|
|
|
Poslao: 14 Sep 2007 14:47
|
offline
- Elkris
- Elitni građanin
- Pridružio: 02 Apr 2007
- Poruke: 1501
- Gde živiš: Pančevo
|
Citat:
Slike
Do početka 1960-ih Warhol je bio uspešni reklamni ilustrator. Warhol je bio toliko uspešan kao komercijalni ilustrator, da ga niko nije shvatao kao umetnika.
Koristeći istu tehniku koju je koristio u ilustracijama, Warhol je uradio seriju crteža i podneo ih galeriji, koja ga je odbila. Počeo je da promišlja odnos između komercijalne umetnosti i umetnosti i umesto da ih vidi kao suprotnosti (što je bio slučaj sa ostalim umetnicima) počeo je da ih spaja wikipediastvarajući pop art.
Pop art je bila eksperimentalna forma koju je nekoliko umetnika nezavisno počelo da usvaja. Neki od njih, kao što je Roy Lichtenstein kasnije će postati sinonimi za ovaj pokret. Warhol koji će postati poznat kao „Papa popa“ („Pope of Pop“) prihvatio je ovaj stil. Njegove prve slike prikazuju likove iz crtanih filmova i reklama, koje je radio ručno. Kasnije, Warhol svoje teme traži u samim ikonama popa – brendovima, zvezdama i dolarima – i isključuje svaki trag „ruke“.
Warhol je tražio svoje teme, koje bi ga razlikovale od drugih pop-artista. Prijatelji su mu rekli da slika stvari koje najviše voli. Na sebi svojstven način da stvari shvata bukvalno počeo je da slika svoje omiljene stvari. Za svoju prvu veliku izložbu slikao je konzerve Campbell’s Soup, koje je jeo za ručak tokom celog života. Warhol je voleo novac, pa je slikao novčanice. Voleo je zvezde, pa je slikao i njih.
Od ovakvih početaka razvio je svoj kasniji stil. Umesto da bira teme po kojima će biti prepoznatljiv, birao je prepoznatljiv stil, iz koga je polako istiskivao ruku u procesu stvaranja. Slike je počeo da radi kao štampu na tkanini. Od slikara Warhol je postao dizajner slike. U vrhuncu svoje slave, Warhol je imao nekoliko asistenata koji su radili po njegovim instrukcijama.
Warhol se bavio i komičnim i ozbiljnim temama, birajući predmete od konzerve supe do električne stolice. Koristio je istu tehniku – tekstilna štampa, serijska reprodukcija i upotreba svetlih boja – bez obzira na to da li slika glamurozne zvezde, predmete iz svakodnevnog života ili slike samoubistava, saobraćajnih nesreća i sl. Slike iz serije „Dead and Disaster“ (1962-1963), kao što su „Red Car Crach“, „Purple Jumping Man“, „Orange Disaster“, transformišu ličnu tragediju u javnu spektakl i opominje medije da stalno prikazivanje ovakvih slika u medijima otupljuje publiku.
Jedinstveni element njegovog rada je njegov keatonski stil – potpuna bezizražajnost. Ovo se ogledalo i u njegovom ponašanju – često se „pravio glup“ u medijima i odbijao je da objašnjava svoj rad. Poznat je po tome što je rekao da sve što treba da se zna o njemu i njegovom radu je već tu – na površini. U takvoj površnosti, bez oznaka iskrenosti, posmatrač je ostavljen da se pita i otkriva šta „pravi Andy“ misli. Da li je Andy užasnut smrću ili mu je ona smešna? Da li su njegove konzerve supe cinična primedba o bezvredosti popularne kulture, ili su „homage“ jednostavne udobnosti doma? Bez želje da odgovara na ova pitanja, njegov rad postaje interesantniji – ostavlja publici da interpretiraju njegovo značenje.
Filmovi:
Warhol je radio u mnogim medijima – slikarstvo, fotografija, crtež i skulptura. Pored toga, pravio je i filmove. Između 1963. i 1968. snimio je preko 60 filmova. Jedan od najpoznatijih filmova, Sleep (1963.) prati šestočasovno spavanje pesnika Johna Giorna. Film Blow Job (1963.) 41 minut prati izraz lica Toma Bakera kome Willard Maas čin ifelacio (kamera, međutim, prikazuje samo Tomovo lice). Film Empire sastoji se od osmočasovnog snimanja zgrade Empire States Building u sumrak. Njegov najpopularniji film koji je dobio i najbolje kritike je Chelsea Girls (1966). Film prikazuje dva filma istovremeno, sa različitim pričama.
Posle pokušaja ubistva Warhol, koji je sada živeo povučenije, odustao je od snimanja filmova. Njegov asistent, reditelj Paul Morrissay nastavio je da pravi filmove za Factory, usmeravajući filmsku produkciju sa warholovske na više mainstream i filmove sa narativom, kao što su Flesh, Trash, Heat. Ovi filmovi, uključujući i Andy Warhol’s Dracula i Andy Warhol’s Frankenstein bili su više mainstream od bilo čega što je Warhol režirao. U ovim filmovima pojavljivao se Joe Dallesandro, koji je bio više Morrisseyeva nego Warholova zvezda.
wikipedia
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Sep 2007 12:21
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Nećete zameriti ako se pohvalim dvema izuzetnim bibliografskim jedinicama koje se nalaze u mom vlasništvu, a siguran sam da ćete ih prepoznati.
