offline
- Voland
- Počasni građanin
- Pridružio: 18 Apr 2005
- Poruke: 903
- Gde živiš: NBG
|
Juce sam, posle dugo dugo vremena, dobio Direrovu grafiku "melanholija".
Voleo ih da cujem vase misljenje o ovoj grafici i uopste o Direrovim radovima (pre svega mislim na grafike).
Dopuna: 15 Maj 2006 15:09
Jos malo o Direru
Biografija (Preuzeto sa www.znanje.org )
Albreht Direr (Albrecht Durer), sin zlatara Albrehta Direra starijeg, rodjen je 21.05.1471. godine u Nirnbergu kao trece od osamnaestero dece. U pocetku uci zlatarski zanat u radionici svog oca, ali vec rano u njemu preovladavaju sklonosti prema slikarstvu o cemu svedoci “Autoportret” (crtez,1484.godina). Godine 1486. stupa u radionicu vodeceg nirnberskog slikara Volgemuta. Godine 1490. odlazi na tada uobicajeno cetvorogodisnje putovanje, najpre u Kolmar da poseti tada najpoznatijeg nemackog slikara M.Songauera, ali ga ne nalazi zivoga. Boravi u Bazelu i Strazburu, ali je na poziv oca 1494. opet u Nirnbergu, gde se uskoro ozenio. Godine 1494. opet je na putu. Dolazi preko Alpa u Veneciju.Put kroz Alpe otkrio mu je prirodu: prostrani horizont, svezina boja i naslucivanje zracne perspektive u njegovim akvarelima iz Tirola predstavljaju novost u evropskom slikarstvu.Poznavanje proporcije tela, sto Direr bez sumnje duguje Italiji, i vlastita spoznaja prirode postaju sada osnovni elementi njegovog slikarstva vrativsi se u Nirnberg 1495. godine, otvara vlastitu radionicu i radi pretezno grafiku, bakroreze s prizorima iz svakodnevnog zivota i drvoreze. Pored grafika Direr u ovom periodu slika i manji broj portreta i religioznih kompozicija. Portretiranje je smatrao najvaznijim zadatkom slikarstva. U stvari Direr je prvi u njemackoj umetnosti uzdigao portret do samostalne sliksrke vrste. Razumljivo je stoga, da je Direr i sebe cesto slikao. Godine 1498. nastaje nejgov drugi “Autoportret”, a 1500. poslednji, idealizovani “Autoportret”.
Znacenje Direrovih autoportreta nisu samo zabiljezene fizicke promene lica, nego i postepeno misaono sazrevanje umetnika. U ovom razdoblju nastaju zanimljive i u to vreme jedinstvene studije cveca i biljaka u akvarelu i crtezi zivotinja ( “Mladi zec” 1502.). Iznenada 1505. odlazi u Veneciju. Verovartno ga je vodila zelja da jos jednom vidi Italiju, sada kao zreo i samosvestan umetnik.Odmah po dolasku dobija od tamosnjih nemackih trgovaca narudzbu i 1506. godine dovrsava cuvenu “Bogorodicu od ruzarija” za njihovu crkvu S. Bartolomeo. Preuzevsi venecijansku kompozicijsku shemu Direr je stvorio delo u kojem se najvise priblizio renesansnom idealu lepote. Slika je pobudila veliko interesovanje i Direr odjednom postaje slavan. Obasut narudzbama i materijalno osiguran mogao je u Veneciji mirno raditi u svom ateljeu gde ga posecuju izmedju ostalih Djovani Belini i sam duzd. U prolece 1507. ponovo je u Nirnbergu. Nakon puta u njegovom stvaranju se ocituju duboke promene. Linija, dotad bitan elemenat njegovog slikarstva, ustupa mesto sirem i slobodnijem oblikovanju volumena u prostoru uz pomoc svetla i tonskih odnosa. Za duze vreme Direr napusta slikanje i radi grafiku. Posle 1510. dovrsava nekoliko zasebnih listova u bakrorezu, koji po svojoj umetnickoj snazi, misaono-poetskom sadrzaju i tehnickoj savrsenosti znace krajni domet unutar Direrovog grafickog opusa: “Vitez, smrt i djavo” (1513.), “Sveti Jeronim u celiji” (1514.) i “Melanholija” (1514.). Direr je u vise navrata kao dvorski slikar vrsio narudzbe za cara Maksimilijana. Sudeluje na izradi “Trijumfalnog luka” (1515.). Iznenadna smrt Maksimilijana nagoni ga na put u Holandiju, da od novog cara Karla V dobije potvrdu svoje rente. Oko 1520. odlazi u Antverpen, a zatim putuje Holandijom, docekivan svuda s velikim pocastima. Iste godine Direr je ponovo u Nirnbergu. Nije poznato kada je usledilo putovanje u Rigu, gde je 1523. dovrsio “ Bogorodicu sa svecima” za tamosnju katedralu. Vrativsi se u Nirnberg nekoliko godina radi iskljucivo portrete.Poslednje svoje delo “Cetiri apostola” Direr je naslikao 1526. Umro je 06. 04. 1528. u rodnom Nirnbergu.
