa onda dolijaju. Dođu opušteno na predstavu koju ne razumeju, niti im lična znanja to omogućavaju, a onda - pala karta. Lupnu nešto i priči je kraj. Pošto sam gledao ''Venecijanku'', mogu samo da zamislim Vukov izraz lica dok je slušao tog moćnika kako se ''provaljuje''. Vuče, ovo sa pisanjem 'za puk'' svuda ću citirati, mnogo je lepo i slikovito. I istinito.

Što se tiče tih selektora na BAPU i to je, nažalost, stara priča. Oko jednog takvog ''giganta'' pozorišta i nezamenjivog žreca smo se svojevremeno potkačili, a pri tom smo opet došli na isto. Taj je još ''onaj koji odlučuje'', a amaterizam trpi. Sramota! No, kako rekoh, o njihovu će se to glavu obiti. Amateri će, bogu hvala , preživeti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::
Pošto sam gledao ''Venecijanku'', mogu samo da zamislim Vukov izraz lica dok je slušao tog moćnika kako se ''provaljuje''.


Izvini što se smejem, ali jače je od mene.
Nisam zamislila Vukov izraz lica (jer su mi ti izrazi izbledeli u sećanju pošto smo se sreli samo jednom i to upravo u Kuli, a moje pripreme za gostovanje idu sporo i temeljno izvini Vuče, ali ne želim propuste u organizaciji, a i želim da to bude ovde- u Hramu umetnosti, kod nas a ne bilo gde) , već izraz lica samouverenog i nadasve obrazovanog serektora.
Crni humor !

A SAS i SAB čine manje-više isti ljudi, s izuzetkom od 1 ili 2 člana (predsednik je različit, npr.) a čak dele i isti sprat i treba da se potrudimo da, umesto što kvalifikujemo svoje predstave i dozvoljavamo da ih oni ocenjuju i procenjuju, uđemo u te strukture ... jer ničija nije do zore gorela

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma, taj čovek je nebitan. Više se radujem putu u Požarevac, Loznicu, Petrovac na Mlavi, Niš, mnoga vojvođanska mesta, Budimpeštu, Banja Luku, Knjaževac nego SAV-ovim i SAS-ovim takmičenjima.
Što se tiče toga da ničija nije gorela do zore - to je tačno, samo je problem što smo mi proveli dobar deo noći i potraćili veći dep života sa njima. Zato sam za to da se okrenemo od njih i gostujemo po festivalima, kojih, hvala Bogu, ima sve više.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma, i mi im bespotrebno dajemo na značaju otvarajući teme o njima.
Da nije nas, na netu ništa o tome ne bi pisalo. Nemaju čak ni sajt

Treba da nam budu zahvalni za publicitet

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne želim mnogo da pričam o načinu selekcije i selektorima, ali imam neodoljivu potrebu da i drugima prenesem razgovor sa selektorom, jer mi se čini kao dobra scena u nekoj satiri.

