offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
Subverzija je skup delatnosti okrenutih ka rušenju jedne države, promeni i degradaciji njene svesti, morala,uopšte degradaciji njenog socijalnog, nacionalnog, političkog, religijskog, kulturnog, naučnog bića.
Stoga kao prisutna i zahvata sve oblasti života termin je koji iskoristih vezan za ono što se dešava u kulturi danas.
…Ono što je bitno je da je teško prosečnom čoveku prepoznati i uočiti šta je i teško mu je da prepozna kako se sve moze degradirati kolektivna svest.
Danas se, ustvari, teško moze napraviti razlika, granica izmedju kulture šta ona jeste i lažne kulture šta ona nije.
Zašto, jer ovo drugo, lažna kultura i šta kultura nije, je već odavno kroz sistem tranzicije decenijama utemeljavano u narodu, i narod sa sa istom identifikuje, a kad se vremenom nešto utemelji u norodu ono postaje pravilo, norma, ono što jeste, sastavni deo tog naroda.
I ranije su razni umetnici svojom slobodom izaražvanja uspevali da uzdrmaju i zaprepašćuju narodne mase, u izražavanju, al se to ne bi ipak moglo nazivati pseudo, jer su to bili ustvari pokušaji da se rasteraju predrasude u narodu i u umetničkom izrazavanju prokrče staze nekim novim shvatanjima, pravicima, tehnikama, idejama, prošire vidici….
… Ranije u prošlosti, postojali su pravci kao pop kultura - pop art i kao njegov jedan od začetnik, Endi Vorhol, za koga bi se moglo reći, da je mozda pretača savremene marketing komunikacije…razlika izmedju nekadašnje pop kulture i danas pseudokulture je što je veći taj segment populacije omadjijanosti istom; pop kultura i podkultura se uglavnom vezivala za buntovništvo mladih kroz simbolična izrazavanja i ispoljavanja bunta prema politici, ratu, stvarnosti, kroz muziku, bilo koje umetničko izražvanje, dok pseudo kultura obuhvata široke narodne mase….
Kultura i pseudokultura imaju i sličnosti- obe imaju svoje izaražavanje kroz simbole, specifičan jezik, svoje vrednosti /šta je pozeljno, šta valja a šta nevalja/ I norme-pravila ponašanja.
Sa stanovišta dugogodišnjeg konzumenta pseudokulture, ista, za konzumenta ima vrednosti jer ga čini srećnim i zadovoljnim isto onoliko koliko nekog umetnika, sire obrazovanog gradjanina, čini srećnim i opčinjenim, stajanje ispred nekog umetničkog dela ili čitanje nekog knjizevnog dela…
E tu danas i leži veliki problem upravo u tome što čoveka ta pseudokultura, a uz odsustvo estetskog, nekog smisla, ukusa, čini srećnim.
I umetnost i pseudoumetost su -proizvod ljudske delatnosti koje imaju za cilj stimulisanje ljudskih čula, uma i duha-.
Osnova reči kultura je latinskog izraza što bi značilo: nastanjivati, negovati, poštovati, tako iz toga sledi da kako svoje poštovaoce, ima kultura tako ima i pseudokultura.
S tom razlikom što kultura obuhvata celokupno društveno-istorijsko nasledje jednog naroda ili grupe, a u vremenima posle tranzicije to mesto lako moze zauzeti pseudokultura, a bio bi apsurd da budući antropolozi i sociolozi, pseudokulturu smatraju kao bitno obelezje jednog naroda…
Sa iste, antrpološke, sociološke, tačke gledišta umetnost se sa generacije na generaciju prenosi,
a usled odsustva umetničkog i prave vrednosti isto će se tako prenositi i prenosi se lazna vrednost- jer i ona ima svoj -simbolični jezik-, usled neadekvatnog pristupa pravim vrednostima nove generacije, uz odrastanje, usvajaju lazne vrednosti kao prave, usvajaju kao nešto što je istina – što jeste, ovde i sada, i to je za njih pravilo i norma.