Direr je idejno i osecajno duboko povezan s opztim stanjem i razvojem misli u Nemackoj na prelazu vekova. To je vreme zivog duhovnog kretanja, poletno vreme rane Reformacije, humanista i vladara mecena. Nemacko gradjanstvo, a posebno nirnbersko, zivelo je medjutim i dalje u idejnoj atmosferi gotike. Upravo u sukobu izmedju tradicije i nonog izrasla je Direrova umetnost ne kao negacija gotike, nego kao velika sinteza strastvene goticke osecajnosti i lepote novih oblika, koja je prodirala s juga. Prvi je od nemackih slikara presao Alpe i bio u Italiji, ali nije dospeo u ovisnost o njenim oblicima , sto vise, Italija mu je u sustini ostala strana. Stvorio je vlastitu umetnost, koja je znacila najpotpunije i najdublje kreativno sagledanje smisla i ideje Reformacije, kojoj je pripadao svom dusom. Njegova umetnost ima sudbonosno znacenje za celokupni razvoj nemackog slikarstva u periodu sve jaceg prodiranja italijanskog uticaja na sever.
Najznacajnije grafike Albrehta Direra
Kao uceni prevodilac svetih spisa koji je podjednako vladao hebrejskim, grckim i latinskim jezikom a bio okruzen legendama, Jeronim je postao zastitnik i omiljeni svetac humanista. Vise puta je Direr prikazao tog kardinala i pustinjaka, koji je ubrajan u latinske crkvene oce. Godine 1492, na naslovnoj strani izdanja svetiteljevih pisama, majstor jednostavno prica legendu i pokazuje ucenog prelata u trenutku kad prekida rad na prevodjenju kako bi izlecio kandzu lava koji je usao u njegovu spavacu i radnu sobu. Direru je poslo za rukom da u crtezu prikaze jasnu prostornu sliku spavaonice i sobe za rad ucenog svetitelja, povezujuci je vidikom kroz otvorena vrata sa nizom kuca nekog grada. Sedeci na niskoj klupi, Jeronim je prekinuo posao, kako bi legendarnom lavu perorezom izvadio trn iz kandze. Njegovo telo, kao i namestaj i drugi predmeti u sobi odredjuju prostornu i dubinsku predstavu. Srafiranja koja obelezavaju svetlost i senku svojom razlicitom gustinom, u isti mah oznacavaju materijal prema osobenosti njegove povrsine. Ovom funkcijom svakog poteza, sto od rezbara iziskuje veci trud, Direrov rad premasuje ono sto je stvorio u Volgemutovoj radionici.Kao uceni prevodilac svetih spisa koji je podjednako vladao hebrejskim, grckim i latinskim jezikom a bio okruzen legendama, Jeronim je postao zastitnik i omiljeni svetac humanista. Vise puta je Direr prikazao tog kardinala i pustinjaka, koji je ubrajan u latinske crkvene oce. Godine 1492, na naslovnoj strani izdanja svetiteljevih pisama, majstor jednostavno prica legendu i pokazuje ucenog prelata u trenutku kad prekida rad na prevodjenju kako bi izlecio kandzu lava koji je usao u njegovu spavacu i radnu sobu. Direru je poslo za rukom da u crtezu prikaze jasnu prostornu sliku spavaonice i sobe za rad ucenog svetitelja, povezujuci je vidikom kroz otvorena vrata sa nizom kuca nekog grada. Sedeci na niskoj klupi, Jeronim je prekinuo posao, kako bi legendarnom lavu perorezom izvadio trn iz kandze. Njegovo telo, kao i namestaj i drugi predmeti u sobi odredjuju prostornu i dubinsku predstavu. Srafiranja koja obelezavaju svetlost i senku svojom razlicitom gustinom, u isti mah oznacavaju materijal prema osobenosti njegove povrsine. Ovom funkcijom svakog poteza, sto od rezbara iziskuje veci trud, Direrov rad premasuje ono sto je stvorio u Volgemutovoj radionici. Sv. Jeronim u sobi za rad
