Imamo na ovom potforumu temu -Potrošačko društvo i umetnost- pomislih da postavim u tu staru temu al i ona je daleko i od umetnosti i kulture, a tek ova nova...
Iz prostog razloga, i u zavisnosti ko koliko šta primećuje oko sebe, i skoncentrisan je, mada je za psiho-emocionalno zdravlje bolje da što manje upija šta se dešava okolo, i primećuje razne anomalije svuda pa i na realnom tržištu, tržištu tražnje i ponude, al i kad su reklame u pitanju....
Naravno sve to prati i ide u korak sa aktuelnim stvarima, u društvu.
Al da se skoncentrišemo na realno tržište, maloprodajne objekte danas. (mada možemo obuhvatiti ovom temom i reklame i kakve su danas i koliko su smislene ili besmislene, kreativne, invanzivne...iskrene, realne...)
Koja je razlika između danas i pre dvadeset trideset godina?
Velika je razlika, a da se pri tom asortiman nije nešto promenio, što se tiče kvaliteta kvantiteta, izbora.
Nekad su se trgovci školovali, i dalje postoji ta škola, al su u trgovinama radili i ekonomisti, komercijalisti, i sa četrvrtim stepenom stručnosti pa i sa šestim i sedmim stepenom, i bili plaćeni za to radno mesto po stepenu stručnosti koji odgovara za to radno mesto.
Danas pošto postoji i drugi problem, mobinga, kad gazde ne plaćaju dovoljno svoje radnike, ne dobijaju markicu, topli obrok, često i uglavnom, ne mogu zadržati radnika, a pri tom kožu će da mu oderu sa leđa, za osam ili više sati rada, i jednim danom slobodnim. Naravno takav radnik nije ni motivisan da sve da od sebe na takvom radnom mestu....
Postoji problem da bar ne postoji kodeks ponšanja i osnovnog pristupa prodavca ili šefa potrošaču....
Ili ako već nema odgovarajuću ŠS, a rečeno je da može da radi u maloprodaji i sa OŠ, nema bar štampano neko mini uputstvo kako se treba ponašati u maloprodaji i komunikaciji sa krajnjim korisnikom ili potrošačem, i osnovno šta treba da se zna prilikom komunikacije.
Inače nekad su postojali i aranžeri osim trgovaca.
Pa onda imamo problem uglavnom u maloprodajnim objektima mešovite robe:
-Musavi izlozi
-Koji nisu tematski i ukusno aranžirani
-Pretrpane prodavnice što više robe u malom objektu
-Prvodavci koji se dovikiju ili svađaju pre potrošačem
-Slušaju tranzistor ili radio a trešte narodnjaci ili neki drugi treš
-Nema sistematičnosti u pozicioniranju proizvoda
-Pravilnom čuvanju i skladištenju što je vrlo bitno za održanje organoleptičkih osobina i ispravnosti robe
-Nije čist prilaz maloprodajnom objektu to se nekad kažnjavalo pošteno, zimi kad je sneg ili led, i regularlno i kad nije se čistilo, čim se otvori maloprodajni objekat prvo se počisti napolju i unutra
-Prodavci na pauzi sede na gajbicama i puše ili doručkuju ko nekad zidari na gradilištima
-Često nemaju pojma šta je sama deklaracija, a gde i šta znači, rok upotrebe, dokle važi prizvod, sastav, cenu, ili zaborave da usklade cene u kasi i u rafovima a to što kupac ima pravo da mu se -Proda proizvod po ceni koja je izložena odavno ne važi.
-Kao i to da nema pravo često da reklamira proizvod
-Maloletinicima se često ipak prodaju cigarete i alkohol niko im ne traži ličnu kartu, jer gazdi je svaki dinar bitan
-Na objektima ako su samo u pitanju slatkiši ne piše prodavnica konditorskih prizvoda već sve živo nabroje, na bio špajzu ne piše radnja sa zdravom hranom već sve živo navedu, na prodavnici pića takođe....
-Nema ljubaznog odnosa, često puta, i prijatnog sa osmehom.
