Нисам скочио на филм, одговорио сам ти, можеш сам да провериш ко је седео у комисијама и одобравао срества за снимање филмова, трпао их у бункере, тако и за одређивање шта је шунд у ширем издаваштву.
Црнац је нас је походио као филмски критичар из САД а редовна издања Филмског центра Србије о "црном таласу" јесте прскање, јер се ради о понављању градива, упитног квалитета.
Потпунији одговор захтева опширност, такође једно пригодно издање.
Предложио сам то једном нашем филмском критичару, који ми је редовно кукао, да објавимо пригодан рад на и на ширу тему, али је одустао.
Предлажем да наставимо тако што ћеш навести пример неког од филмског остварења из "црног таласа" за које сматраш да је заслужено добоило међународно признање и награде а ја ћу дати коментар.
Nisi odgovorio na pitanje kada se radi o muzici, a sam si pokrenuo diskusiju... Zato i kažem, odnosno pišem, da si skočio na film, odnosno sa jedne teme na drugu.
Zato, još jednom: koje su to ''vladajuće struje u jednopartijskom uradku'' u muzici? Ili bi možda bolje bilo da prvo pitam kakve su tvoje muzičke sklonosti?
Zato, još jednom: koje su to ''vladajuće struje u jednopartijskom uradku'' u muzici? Ili bi možda bolje bilo da prvo pitam kakve su tvoje muzičke sklonosti?
"можеш сам да провериш ко је седео у комисијама и одобравао срества за снимање филмова, трпао их у бункере, тако и за одређивање шта је шунд у ширем издаваштву."
Налетим на њиховог певача у Његошевој код хотела када су имали концерт овде, пита ме, стари знаш ли где је кафана Гусан?
Отпевам му рефрен, па се разгали а ја му кажем да је Ријека рокерски град у коме влада склад и да се на зајебавају на концерту. Покушао сам да пронађем Дракулу да отпева ово на свирци као ојкачу, али нисам успео.
Штујем такође.
U Požarevcu, za sedmojulski vašar, peva izvesna JK, koja se predstavlja u javnosti kao pevačica. Problem je što neće pevati pod šatrom gde se seče vruća prasetina i jagnjetina, uz vašarsku gužvu i galamu, gde se lične pare lepe na čelo ili guraju u dekolte i gaćice, već na trgu, kao da je Dan grada. Za naše pare, naravno, i to ne male...Pri tom se marketinška ekipa ne stidi da prikaže njen poster na kome se fotošoper baš potrudio da napravi pitu od jorgovana.
Sirius ::U Požarevcu, za sedmojulski vašar, peva izvesna JK, koja se predstavlja u javnosti kao pevačica...Kod nas u mestu održava se nekakvo Kulturno leto.
Namerno pišem nekakvo, jer su uz pozorišne predstave i književne večeri, odnosno goste koji su nastupali prethodnih godina, poput Smak, Van Gogh, Nevernih beba, odnosno Zvonka Bogdana i Velikog tamburaškog orkestra RTV, sada pozvali nekog Jovana Perišića...
Никад чуо. Бар су поштено назвали - кафанско вече. Ја сам својевремено кумовао нашем летњем програму (''под сјајем звезда'') парафразирајући ону лепу баладу квартета Петровић, па смо за 46 радних летњих дана у два месеца имали увек око стотинак програма (улични свирачи, представе за децу, концерти, плесни клубови, цртачи на улици, дуодраме, фитнес презентације, диско вечери, итд, итд). Стварно нам је град (то су нам рекли наши стални посетиоци) два месеца подсећао на приморске градове где се увек нешто дешавало.
Када је већ дошло до дотичне, прихватам да преузмем друштвено политички рад на себе, "залуталу овцу треба вратити у стадо" како су велели другови.
Био сам кандидат за школу у Кумровцу али паднемо на ескурзији на Палићу.
Изнајмимо чамац и одвесламо у три лепе.
Уколико пођемо од изнесене дефиниције да је субверзија окренута против државе, прво на шта бих скренуо пажњу је прикривено деловање комуниста, посебно уочи и након Октобарске револуције, управо против државе, не само против династије.
Част изузецима, честитом верујућем, обичном чланству. Не помињем то реда ради, у мојој породици, само ми је ујак био члан а најбољи човек. Напустио имање, поздравио деду који је преживео логор, дахаушке процесе краљевим официрима, да би га затворили када је одмах увео воду и струју, по узору на имање које је водио у Немачкој. Још увек памтим ујакове рударске чизме и лампу. Од партије је добио толико, да су моја браћа морала да станују код нас и да раде за време студија.
Данас имамо глобализам који такоће може да се посматра као субверзија,
дерегулативу, "отворено друштво" НВО, окренутих против институција.
Пођимо од "Славице", највљен као уметнички филм, чиста као суза, одабрани кадар се извештио, филм је добар, препун емоција без патетике, посебно ако имамо у виду мршаву предратну филмску продукцију. Постигао је и успех код публике, која је препознала искреност и веру са којом је екипа филма успела да добије уверљивост.