U sirem kontekstu Direr prikazuje svetiteljev lik u 1514. datovanom bakrorezu, kako pise u pozadini prostrane sobe za rad ispunjene suncem i tisinom. Divljina i odricanje o sveta izrazeni su simbolicn samo u lavu, koji u prednjem planu miroljubivo trepcuci lezi kraj lisice, zatim u nekom rastinju nalik na bundevu, obesenom o tavanicu od greda, i u lobanji kraj prozora. Dok su raniji radovi prikazivali ovog svetitelja ili kao pustinjaka koji u samoci kaznjava svoje telo ili kao ucenjaka u tihoj celiji pri radu na prevodu, mrtvacka glava - koju je isposnik vecna majstorskom drvorezu iz 1514. bio uneo u svoju celiju - dobija u novoj verziji presudan znacaj. “Jeronim u celiji” smatra se, zajedno sa “Melanholijom” nastalom iste godine i kompozicijom “Vitez, smrt i djavo “ iz 1513, jednom celinom. Ta tri lista, srodna po razmeri, obelezena kao majstorski radovi, ne sacinjavaju jedan niz u smislu serije ilustracija uz Novi zavet, alise pokazuju uzajamno povezana - i po tehnickoj obradi doternoj do najvece tananosti i jos vise po sadrzini koja otkriva razne mogucnosti ljudskog postojanja i ponasanja. Medjutim, stilska sredstva od kojih je Direr polazio pri ostvarivanju svog iskaza, veoma su razlicita, poticu iz umnogome samostalnih nizova u razvoju i pokusajima. Na jahaca kao rezultat studija o proporciji konjskog tela valja ukazati. U susretu sa smrcu i djavolom vitez je prikazan kao covek ciji zivot protice u podvigu, a u granicama hriscanskog reda. Drugu stranu te hriscanske egzistencije, zivot koji deluje tisinom, molitvom i duhovnim radom, zastupa Jeronim, koji je, zahvaljujuci ubedljivoj snazi stvarnih datosti svoje izbe, pomeren u neposrednu savremenu prisutnost. Prostorna perspektiva koja dopusta da se sa praga obuhvati i pomeri sva dubina sobe, bitno je sredstvo tog predocavanja, a rezultat su mu studije za ovladavanje centralnom perspektivom, kakve je Direr veoma intenzivno upraznjavao vec u prvim godinama 16. veka i na svom drugom putovanju u Italiju. Ali tek na majstorskim bakrorezima dolazi do konstrukcija perspektive koje odgovaraju saznanjima italijanskih teoreticara umetnosti. Sv. Jeronim u celiji
U bakrorezu ”Melanholija I”, Direr je iz hriscansko-humanistickih predstava iskovanih neoplatonizmom, razvijenim u Firenci, dao sliku stvaralackog aktivnog ljudskog bica. Temom vlada mocna krilata zenska prilika koja je sela na kameni stepenik, sa otvorenim sestarom u desnoj ruci. Vencem okicenu glavu podupire leva ruka, koja se laktom oslanja na levo koleno: stari znak, gotovo formula, za stav razmisljanja. Oci su uperene na pozadinu, valjda na obelezje temperamenta koje u letu nosi mesanac nalik na slepog misa a osvetljava ga kometa. Pored genija sedi krilati andjelak na koso postavljenom vodenicnom kamenu, koji delimicno pokriva marama, i nesto pise. Ta dva lika okruzuju i pritiskuju jedan zaspali pas i predmeti obeseni o zidani temelj neke gradjevine nalik na kulu, koja strci iza figura. U ove, melanholiji pridodate atribute spadaju i alatke za prakticni zanat i predmeti koji se mogu smatrati slikom geometrijskih figura, kao sto su okrugli vodenicni kamen, kugla i kamen obradjen u obliku poliedra. Na alhemiju upucuju lonac na vatri i kantar, na matematiku kvadrat sa brojkama. Svi ti simboli su mnogoznacni i tumaceni su veoma razlicito pri razjasnjenju tog bakroreza; ta divergentna objasnjavanja ne moraju se u svakom slucaju iskljucivati. Osnovna tendencija tog bakroreza je, svakako, prikazivanje melanholije i potistenosti koja obuzima coveka kad posumnja u uspeh svog dela, a koju je I sam Direrveoma dobro poznavao. Tako melanholija, koju su humanisti i neoplatonisti cenili kao pozitivnu snagu duha, pomaze coveku koji duhom I rukom ume da stvori nesto novo. Melanholija I