Ovo važi takođe i za većinu onih koji rade na šalterima, čovek ode u poštu da pošalje post ekspresom paket, prosto se iznadi koliko osoba sa druge strane, nerazumljivo priča, ne ume da objasni, koliko je kruta, neprijatno se čovek oseti...
Nisi ti iza šaltera u MUP-u ili pošti ili banci da pokazuješ svoje duge nokte, grudi, silikonske usne i nacrtane obrve i veštačke trepavice paunov rep, ili novi model moblnog telefona isl. već da omogućiš da korisnik što brže i efikasnije obavi svoj posao i ono za šta te plaćaju.
Bilo je i pre toga, al danas sve to nekako ide na živce više, jer em je država manja, i nas ukupno ima manje, em je sve elektronski, em ajde olakšavajuća okolnost, ok, nažalost smanjen broj ljudi, al uglavnom nekompetentni su iza kase, pulta, šaltera, i opet se sve odugovlači, nezainteresenovano, neefikasno, neažurno, sve kasni, kvari se kasa, pada sistem, obavlja privatni telefonski razgovor, žvaće žvakaću gumu, gricka plazma keks....
Ono što se može reći da, najmanje u bibliotekama, koje su pri tom, sve skoro u katastofalnom stanju: memla, prokišnjavanje, elektroinstalacije, inventar, isl, osim BGB, najmanje u bibliotekama možete naići na neljubaznost osoblja, valjda sama ta atmosfera rad sa knjigama, oplemenjuje i smiruje čoveka, i drugačiji je nivo kompentencije i pored uslova rada....
Biblioteke spominjem ovde isto jer je i to faktički od pre godinu dve postalo tržište ponude i tražnje, jer je sve dobilo bar kod i provlači se kroz kompjuter samo što se ne plaćaju svaki put već se iznajmljuju knjige, al kad se članirana obnavlja isto je kao kad idete u radnju.
Još samo fale korpe kad biramo knjige
Možda ni to nije loša ideja, onda se provuče bar kod knjige i preko naše članske kartice i doviđenja prijatno; ceo sistem zna, ko duguje knjigu. koju. koliko kasni sa vraćanjem knjige biblioteci itd...
Ovaj opis iz uvoda je neko prodajno mesto iz pakla u koje bih ušao jednom i nikad više.
Zaposleni su lice nekog posla. Ako su oni fini i ljubazni, vratiće se čovek opet.
Radim na poziciji koja mi omogućava da zapošljavam ljude, trebujem robu, sortiram, donosim skoro sve odluke u vezi marketa.
Prilikom zapošljavanja apsolutno nikad mi nije bila presudna škola koju je kandidat završio, već kako se ponaša tokom razgovora za posao.
Naučiće on/a kako da radi, naučićemo ga/je svemu, međutim ako nema osećaj za tretiranje mušterija i ljubaznost, sve pada u vodu.
Zahvaljujući tim nekim smernicama kojim se vodim, imam kolektiv koji je kao jedna familija. Prema mušterijama su izuzetno ljubazni a sve ostale obaveze završavaju uredno.
Svakog dana čiste takođe i ne sećam se kada sam ja lično poslednji put morao da skrenem pažnju da nešto ne izgleda u redu i da treba da se prepakuje, obriše, završi.
Kolektiv sada ima ~ 3-4 godine i ono što moram priznati za ove tri poslednje godine koliko radim je da je sve teže naći takve ljude više. Svi jure neki brzi keš, svi su nezainteresovani i čekaju da završe radno vreme i odu kući sa što manje obaveza na poslu. Ljubaznost je još teže pronaći u poslednje vreme, a pogotovo kolegijalnost.
I uvek kada nam treba pojačanje za sezonu, bude problema koga pronaći a da se uklopi u kolektiv.
Neretko se desi da nekim ljudima damo šansu i da posle mesec dana kolektiv da poslednju reč da se nisu uklopili iz XYZ razloga i tu se rastanemo.