…Al kad je reč o poštovanju, kako li poštovaoci pseudo kulture, poštuju sebe, jer da su svesni sebe i svoje ličnosti i da sebe poštuju, nikad ne bi ni odabrali lazne vrednosti…No poremećenim sistemom vrednosti, neko ko je odrastao i živeo u vremenu lazne vrednosti, i kulture, ne daje sebi pravo na izbor, da bira nešto što je bolje, kad se poistovetio sa tim laznim predstavljanjem, koji ga uljuljkuje, čineći ga ravnodušnim, i otupelim.
Šta sve moze da se svrsta u subverziju u kulturi:
• Popularizacija gluposti i neobrazovanja uglavnom u vidu -vip ličnosti-, emisijama bez nekog smisla I vrednosti, vip naspram pravih akadnemskih gradjana, praave kulturne elite zemlje, naspram pravih heroja svakodnevnice, koji zive povučenim zivotom
• Jeftina, besplatna besmislena zabava ruzičasto i slično obojenih medija
• -Hibridizacija- u kulturi gde se mešanjem raznih uticaja i pravaca dobija proizvod koji nije karakterističan konkretno za jedan narod i njegov identitet čime se isti umanjuje. /uticaj turske i grčke na muziku i film/
• Pseudo-kulturni -anarhizam- tendencija ka ukidanju svih cenzura, normi, pravila ponašanja…
• Masovna kultura i masovna zatupljenost
nemogućnosti prepoznavanja prave informacije, značenja i poruke, širenja informacije preko medija preko koga se neka originalna ideja isfitrira I preobilikuje diktiranjem neke političke, birokratkske, ekonomske, tehničke vlasti jedne zemlje, što opet spada pod anarhizam, al poliitičko- tehnički anarhizam, mediji ukidaju, jedinstvenost I originalnost putem masovne reprodukcije, i masovne ponude, proizvodi masovne ponude, reklame i kulture su lepo upakovani u lepu sliku, zvuk, reč..
• Omasovljenjem nekog prozvoda i usluge dolazi do pada estetskih vrednosti..zahvaljujući masovnoj kulturi, a zbog odsustva sposobnosti filtiriranja informacija, ljudi zive u iluzijama, laznoj ušuškanosti i sreći, neosnovano se poistevećuju sa odredjenim ličnostima, sa jedne strane pozitivnim likovima sa druge strane negativnim..putem masovnih medija, intrerneta, virtuelnog života, čovek pasivno zadovljava svoje potrebe za ljubavlju, akcijom, emocijom..dok vodi isprazan I inhibiran svakodnevni zivot…
• Masovna kultura postoji radi sopstvenog - materijalnog cilja a ne zbog ciljne grupe ispred medija
• Kič kao potrošna roba, bez umetničke vrednosti zanimljivija je od umetničkog zbog preterivanja, šarenila al je vulgarno-banalne, trivijalne suštine, kič kao gomilanje iste šarene, robe kao parametra potrošačkog društva po novokomponovanom sistemu –mast hev-
• Šund - kić u pisanju, preterano natrpavanje kićenje emocijama epitetima i efektima, uz odsustvo literalne vrednosti i dubljeg značenja, lečenje emocija na pogrešan način /trzišta su preplavljena romanima poznatih ličnosti, voditelja, zena sa dva prezimena,takva dela mnogo više privlače paznju i reklamirana su nego svetski klasici/
• Turbo folk i noćni klubovi u –kulturnoj- ponudi Srbije naspram narodne izvorne muzike, folklora, i narodnih nošnji i narodnih instrumenata, prave srpske kafane, noćni klubovi u odnosu na kulturno istorijske spomenike kulture i arheološke iskopine i istorijsku baštinu…
• Samozvani estradni umetnici.
Estrada znači bina, scena, što ima veze sa masovnim konzumiranjem, dok umetnost je smisao o lepom i vezuje se za nešto originalno, unikatno, posebno, a ne masovno, u isto vreme nešto ne moze biti mediokritetsko i umetničko-originalno, oni koji su pri tom svesni svoje vrednosti, i kvaliteta neće se nazivati estradnim umetnikom,
• Novokomponovani i alternativni pravopis i izrazavanje, u vidu izraza i skraćenica koje negiraju originalnost i autentičnost maternjeg jezika i skrnave ga ubacivanjem slengova, uličnih žargona, slova abecede, ili skraćivanjem reči izbacivanjem samoglasnika, ili izvrtanjem reči isl.. već ismevano sve vezano za novokomponovano izražavanje preko –neguj mo srbski jezik- dnevne doze prosećnog Srbina isl.