Covek na konju - jedan od velikih zadataka umetnosti koji se na zapadu moze pratiti kroz celokupnu njenu istoriju. Pdstaknuti sacuvanim rimskim spomenicima jahaca, italijanski umetnici renesanse ponovo su prihvatili tu temu. Vec za vreme Direrovog prvog putovanja u Italiju mogao je Direr da vidi Donatelove spomenike mletackih vojskovodja na konju u Padovi, a mozda i Verokijevog Bartolomea Koleonija, koji je, zajedno sa konjem, bio izliven jos 1492, a 21. marta 1495. svecano izlozen u Veneciji. I nemacki umetnici su postavili sebi takav zadatak. Godine 1501. Nirnber -
zanin Sikst Siri je izvajao grobnicu porodie Koleoni u Bergamu kip Bartolomea Koleonija na konju u drvetu, a 1509. je u Augzburgu, ispred crkve Sv. Ulriha i Afre postavljen grubo klesani kameni blok, iz kojeg je Gregor Erhart, po nacrtu Hansa Burgkmajera, trebalo da vaja lik cara Maksimilijana na konju. U vezi sa ovim, i sa konjanickim spomenicima koje je Leonardo planirao, treba sagledati i Direrov bakrorez “Vitez, smrt i djavo”. Sacuvani nacrt konja i jahaca, po jos vidljivim pomocnim crtama, pokazuje da je Direr, po ugledu na Leonarda, gradio konja u kvadratima, cija je velicina bila odredjena duzinom konjske glave. O sadrzaju tog lista, koji sa “Melanholijom I” i “Jeronimom u celiji” cini trojstvo takozvanih majstorskih bakroreza, mnogo je nagadjano, ali nije postignuta saglasnost cak ni o tome da li smrt i djavo izlaze pred viteza kao neprijatelji ili je vitez pljackas a oni njegovi atributi. List je tumacen i kao skriveno odavanje poste 1498. spaljenom firentiskom propovedniku pokajanja Savonaroli, gde je “S” ispred godine 1513. objasnjavano kao pocetno slovo imena, pas i salamander kao hijeroglifi Horusa Apolona, koji opisuje pisca-svetitelja ili vidovitog coveka spaljenog na lomaci. Uz prevod hijeroglifa, kao slikovitog pisma Egipcana iz drugog ili cetvrtog veka, koji je Vilibald Pirkhajmer 1512/1513. radio sa grckog na latinski jezik po nalogu cara Maksimilijana, Direr je dao ilustraciju. Vitez, smrt i djavo
Vitezov lik na bakrorezu je proporcionisanjem i korakom konja postao visi. Umetnicki, po meri gradjeni oblik onemogucuje da se u jahacu gleda negativna figura, jedna od onih protuva koje su ugrozavale nirnberske tr- govce. Osnovna objasnjenja mogu se mogu se izvuci iz onoga sto je jasno prikazano. Vitez naoruzan za boj ostavio je djavola iza ledja, pa ne obraca paznju ni na smrt, koja pokusava da ga zastrasi pokazivanjem gotovo vec isteklog pescanika. Savladavanje smrti i djavola odnosi se, medjutim, na hriscanina uopste. Moglo se pretpostaviti da su mesta u “Svetom pismu”, na koja se bakrorez odnosi poznata u krugovima kojima se Direr obracao. Jedva bi se moglo pomisliti na- recima “Svetog pisma” blizu- ilustraciju poziva apostola Pavla na duhovnu borbu. “Obucite se u sve oruzje Bozije da biste se mogli odrzati protiv lukavstva djavolskoga”, pise apostol u poslanici Efescima (6, 11). U preobrazaju ratnickog oklopa nirnberskog momka u naoruzanje koje stiti od sila mraka, u “pancir pravde”, u “slem spasa” i “mac bozje reci”, posebno jasno se sagledava kako Direr vitezovom liku daje moralne vrednosti suocavanjem sa drugim silama. Nasuprot teoloskom putu Jeronima i intelektualnom putu Melanholije, bakrorez, “Vitez,smrt i djavo” oznacava eticki put ka spasenju.