Sigurno imam još svašta nešto da dopišem, ali ću se osvrnuti na neke crtice iz glavnog posta :
Citat:-Pretrpane prodavnice što više robe u malom objektu
- Naš šop jeste mali u odnosu na robu, jeste pretrpan, ali se u suštini sastoji od proizvoda koji su provereno dobar izbor i konstantne doze manjih količina novih proizvoda, kako bi videli šta se sviđa mušterijama. Međutim postoje i ekstremi iz iste branše. Recimo, nedavno sam video neke čarape na benzinskoj stanici jednog velikog franšizera.... smrznuto povrće i tako...
Citat:-Prvodavci koji se dovikiju ili svađaju pre potrošačem
Kad bih čuo mog zaposlenog da se svađa sa mušterijom iz čista mira ... ne bi bilo dobro.
Međutim mora čovek shvatiti da su mušterije jedno čudo neviđeno.
Svakakvih ima. Sa nekima zaista nije moguće izaći na kraj smirenim razgovorima.
Iz ličnog iskustva znam. Najteže je raditi sa ljudima. Pogotovo ako su ubeđeni da ste nešto pogrešili.
Situacija od pre neki dan : Čovek je parkirao auto da natoči gorivo, međutim nije stao kako treba. Deka neki, 88 godina. Prebrojao je novac u novčaniku i vratio nazad u novčanik.
Kada je konačno preparkirao auto iz trećeg puta, a kolega mu je natočio gorivo, krenuo je sa piste.
Na "Izvinite niste mi dali novac", je odmah odgovorio burno i počeo da se svađa sa kolegom.
Posle jedno tri minuta je pogledao u novčanik i video da nije dao novac ...
Naravno, izvinio se kao da je kum rođeni ovom dečku koji je radio i otišao.
Citat:-Slušaju tranzistor ili radio a trešte narodnjaci ili neki drugi treš
U mom kraju narodnjaci su #1 choice na radiju a dešava se da uleti neka pesma sa radija sa eksplicitnim rečima i to se odmah menja jer je neprofesionalno i neumesno, koliko god da je popularna pesma.
Citat:-Nije čist prilaz maloprodajnom objektu to se nekad kažnjavalo pošteno, zimi kad je sneg ili led, i regularlno i kad nije se čistilo, čim se otvori maloprodajni objekat prvo se počisti napolju i unutra
Nama je to u sklopu obaveza u smeni. Čisti se svakodnevno, par puta i unutra i spolja, a svakog dana se briše prašina sa svih artikala pojedinačno. Prvi ne bih pazario negde gde vidim da je prljavo.
Citat:Često nemaju pojma šta je sama deklaracija, a gde i šta znači, rok upotrebe, dokle važi prizvod, sastav, cenu, ili zaborave da usklade cene u kasi i u rafovima a to što kupac ima pravo da mu se -Proda proizvod po ceni koja je izložena odavno ne važi.
Mi smo imali jedan trening u kompaniji za koju radimo i savet naše korporacije je bio da u slučaju da zaposleni nešto ne zna, ne kaže mušteriji da ne zna, nego da potraži pomoć kolege. Ako nešto nema, ne kaže da nema nego kaže da trenutno nema na stanju i da će stići.
Svakako zaposleni koji duže radi negde a manji je market, treba da zna sva svojstva robe koju prodaje da bi istu mogao da preporuči. Kod nas recimo postoji mnogo ulja za motor i zaposleni moraju da znaju šta im čovek traži kada kaže da mu treba ulje za kočnice, za menjač, za traktor ... Međutim nerealno mi je to malo u velikim marketima sa mnogo robe, npr. Roda, Dis...
Što se refundacije tiče, da, to izgleda jeste problem. Razumem zašto je ranije bio problem - bila je procedura, međutim sada sa novom fiskalizacijom je izuzetno jednostavno refundirati račun samo uz potpis mušterije. Tako da se nadam da će se uskoro da zaživi svuda, ali teška vajda.
Još jedna problematična stavka je ček građana. Procedura je užas.
Citat:-Maloletinicima se često ipak prodaju cigarete i alkohol niko im ne traži ličnu kartu, jer gazdi je svaki dinar bitan
Marža na cigaretama je zakonski propisana i iznosi ~4%
Ne verujem da je zbog zarade, već zbog činjenice da to niko ne proverava i da niko nema svest o tome. Da vidiš tek za vejpove kakva je situacija ... Imali smo roditelje koji deci kupuju vejpove...