• Populizam koji je parazit medija i masovne konzumacije izveden iz latinske reči populis što znači narod, uglavnom politički instrument nastao u drzavama u kojima se dešavaju razne društvene i državne promene, a cilj je narod i negove emocije i stanje i slabe tačke /socijalni status, ekonomski, verski, nacionalni, polni itd/, kako bi ga ubedjivanjem pridobili na svoju stranu, pri tom blateći protivnika, /to je u Srbiji hit naročito pred izbore I takodje jedna vrsta malogradjanštine jer se ne biraju sredstva da bi se došlo do cilja/ obećavajući kroz šarene laze ono što kasnije teško mogu ispuniti pri čemu narod koji zaveden sa takvim rečima ne predstavlja ništa drugo nego, nazalost korisnog idiota..Političko trzište je naročito sklono širokom spektru manipulacije nad stanovništvom ili bar segmentu stanovništva koji je, nažalost u većini u Srbiji.
• Vulgarni i bljutavi humor
• Korišćenje vulgarnih reči i slengova u dijalogu, nepoštovanje bontona u ponašanju, bilo na ulici, institucijama il medijima, političkim duelima i emisijama, skupštini itd
• Nametnute vredosti sa strane /EU, SAD/, uz postepeni proces globalizacije, zatiru kolektivni identitet nacije i sputavaju kreativnost
• Minimalno ulaganje u obrazovanje I kulturu i nezainteresovanost za isto
• Skretanje pažnje konzumirajući subkulturne proizvode I takve medije, sa mnogo bitnih dešavanja u zivotu /ratovi, politička dešavanja u zemlji, ugroženost čovekove okoline/
Borba protiv subverzivnog delovanja /lažne pseudo/ u kulturi - neke metode:
• Oživljavanje kulturno-istorijskog nasledja
• Afirmacija kulturno-istorijskog turizma
• Vraćanje u normalu poremećenog sistema vrednosti počevši od porodice kao osnovne gradivne jedinice društva
• Adekvatna edukacija, strožija pravila ponašanja u okviru obrazovnih institucija
• Približavanje omladini pojmova kao što su tradicionalne vrednosti, umetničke estetske ili upotrebne vrednosti, ali i pojma kao pseudo kultura, konzumerizam, trivijalnost, populizam, kako bi se napravila bitna argumentovana razlika
• Kulturno, estetsko duhovno opismenjavanje
• Jačanje izdavačke delatnosti, sniženje cena knjiga,
• Približavanje javnosti domaćih pisaca, umetnika, kroz besplatna predavanja, tribine, informatore, izložbe
• Popularizacija muzeja, pozorišta, biblioteka, knjižara, časopisa čija je tematika kultura I umetnost, /besplatni primerci, popusti, uključivanje škola u popularizaciju muzeja, pozorišta, knjižara I biblioteka/
• Cenzura medija u smislu izbacivanja sadržaja koji utiče degradirajuće na svest naročito na mlade I sadržaja iz kojih se nema šta pametno naučiti…
• Cenzura na muzičkoj sceni
• Forsiranje mudrosti, i pameti, a ne popularizacija gluposti
• Zabrana svih sadržaja koji utuču negativno na emocije i njihovo ekstremno ispoljavanje, zabrana sadrzaja koji nemaju nikakvu umetičku, edukativnu vrednost, koji služe zaglupljivanju, kroz odmor uz jeftinu trivijalnu zabavu /serije, emisije, filmovi, knjige, rialiti/
• Oslobadjanje nacionalnog kreativnog potencijala
• Ulaganje što se tiče turizma u kulturuno istorijsku ponudu grada a ne ponudu kad je u pitanju noćni život i noćni klubovi
• Konstatno ulaganje u kulturu, obrazovanje, a ne samo jedan posto, kao što je to ove godine
• Borba protiv globalizacije, nametanja pravila sa strane /druge države, Evropska unija/
Ulaganje u kulturu, od 0.75 posto koji su ove godine, ili bilo koje godine, namenjeni kulturi u Srbiji, nije dovoljno u borbi protiv subverzije u kulturi.
|