Odgledavši "Venecijanku" selektor je prvo pitao neke iz ekipe, pre nego što dođoh, da li sam završio akademiju ili nisam, tek da zna kako da započne razgovor. Dobivši odgovor da nisam, odluči se da izlaganje započne tako što će reći da je ovo loše, da je očekivao nešto više, da ovo nije smešno i slično. Izrazivši tako uopštene stvari, nemaš šta reći, okuraži se naš stručnjak i reče da nije dobro jer komedija del' arte mora biti razigrana. Prekidoh ga pa rekoh da je ovaj tekst pisan 1534. godine, a prvi pisani zapisi o komediji del' arte datiraju iz 60-ih godina godina tog veka i ja sam sebi dao za pravo da ne igramo klasičnu komediju del' arte jer to iziskuje i poštovanje pravila da tu imamo i tipizovane likove (Pantalone, Inamorate, Arlekino, Izabela...) a ograničavamo se i time što su ti likovi imali ukalupljene komične gegove koje su zvali laci. I tako trabunjam ja, on klima glavom, kad završim on nastavi rečenicu o komediji del' arte koju je bio započeo, kao da ja nisam ni govorio. Shvatih poruku. Nadoveza se da tekst nije čitao, ali pretpostavlja da smo dosta dodali. Dobi potvrdan odgovor. Okuraži se pa nastavi da priča da to njemu nije ništa smešno, da se gegovi ponavljaju, kao recimo padanje glavnog lika, da je izlazak među publiku glavnog lika dobar, ali da mu fali... I stade.
- Šta mu fali? – upitah.
- Fali da par puta izađe u publiku – dovrši on.
- Čekajte, pa u prvom delu rečenice kažete da ne treba ponavljati iste stvari, a sada nam predlažete da više puta ulazi u publiku. (Tišina) Sem toga, ponavljanje nije stvar nemaštovitosti, već stečenih navika tih likova, glavni lik je trapav i stalno pada, kao što je drugi prljav i stalno smrdi i češe se.
- Erotske scene su nerafinirane...
- Takvo je vreme bilo, nerafinirano. Vreme prljavštine, pohote, bolesti, bluda. A i ovo je pučka komedija, a ne melodrama.
- U nekim delovima ste bili bukvalni, banalni, kao recimo u navlačenju čarape na vrh gondole. (Tišina. Sad je došlo vreme da ja zaćutim. Da li da pričam o vulgarnosti njegovih komedija del' arte?) Pa kostimi... oni jesu iz tog vremena, ali recimo donji veš koji nosi Anđela nije iz tog vremena.
- Nije, a šta će biti ako vam kažem da u to vreme nisu ni nosili donji veš? (Tišina.) Nisam hteo da je ostavim golu na sceni. Ipak je ovo komedija, da je erotska drama, drugačije bi rešili sve, pa i kostime.
- Zašto je ovde postariji čovek Don Žuan?
- Zato što je ovo komedija i smešnije je kad je glavni srcolomac debeljuškast, sa naočarima, ćelav i stariji?
- Kako je onda student?
- Ima ih koji studiraju 15 godina.
- Nisam shvatio prostor u koji se dešava.
- Nisam mogao drugačije rešiti svetla u ovoj sali...
I počeh da objašnjavam scene, scenski prostor i zašto nisam mogao drugačije rešiti stvari. Klekoh, počeh da glumim i svašta nešto uradih, da čoveku objasnim predstavu. Vrhunac je došao kad je rekao da ne može bič da se koristi i od strane plemkinje i od strane probisveta jer je isti simbol korišćen u različite svrhe.
- Zašto?
- Zato što ona koristi bič da bi sputala svoje seksualne nagone, a on da bi se na kraju kaznio... a i što se on kažnjava kad je ostvario svoj cilj... mislim, bio je sa obe žene... Zar ne?
- Ne. On se kažnjava zato što je hteo da se okoristi njima i zaradi nešto, uzimao je nakit i novac od njih i hteo je da sedi na dve stolice, pa su mu obe izmakle i ostao je bez ičega. A ne vidim problem da se ista stvar koristi u različite svrhe.
Završismo ovo baljezganje i on reče na kraju upravniku da je besan na sebe što je tako započeo razgovor i što nije gledao predstavu na matičnoj sceni.

*

Isti selektor - drugi put. Dođe da pogleda i "Lepe oči, ružne slike". Posle odgledane predstave bio je mnogo oprezniji. Rekao je da je ovo već nešto drugo, rekoh da je to isto predstava kao i prethodna, samo drugog žanra. Rekao je da je sve dobro, ali mu se ne sviđa što dublje nisam analizirao likove. Mogu vam reći da me to malo kosnulo, jer ako nešto radim onda radim čeprkajući po svemu što se tiče predstave. Rekoh da mi to kaže na primeru i reče čovek (i osta živ) da je Ruben, mornar, (ovo pišem ovako jer su Dum-dum i Sirius čitali tekst, a Sirius i gledao predstavu,) trebao da izigrava pedera dok ne kaže eksplicitno da to nije. Rekoh da je on izigravao pedera da bi došao u stan kritičara, a kad je došao (odakle počinje predstava) nema potrebu za tim, da to nije tako video ni autor, a ni ja i da to nije logično. I onda primetim da, dok sam govorio, on se okrenu nekom kolegi tražeći upaljač, vodeći razgovor o pušenju, meni samo mahnu da nastavim. Očigledno nipodaštavajući ono što sam govorio, a time i mene. Ja sam nastavio ne obazirući se. Na šta on počne da upotrebljava u rečenicama "Sine" i slične poštapalice koje govore ne samo o razlici u godinama, nego i o razlici u iskustvu, znanju.
- Zašto nisu protagonisti stalno osvetljeni na sceni?
Već rezigniran odgvorih da zato jer se radi o dva različita prostora i dva različita vremena koja sam hteo da odvojim i svetlima.
- Publiku podcenjuješ. - reče
- Da. Nemam neko visoko mišljenje o inteligenciji prosečnog čoveka. - rekoh
Nije želeo da se udubljuje u razgovor poučen predhodnim iskustvom i završi da nas moli da ne pripišemo njegovo mišljenje njegovim godinama. Čovek je 1936. godine rođen. Na kraju je, zajedljivo, rekao našem kostimografu (ženi koja je dobila nagrade za kostime na svim mogućim smotrama i festivalima u Srbiji) da ne brine, parafraziram, jer će na sledećim smotrama sigurno dobiti nagradu.