Osvrnuo bih se za kraj i na poštovanje poslodavca.
Jeste istina, ako zaposleni nije zadovoljan neće davati dobre rezultate rada.
To se završi tako što ili poslodavac uvede izmene ili zaposleni sam dovede sebe do otkaza.
Što se naših zaposlenih tiče, ja se trudim da uvek budem korektan i da im dam sve što je u mojoj moći, ali uprkos tome jeste bilo više situacija kada smo imali probleme zbog toga što su smatrali da nisu zadovoljni. Isto tako smatram da nekada i preteruju sa zahtevima Ali se nađemo na sredini.
Hvala Srki,
U svakom slučaju bravo za ovo gore napisano ispravno postupanje i razumevanje kad je u pitanju i odnos ka zaposlenima i kolegama, i ka potrošaču i samom objektu i asortimanu.
Okruženje i poslovno i oko samog objekta je prijatnije kad su stvari adekvatno regulisane, a da ne mora da bude samo kad se koriste represivne mere i kazne već čovek sam shvati gde šta ne štima, isto važi i za komunikaciju između zaposlenih koja je često u svakoj firmi donekle toksična ili se to ne može uvek izbeći pa i ako firma ima i ljude u kadrovskoj da kažem po starom sistemu, koji vrše selekciju za zapošljavanje.
Al uglavnom harmonično okruženje, prijatan i koliko toliko stručan odnos zaposlenog ka krajnjem potrošaču, i samih zaposlenih između sebe sve olakšava.
Tema je opširna, svakako i sa više aspekata saglediva .
Skoro sve iz -tog pakla- iz uvodnog posta može se locirati u dva manja maloprodajna objekta, bar npr. u mom naselju, koji imaju lanac istih ne bi da kažem koji je al nekad je čovek prinuđen, da, jer je nešto u istom jeftinije uđe u njih. Ne mogu ni reći da su svi neljubazni takođe i da nisu sticajem životnih okolnosti našli tu zaposlenje. Al hukću i oni zbog svega i svačega...
Ima i toga kad se često menjaju radnici to takođe oduzima dosta od uigranosti tima odnosno nešto ne štima... Sujeta, rivalstvo, laktanja, podmetanja, ogovaranja, licemeran i neiskren odnos, i kad neko ne ume da timski radi...
U svakom slučaju, i verovatno ćemo se vratiti još koji put na tržišnu komunikaciju jer zaslužuje pažnju i kad su pravna lica samo u pitanju i fizička odnosno komunikacija na relaciji potrošač i prodavac. Ili kad je komunikacija u društveno korisnim institucijama....
Al da se osvrnemo na ovo što je Srki spomenuo kakvi mi kao potrošači možemo biti.
Tu inače postoji segmentacija tržišta, i posebno se i obrađuje, i proučava: po polu, uzrastu, obrazovanju, materijalnom statusu, potrebama isl.
I tu imamo ljudi sa kojima se lako može komunicirati, razumeti se, i onih koji su bezobrazni ili namerno bezobrazni, naporni, blesavi, svakakvi.
Mušterija može i ne mora biti uvek u pravu, a ko ima vremena kad su uže specijalizovani maloprodajni objekti u pitanju i ako ga zanima kao npr. kad sa faksom recimo radi taj posao u trgovini 😁ako proučava i posmatra šarolikost potrošačke populacije može dobro da se zabavi, nauči nešto, al i da se iznervira do nervnog sloma.
Niti svakom može da se priđe na isti način pa tako ako provalite da je neko bezobrazan i namerno provocira pokušate da mu doskočite na neki način al onda navučete muku jer će dolaziti uvek u vašu smenu al pošto će vam verovati i opustiće se postače bezazlen potrošač.
U svakom slučaju maloprodaja je mesto kao i odlazak kod psihologa ili psihijatra samo što se razgovara stojeći i uglavnom preko pulta.😁😀
Pa se prodavac može isto tako na radnom mestu izduvazi kao balon dok dođe kući, a nekad može doći kući nadahnut i naučiti nešto novo, od potrošača tog dana...