Jedna je monografija o Endiju Vorholu.Reč je o dragocenom bibliofilskom izdanju Flammarion and Carier Foundation for Conterporary art koje je štampano u Francuskoj a prezentovano u junu i julu 1990. godine. Predstavljalo je, u stvari, neku vrstu kataloga na jedinstvenoj izložbi koja je obišla Prag, Drezden, Budimpeštu, Beogad i Varšavu. Organizator je bio Riva Castleman, The Museum of Modern Art, New York.Obratite pažnju na godinu izložbe. Da ne veruje čovek, u Beograd su svraćale i takve izložbe.
Ovaj časopis ćete svakako prepoznati, mada ga poslednjih godina retko vidjamo. Reč je o čuvenom zagrebačkom avangardno-akademskom časopisu ''15 dana'' koji se tematski bavio različitim oblastima. Trečina broja čiju vam naslovnu stranu prestavljam posvećena je Vorholu; kao što se može videti i s uvodne stranice, povod je njegova iznenadna smrt. Koga interesuje, ali stvarno, reč je o 12 strana pa ću skenirati ako nekome to baš zatreba za seminarski ili diplomski rad.
Kad već spominjemo Vorhola, red je da kažemo i to da je njegovo doživljavanje nemoguće odvojiti od grupe ''Velvet underground''. Prema tome, uzmite monografiju u ruke ili otvorite image na Guglu, upalite cigaretu, prinesite kafu i pustite muziku...E, to je Vorhol. Postoji i kraći put: otvorite kutiju sitoštamparske boje, ali opet uz muziku.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 18 Dec 2007 13:53
|
offline
- vanja hozic
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 18 Dec 2007
- Poruke: 2
|
Postovani!
Ja sam u velikom problemu,jer sam upravo za seminarski rad iz estetike odabrala Andy Warhola,i na internetu uglavnom pronalazim iste ili slicne stvari o njemu.Sluzim se i nekom literaturom,ali to nije ono sto mislim da mi treba.Stoga ako nije problem,bila bi Vam zahvalna do neba kada bi mi izasli u susret i na mail poslali barem nesto sto bi mi pomoglo da privedem kraju zapoceto.U svakom slucaju...hvala!
vanjahozic@yahoo.com
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Dec 2007 20:45
|
offline
- vanja hozic
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 18 Dec 2007
- Poruke: 2
|
puno hvala,spasli ste me!nadam se da ste u pravu sto se tice konkurencije!Pomogao si mi zaista! Hvala!
Izmenio Sirius: isključi caps lock
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Dec 2007 22:34
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Molim, zadovoljstvo je moje. U vreme jevtinog ukusa i niskih strasti bavljenje Vorholom je veliko ohrabrenje. Sačuvaj u elektronskom obliku tvoj diplomski rad , voleo bih da ga pogledam pre nego što ga predaš. Možda ti još nečim mogu pomoći s obzirom na to da sam u okviru svog predmeta (Organizacija kulturnih delatnosti) posebno predavao metodologiju izrade naučnog rada. Kad radiš - radi, neka padnu u nesvest kada ga vide. Pregledaću i onu monografiju, moguće da tamo ima delova koji se ne ponavljaju na netu pa ću ti i to poslati.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Jan 2008 18:19
|
offline
- LondonCity
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 11 Jan 2008
- Poruke: 9
|
Obožavam Warhola...i kompletnu njujoršku scenu tog vremena (pop-art, muzika i ostalo)...
Evo vam jedan dobar tekst o Warholu:
Lik i djelo Andyja Warhola
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Jan 2008 18:58
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Uputstvo za čitanje: obavezno pre čitanja teksta pustiti disk s muzikom Velvet Underground i Lou Reeda. 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Jun 2009 16:11
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
"Vorholov uspon nam govori mnogo i o promenama u postmodernim idejama selfa i subjektivnosti... Prećutno je objavio zvaničnu smrt one najslavnije od svih ikona modernizma, izmučenog umetnika, usamljenog genija koga na stvaranje nagone teskoba, demoni, alkohol, seks i metafizika. Umetnost više nije bila izraz kompleksne unutrašnjosti, duše. Duše ili selfovi sve više su gubili svoju pređašnju osobinu nečega što počiva u unutrašnjosti, kao da čovek više nije osećao da poseduje apsolutno jedinstvene i skrivene moći koje čekaju da ih umetnost ili religija pozovu. Selfovi su sada bili, kao na Vorholovim slikama, površina i spoljašnost (kurziv Sorelag), ne toliko tvorevina nekog tajanstvenog unutrašnjeg duha koliko spoj javnih, kulturoloških diskursa, kao što su to slikama preplavljeni diskursi televizije, filma, reklame i trgovine. U masovnoj kulturi se lični identitet meša s personama besomučno reklamiranih rok grupa, sportskih timova, proizvođača i modnih kreatora, čije su oznake firmi ljudi počeli da nose na odeći, kao etikete s ličnim imenom. Zgrada u Njujorku u kojoj je Vorhol stvarao svoja dela i snimao filmove nazvana je Fabrika - naziv koji je ironičan odgovor na usamljenog, originalnog, antiburžujski orijentisanog umetnika bez predrasuda."
Jedno dobro zapažanje Dejvida Morisa, Bolest i kultura u postmodernom dobu, Clio, 2008.
Vorhol je kulturu potrošačkog kapitalizma druge polovine XX veka verovatno podjednako nastojao da "uhvati", predstavi, ilustruje, parodira, kao što ju je i oličavao (bio je njen proizvod, fenomen, glas, medijum...). Shvatio je doba u kojem živi, u znaku metastaze uživanja i konzumacije - slika, predstava, tekstova, jednom rečju onoga što Bodrijar naziva "hiperstvarnost".
|
|
|
|
|
|
