Deca danas uce da je latinski jezik nastao pocetkom prvog milenijuma pre nove ere na Apeninskom poluostrvu i da je imao nekoliko srodnika u okolini (faliscanski, osacki, umbarski). Veliki uticaj na latinski u pocetku vrsi etrurski jezik kojim su govorili Etrurci, izuzetno napredan narod na severu Apeninskog poluostrva. Od Etruraca Latini preuzimaju alfabet (a Etrurci su ga preuzeli od Grka, Grci od Fenicana) koji je bio vrlo slican danasnjoj latinci. Po padu Etrurije, na latinski pocinje da utice grcki jezik. Ubrzo, latinski pocinje da se razvija po ugledu na grcki i strasno mnogo pozajmljuje od njega (ali u vidu prevedenica, ne pozajmljenica, zato ima vrlo malo zaista grckih reci u latinskom, pa je procena od 60% vrlo netacna, sto ce vam potvrditi svako ko poznaje i latinski i starogrcki). Posto se pojavljuje veliki broj termina vezanih za filozofiju i nauku u latinskom jeziku vise klase, latinski jezik se cepa na dva dela: SERMO URBANUS - latinski jezik obrazovane klase, onaj koji se danas uci u skolama, i SERMO RUSTICUS - latinski jezik prostog naroda, poznat i kao vulgarni latinitet od koga nastaju romanski jezici.
|