Nije uvek najlakše komunicirati ni sa fakultetski obrazovanim, niti najteže sa onim koji pojma nema šta hoće i nekim namćorom, ili slabo obrazovanim...
Ono što je već duže problem kod potrošača ne mogu reći da je uglavnom zastupljeno kod određne populacije, je ono što se veštački izaziva i od nacije se pravi sprdnja je ono jurišanje na popuste, naročito prehrambene i mesnu industriju..
Nije samo u svetu tako već i kod nas.
Pa imamo ono čuveno:
Bitka kod Lidla
Atak na batak...
Kako si prošao u Lidlu?
Tri rebra i plećka!
To si pazario?
Ma ne ugruvao!😁
I ne samo u Lidlu
Već u mnogim mp objekatima, kad se nešto prilično snizi od cena pa kad se grabi, ko da samo oni određeni moraju da jedu, kad se plaše apokalipse pa se shvati koliko neko ipak ima para i pravi zalihe, a prodavci i kad ograniče količine šta vredi kad cela porodica dođe ili se vraća više puta...onda, neka mi oproste, neki penzioner ponosno kupi deset kesa graška u Maksiju, a mami sa troje dece ne ostane ni jedna i klati se etiketa: artikal trenutno nedostupan...
Bilo je ataka i na sadnice drveća jedne godine ispred Doma sindikata.
Smehotresna olimpijada....😁
Primetio sam da je najteže razumno razgovarati sa ljudima koji su ubeđeni da su prevareni na neki način.
Jedna od čestih situacija koja nam se dešava - prilikom plaćanja bankovnom karticom transakcija bude odbijena iz XYZ razloga. Izađe uredno slip da je odbijeno.
Međutim, naše banke šalju SMS i u tom slučaju, da se transakcija dogodila i uredno zaduže račun mušterije - iako su ta sredstva samo rezervisana i biće uskoro vraćena na račun usled odbijene transakcije.
Kako ti da objasniš čoveku da ponovo treba da mu naplatiš to isto, kad je u aplikaciji očito da je transakcija prošla ?
Tu se srećemo sa dva tipa potrošača :
- Onaj koji se odmah svađa i neće da plati ponovo i koga ne možete da ubedite pola sata da transakcija nije prošla. Ne postoji ton ili prijatni jezik, razumno objašnjenje koje oni žele da čuju. Njih samo interesuje to što su dobili SMS.
- Onaj koji će lepo razumno saslušati, uzeti slip kao potvrdu da nije naplaćen iznos i otići
U svakom slučaju na licu mesta ne može ništa da se proveri a izvodi platnog prometa se šalju na par dana. Taj slip je jedini dokaz da čovek nije platio.
Zatim postoje ljudi koji ne kažu jasno iznos ili možda slažu. Dođu na blagajnu i tvrde da su rekli manji iznos.
Tu se dele na :
- One koji plate bez problema, jer se greške dešavaju
- Oni koji neće da plate i slažu da nemaju novca ili sa namerom to urade
Ali tu izvučemo keca iz rukava - Nećeš da platiš ? Nema problema, sad će stići majstor da izvuče derivat Onda magično nađu zaturenu hiljadarku ili dve.
... imam još primera.
Svakako, ubeđen sam da neki ljudi dođu prosto nadrndani i treba im neko da se istresu na njega i svaka glupost ili sitnica koja ih nervira rezultira revoltnim ponašanjem.
Sa druge strane - postoje divni ljudi koji vam ulepšaju dan svojim ponašanjem i njima svaka čast.
Uvek me oduševe ljudi koji su učtivi i prijatni i iskreno generalno se trudim da budem što ljubazniji prema svakom tipu potrošača ali ako je neko ljubazan uvek se iscimam više da im pomognem. Makar to bilo van mojih dužnosti.
Apropo ataka,
Jedini atak koji sam doživeo na ovom poslu je bio prošle godine kada se pojavila vest da će biti nestašica i poskupljenje. Bilo je par gustih situacija kada je malo falilo da se potuku, ali u suštini je većinski deo bio civilizovan i čekao uredno u redu. Doduše, ono što sam video se slaže i sa ovima iz Lidla - nisu dolazili da pune samo kante i rezervoare, već su dovozili bidone od po 1000l.