Pri oblikovanju tema hriscanske poruke o spasenju Direru nije bilo stalo do ikonografskih novina nego do izrazajnije snage oblika, koji je bio podlozan stalnim preinacenjima, sto je rezultiralo iz umetnickih saznanja njegovog celokupnog stvaranja. Godine1498. podneo je Apokalipsu - petnaest drvoreza uz Jovanovo otkrovenje, kojima prethode predstava svetiteljevog mucenja u kotlu sa usijanim uljem i naslov “Apocalipsis cu figuris”. Majstori bakroreza su vec poodavno obicavali spajanje pojedinih listova istog formata u serije religiozne ili profane sadrzine. Kao novinu, Direrovi radovi na poledjini nose tekst koji se odnosi na sledeci crtez.
Ako se oba lista poloze jedan kraj drugog, tekst i ilustracija mogu da budu neposredno uporedjeni. Trebalo je uciniti jos mali korak odavde do povezane knjige, i Direr ga je docnije i nacinio. Apokalipsa, koja u velicanstvenim slikama prica o strahotama smaka sveta i o nastajanju vecnog carstva bozjeg, uvek je svojom sadrzinom i svojim govorom u upecatljivim slikama pozivala na izrazavanje ideja kroz ilustracije. Direr je u izboru scena, kao i u osnovnoj shemi, polazio od starijih predlozaka, pri cemu mu je kao uzor sluzila Biblija. Jednostavnim prenosenjem teskog teksta - koji se nalazio pod dugom jevrejskom tradicijom - u opste razumljiv likovni jezik nastale su pod njegovom rukom vizije koje su po svom realizmu bile ravne snazi govora. Listovi su neminovno imali izvanredan uticaj na savremenike i nadaleko razglasili Direrovo ime. Sa gledista stila, uspeh se zasnivao na cinjenici da je umetniku, na tom stepenu njegovog razvoja, poslo za rukom da poznogoticki nacin oblikovanja - usmeren na pokret i intenzivniji prikaz radnje - poveze sa nekim novim, iz proucavanja prirode poteklim shvatanjem figure i prostora. Format od blizu 40:30 cm, za koji se do tad u drvorezu nisu smeli da odluce, i crtez ispunjen svim sredstvima srafiranja i diferenciranja, iziskivali su mnogo zalaganja od nirnberskih drvorezaca koji su svoje sposobnosti pod pritiskom Direrovih zahteva morali posebno da iskazu. Tema je odgovarala vremenu sa njegovim nagovestajima buducih verskih i socijalnih razmirica, pa i stalnim ugrozavanjem spolja, i neminovno je nailazila na trajno interesovanje kod raspolozenog sloja mogucih kupaca. Direrovi otisci tesno su vezani za tesko pristupacan sadrzaj literarnog izvora. Pa ipak su predstave kao “Cetiri jahaca Apokalipse” postale opste dobro, kao sto je i uopste njegovo likovno ostvarenje teksta do danasnjih dana sacuvalo nesmanjenu izrazajnu snagu o javnim nedacama. Cetiri jahaca Apokalipse
|
, da budem iskren ja sam potpuni laik sto se slikarstva tice. Sve sto "znam" o slikarstvu naucio sam od bivse koja je bila na likovnoj akademiji. Uvek sam raspolozena da naucim nesto novo, naravno o onome sto me zanima 
Pre par godina na prijemnom ispitu filozofskog fakulteta bilo je pitanje ko je bio A. Direr a moje oskudno znanje o ovom renesansnom umetniku omogućilo mi je poen i upis na željenu psihologiju 
