Ништа неочекивано.Америчка академија филмских уметности следи правац политике .Сваком зрелом човеку је јасно,колико вреди њихово оцењивање ,чим је филм "Ничија Земља" покупио оне силне награде.
Све је кренуло од оног гласноговорника,филмског критичара Американца (Јеврејина ) који је најавио неосвајање награде,жигосањем нашег филма.
Evo i tek ubranog nastavka te teme...
politika vs kultura, novinarstvo...
Култура је најполитичкији фронт у Србији
Ширење писмености преко „медија неписмених“
Citat:„Мислим да Срби воле и желе да читају, али им фали квалитетан садржај. Сада га нема, односно није га било и ми ћемо покушати да им понудимо нешто што је заиста квалитетно“, објашњава Папић зашто је преко телевизије, „медија неписмених“, почео да шири писменост.
Разлог није то што нема читалаца, него што су читаоци бољи од медија. Покушаћемо да захтевним читаоцима пружимо садржај који неће бити реактиван, већ ће отварати прозоре у разне области друштва, културе, света, да им дамо неку врсту контекста да могу лакше да се оријентишу у савременом свету који је доста загушљив и мрачан“ каже Грујичић.
Култура – најполитичкији фронт у Србији
„Око магазин“ замишљен је као емисија која се првенствено бави политичким и друштвеним темама, али у последњих неколико година доминирају теме из културе. Папић каже да у Србији унутрашња политика није занимљива и зато се тежиште пребацује на друге фронтове. Теме из културе, спољне политике, па чак и историје, много су актуелније него оне које се „штампају у новинама на првим страницама“.
Грујичић додаје да је данас култура, вероватно најполитичкији фронт у Србији.
„Ако кренемо од идеје о заједници која би требало да има позитиван систем вредности, то је критеријум који се успоставља у простору културе, а не политике. Дакле имамо проблем са културом а не са политиком. Политика је последица културног модела“, оцењује Грујичић....
https://rs.sputniknews.com/kultura/202102141124613.....-u-srbiji/
Добро је да си поменула (не)писменост и политичаре.Језик ,као део културе,зна бити поље политичког обрачуна.
Језик као друштвена категорија,представља основни инструмент споразумевања људског рода.
Основни задатак једног језика(било говорног или писаног) је да обавља улогу средства људске комуникације.
Међутим ова категорија је у свим друштвима и на свим меридијанима историјски и географски условљена и представља изузетно сложену и вишеслојну друштвену појаву.Поред тога што је језик главни алат међуљудске комуникације,он исто тако представља и битну подлогу националног збијања и распознавања,такође и раслојавања,ратова и предмет борбе,која је на нашим просторима немилосрдна.
Псеудоновинари су дали највећи допринос разарању језика и клтуре уопште.Сећам се као дете,кад год је било нејасноћа око граматике,правописа или нечег другог,узимале се новине,часописи,како би се решила дилема.
Široka tema za raspravu, to o jeziku.
Uglavnom i mi kad smo bili deca imali smo neki sleng, pa šatrovački govor isl.
Danas takođe postoji, doduše još -maštovitiji- novi sleng među decom, izražavanje smajlijima, /lool/, skraćivanje reči, izbacivanjem samoglasnika,/m's'm/ spajanjem reči od dve jednu, /katastrašno / i uglavnom bitno je da se sporazume; gramatika, pravops, izražavanje nije bitno toliko do samo sporazumevanje, bitno je da se sporazume. Naročito zbog virtuelnog načina pisanja jer tu obično ne mora da se vodi računa o gramatici i pravopisu-nije poslovna komunikacija, neformalna, brzo kucanje poruka, a i do samih je telefona koji ubacuju slične reči...Oni, koje mladi vole da gledaju po netu influenseri, blogeri, tiktokeri , jutrjuberi isl. Takođe ne vode računa o izražavanju, već da budu -zabavni na neki svoj način-, a onda se taj fazon usvaja u svakodnevnom govoru...
Odlična emisija -Kvadratura kruga-
od subote, na tu temu i o novinarstvu i tehnici, i politici, i socijalnom ponašanju..spakovano u jednu celinu. Uz komentare kliničkog psihologa...
Повремено, на ФБ, покренем неку тему о језику, знајући да нико (већина) неће ни до трећег реда стићи. Ипак, људи реагују. Мени се одавно згадило то што радимо с нашим језиком, али бих се још више себи згадио кад бих ћутао.
Пошто је први, празан пост, на сваком профилу , насловљен ''о чему размишљате'', ја увек наставим реченицу, надовезујући је на тај наслов.
Ево једног текстића који је, зачудо, изазвао реакције (позитивне са становишта текста).
Citat:Нема краја уништавању српског језика. Уствари, има, само је питање времена када ћемо приметити (касно, наравно), да ми наш језик више немамо.
О чему је реч?
На једној ''независној'' телевизији водитељ(ка) програма (сад се то зове презентер) изјави, ни од кога натерана: ''У Београду ће бити одржан ВЕБИНАР...''. Чекај, чекај! Шта то рече, сестро слатка???!!!! Вебинар????? Зар нас толико много, ужасавајуће много, мрзи да кажемо виртуелни семинар, или интернет семинар, или веб семинар кад су се те речи већ одомаћиле , а ми им и не тражимо праву замену ??
Зар због лењости (или помодарства) да се изговоре два слова (се/минар), мора да се уведе бастард (копиле) у наш речник???
Што је најгоре, она ће се '''примити'' филмском брзином!