Za sadnice sam čuo u vestima i to mi je bilo baš onako jadno. Bio je, čini mi se, neki poklon ?
Razumem ja da neko zaista nema i da mu mnogo znači to što je pile na sniženju jer možda neće moći da jede do kraja meseca po punoj ceni. Razumem i da su cene katastrofa i kakva je situacija generalno. Ne razumem one koji imaju dovoljno a gledaju što više da zgrabe, pa treba još i da se potuku oko pileta.
Svakako jedna tužna slika našeg društva.
P.S. Ne treba zaboraviti ni to da mnogi ljudi kupuju na popustu te stvari i posle ih preprodaju na buvljaku ili na online servisima po znatno većim cenama.
Citat:Niti svakom može da se priđe na isti način pa tako ako provalite da je neko bezobrazan i namerno provocira pokušate da mu doskočite na neki način al onda navučete muku jer će dolaziti uvek u vašu smenu al pošto će vam verovati i opustiće se postače bezazlen potrošač.
Da, zapravo imam par primera ali ne mogu zbog privatnosti. U suštini bilo je par neprijatnih mušterija i situacija koje smo "preokrenuli" dobrim pristupom i sada su nam svakodnevne mušterije i super se odnose prema zaposlenima
P.S.
Imali smo i jedan trening na kom su analizirane četiri vrste ličnosti koje najčešće svraćaju na naše stanice. Bilo je ozbiljno istraživanje na tu temu a nama su održali trening oko pristupa svakoj od pojedinih ličnosti i naučili su nas da ih prepoznamo u svakodnevnom radu.
Iskreno, ti treninzi potkrepljeni istraživanjima su zaista korisni i naučili smo dosta toga što primenjujemo i dan danas.
Ah, moram da proširim malo temu na račun poslovne komunikacije, doduše malo je offtopic.
Trebovanje robe podrazumeva da radite sa nekim dobavljačima.
Oni imaju svoje komercijaliste koji obilaze terene i koji su zaduženi da vam predoče akcije koje imaju, daju sugestije i na kraju poruče robu koju ste vi ispisali za poručivanje. To su ljudi koji su lice tog dobavljača i od izuzetne važnosti je da posao rade dobro. U ovom slučaju smo mi potrošači.
Elem, delim ih na :
- Fini ljudi koji savesno rade svoj posao. Često te obasipaju akcijama ali nikad ne guraju na silu nešto jer će dobiti bonus ako vam "uvale" robu. Često ti nude robu i akcije smisleno. Svom dušom rade taj posao sa uživanjem i veruju u svoj brend.
Za sve godine rada sam upoznao možda troje takvih. Apsolutno uvek kad su me pitali da im pišem neku robu sam izlazio u susret jer su 10/10.
- Oni koji te samo obiđu i uzmu trebovanje, provere asortiman i ponekad ti kažu da imaju nešto novo. Saradnja sa njima je super jer ne oduzimaju mnogo vremena. Više se ja interesujem za robu doduše i uvek ih pitam da li ima nešto novo.
Nekako su - ispiši i zaboravi da postoje dok mi ne treba nešto.
Kad pitaju da im pišem neku robu za bonus, obično prvo vidim da li mi to treba i u zavisnosti od toga koliko oni meni izlaze u susret, ja izađem njima.
- Oni koji jure bonuse i nesavesno rade svoj posao
To su ljudi kojima je samo bitna plata i njihov bonus. Ljudi koji nikad ne završe ništa na vreme kad meni treba i koji stalno dosađuju da ubacim nešto novo da bi zaradili više.
Neretko se desi da pišu sami robu koju nisam trebovao, pa da se posle izvinjavaju ili pravdaju (hvala Bogu pa od uvođenja e-faktura sada možeš odmah da odbiješ robu kako ti se ćefne).
Zbog takvih komercijalista sam prestao da radim sa nekim dobavljačima, izbacivao cele asortimane i kompletne frižidere
Hoću da kažem, baš kao što su naši zaposleni lice našeg posla i kako je njihova komunikacija bitna, isto tako je presudno i ponašanje komercijalista jer su oni lice neke firme a mi potrošači.
Citat:Inače nekad su postojali i aranžeri osim trgovaca.
Ako je aranžerima u opisu posla izgled marketa, onda su to donekle baš ovi ljudi o kojima pričam.
Bar ove veće firme imaju planograme za frižidere, robu, pozicije ... komercijalista je zadužen da to izgleda kako treba i mogu da potvrdim da često imaju interne kontrole u vezi sa tim.
Моји исписници који су похађали Трговачку школу имали су предмет Познавање робе. Озбиљна и битна ствар за рад у трговини.
Има томе 15-20 година, кукала ми је рођака кано сиња кукавица. Радила је као шефица маркета у једном мањем ланцу, газда приватник. Тада је касирка у Максију (згражавање! ) имала мизерију од плате, 16 000 динара, овој мојој су газде скинуле 10% од плате! Наводно, неко од шефова је у ланцу забрљао, па је педагошки одрапио свима. Тако је јадна рођака примала 9 000 динара, плата јој је иначе била бахатих 10 000!?
У опис рада јој је улазио бефел (права реч ), мора купце да вуче за рукав и обавештава о акцијама и дивоти не баш нужних артикала. Такође, морала је (како? ) да изгура рачун од ___ дин по СВАКОМ купцу. Свота није била велика, али ипак.
Пријем робе, издавање, ускакање на сваку позицију где зашкрипи, од меса до касе. Да пази на крађу, како купци тако и особље нису били гадљиви...
Жеља јој је била да се врати за касу и смањи своју плату али и бриге и стрес.
Наравно, отишла је за Немачку.
П.С. Саднице око којих је била отимачина су биле поклон у знак захвалности из Јапана. Наиме, после цунамија, Фукушиме, Србија се истакла донацијама, како Држава, ништа мање и грађани.
Сакура, трешња, један од симбола Јапана, само цвета а не даје плод, славна по лепоти када процвета. Тамо на вестима, када је сезона, обавезно јављају где су већ почеле и како напредују.
Петричић је нацртао сјајну карикатуру- Јапанци гледају битку за саднице и сажаљевају нас, већа је катастрофа...
У близини моје куће отворена је лепа, одлично опремљена продавница ''Гомекса''. После два дана (први нисам рачунао, хајд нек се уходају), као организатор са стварно огромним искуством приметио сам да их је мало и то недопустиво мало. Продавачице нису знале где пре да стигну - да ли у магацин, да ли за касу, да ли да услуже купца. Често се дешава да чекамо на каси да нека од њих дође с пријема робе, итд. То се ни данас није променило. Када смо се боље упознали и зближили, мало смо и о томе проговорили. Оне су се само обазреле око себе и уздахнуле...Невероватно какво је проклетство похлепа. Тај газда има милионе евра, има ко зна колико продавница и других начина зараде и - мало му! Мора да уштеди на једној радници.
Obezbeđivanje dodatnog, sezonskog, radnika mi je bila prva stavka na dnevnom redu kad sam promovisan u poslovođu. Zato što sam na svojoj koži iskusio kako je kad nema dovoljno zaposlenih!
Neće poslodavac da uštedi, naprotiv - ide na njegovu štetu jer rezultati rada mogu biti mnogo bolji :
- Zaposleni nisu zadovoljni i protestuju na razne načine, ne rade svoj posao adekvatno
- Manjak zaposlenih ne može da izbaci gužvu, potencijalne mušterije koje prvi put svrate vrlo verovatno neće više nikad svratiti jer su čekali dugo
- Zaposlenima pada moral i svoju ljutnju ka poslodavcu prebacuju na potrošača
- Dolazi do česte promene zaposlenih, rizik za greške se povećava jer ostaje sve manje onih koji znaju posao
- Dodatni troškovi obuke
Sve u svemu - platite dovoljan broj ljudi
P.S. Kod nas jedan megamarket je poznat po tome što prosto nema dovoljno zaposlenih. Obično radi samo jedna kasa i uvek je ogromna gužva. Mislim da su neke kase bile otvorene samo prvih par dana ...
Ali se nađemo na sredini.
Onda magično nađu zaturenu hiljadarku ili dve.