ПС
Мислите о томе кад будете некоме рекли - ''Ваши поступци су транспарентни'' уместо очигледни, јер транспарентно је провидно ( са свим оним што ми, о нечијим провидним поступцима, деценијама знамо); или - мере владе су релаксирајуће, а свих станица нас засипају порукама - будимо одговорни, нема опуштања. Опрем ! А шта је то релаксирање? Џогирање, играње домина, шетња поред реке?
Има тих језичких копилади, правих језичких вируса, много. Тек се загревам...
Citat:А посебно се истичу новокомпоновани дипломци када кажу - ''правна држава''. Реч је о таутологији, још једној од ''реторских'' смицалица. Држава је или правна, или не постоји. Не може једноставније од овога.
-Један познати пожаревачки ''новинар'' воли да појача ситуацију изразом ''легално и легитимно''.
То ме сместа сети ''Подвале'' и Вулета Пупавца , дрвеног адвоката-практиканта, који збуњеном клијенту каже: ''Хоћеш да ти жалбу напишем овим обичним, или овим златним пером?''
У историји уметности, типографији и лингвистици, неприродне комбинације, рогобатне и тешко прихватљиве, називају се бастардима. Надам се да не треба да преводим ту реч.
У типографији се писма која комбинују два тешко спојива стила (тајмс и сансериф, рецимо) називају бастардним писмима.
Ево ти још једног примера класичног бастарда:
Наше јавно предузеће за грејање града зове се ''Топлификација''. Немогућ спој домаћег придева и страног суфикса.
ТО НИСАМ ЈА ИЗМИСЛИО! У чувеној ''Жутој граматици'' наведен је тај пример. Само он.
Има тога још. Пре извесног времена на једног београдској телевизији јављају о томе да је на улицама постављено двеста нових ЂУБРИЈЕРА! Канте за смеће , због своје бетонске конструкције налик на жардињере, назвали су, 'ладно, ђубријерама.
Да се надовежем на ове постове,иако није тема језик,али је неодвојиви део културе.
"Да вратимо статус српском језику какав треба да има као национални језик, па онда нећемо говорити да ли је три или четири часа довољно српскога језика као националног језика у школи, да ли је заиста потребан српски језик и на факултетима, да ли је потребно да се изучава, не да се студира, а у складу са програмима појединих факултета", каже Танасић.
Професор Срето Танасић читав радни век проучава савремени српски књижевни језик, прати и тумачи процесе и промене у њему. О каквим променама је реч сведочи књига "Тако сам говорио зарад сутра" која обједињује његове интервјуе у претходне две деценије.
Управо тако. Ако нам је један језик матерњи, не значи да њиме владамо (зависи ко су нам, односно - одакле су родитељи). Имао сам срећу да су ми родитељи из језичке основице, па сам знање о језику ''посисао с мајчиним млеком'', како то професори воле да кажу. Пошто смо се, као официрска породица, сељакали, када бисмо дошли у неки град који има локалну дијалекатску групу, слушали су нас (и гледали) у школи као странце.
Ево пример једне финесе, а таквих је у нашем језику много:
Кад сте последњи пут употребили деминутив књигица (од именице књига) да бисте описали малу књигу? Обично се каже - књижица, зар не?
Али, књижица је засебан именички ентитет! Ђачка, војничка, здравствена...то су књижице. А мала књига је - књигица, никако другачије.
Има тога, наравно, још (заповедни начин од глагола разумети, нпр).
Фронт за очување језика полако пуца,а сличну судбину има и седма уметност.
natrix ::Filmska umetnost vs politika..
Гага Антонијевић: Политички пољубац смрти спречио „Дару“ да буде кандидат за Оскара
Са територије под именом БиХ,филм „Quo vadis, Aida?“ Јасмиле Жбанић, у коме главну улогу игра српска глумица Јасна Ђуричић , нашао се у ужем избору кандидата номинованих за награду Оскар у категорији најбољи међународни филм.
U vezi pojma đubrijera:
Jasno zašto je taj naziv-
skoro nema razlike između žardinjera i đubrijera, kad u žardinjerama ima više pikavaca, i sitnog đubreta, više nego cveća, brkaju lončiće
natrix ::U vezi onog pojma đubrijera:
Jasno zašto je taj naziv-
skoro nema razlike između žardinjera i đubrijera, kad u žardinjerama ima više pikavaca, i sitnog đubreta, više nego cveća, brkaju lončiće
Дај боже да је само тај разлог...Овде је реч о катастрофалној лењости да се пронађе права реч, а жељи да се смисли нешто ново, атрактивно, по чему ће дотични новинар (новинарка) ући у језичку историју.
Код Руса постоје таква бетонска одлагалишта за смеће. Иста као код нас. Споља бетон (доста груб и подложан пуцању, као код нас) , унутра лимена канта ''на извлачење''. Само што код њих лепо пише ''мусор'' ( смеће).
Јасно је, с архитектонског становишта, зашто су прављене и зашто се праве и постављају такве ''канте'' за смеће. Кад сте последњи пут видели канту закачену на бандеру или на свој носач, а да није постала жртва младих каратиста, или ју је тешко истрести? Ове , бетонске, спусте помоћу виљушкара, ставе где мисле да треба , а онда улични чистач празни. Е, сад - иде оно ''али'': у мојој улици, за све године, од десет таквих одлагалишта остало је једно. Сва друга су жртве непрецизног паркирања и вандализма (обесно превртање, приликом чега ''бетоњерка'' пукне док си трепнуо, итд).
) који је најавио неосвајање награде,жигосањем нашег филма.
, нашао се у ужем избору кандидата номинованих за награду Оскар у категорији најбољи међународни филм.
