Kako nastaje umetničko delo ?

• 1Ovo se svidja korisniku: Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Inspirisana naslovom i videom o malenoj devojčici koja ima tek dve godine, ne mogu a da se ne zapitam da li je umetničko delo stvar nečije odluke, komercijalni potez ili najlepša lepota u oku posmatrača?

+ MALENI PIKASO Ona ima samo dve godine, ali njene slike koštaju 1.500 DOLARA. Evo i zašto
https://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/maleni-pi.....to/r1q505s

Mene zapravo zanima kako nastaje umetničko delo? Ko je taj ko odlučuje da je nešto vredno umetničkog dela?
Ako tržište određuje cenu, nije li umetničko delo klasičan oblik robe ?

• 1Ovo se svidja korisniku: Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni treba da plate da pogledam tu "izložbu"
Neko treba da im pošalje link ka temi o slikarima amaterima na MC...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, Luka2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Umetnost koja ima cenu nije umetnost već komercijalni proizvod.

• 1Ovo se svidja korisniku: Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Велика је разлика између вредности неког уметничког дела и његове цене (као што знате). Вредност уметничког дела одређује (између осталих) веома сложена научна дисциплина у оквиру теорије уметности и њене историје - аксиологија. Цену уметничког дела (и било чега другог) одређује тржиште. Од овога простије не може. Наравно, ово су само почетне тезе за озбиљан разговор.

Ради лакшег разумевања (а надам се да је ово свима разумљиво), ево једног примера: један ''авангардни'' италијански уметник паковао је говна (да простите) у конзерве . На њима је лепо писало ''мерда''. Претпостављам да је то била нека реакција на оне Ворхолове супе. Наравно да је вредност тог ''уметничког дела'' никаква са становишта академског схватања и одмеравања, али је зато цена на аукцијама достизала небеске висине. Увек има људи који воле бизарност не схватајући да она више говори о њима....А сад се сетих оног бугарског ''вајара'' који је белим платном оградио четири квадратна километра калифорнијске обале (да не мерим сада у квадратни метар) и назвао то уметничким делом, а затим наплаћивао вожњу хеликоптером да би се то боље видело. Да је то урадио неки фармер оградивши свој пашњак прогласили би га лудаком. С правом.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Apr 2019 15:24

Vrednost naravno određuje tržište, a njega čine uglavnom ljudi koji ne znaju šta će sa novcem, koji veštački dižu cene i kupuju ova dela (nisam napisao da su umetnička) nekada i zbog inata (da ih neko drugi ne bi kupio).
Nekada davno, nas su učili da umetnost ne sme ničemu i nikome da služi. Kada se to desi - prestaje da bude umetnost i postaje proizvod.
Sasvim je druga stvar što se vrednost umetnosti danas izražava u količini potrebnog novca da bi delo promenilo vlasnika.
Zato i imamo situaciju da u posed tih dela dolaze ljudi koji imaju novac, ali sama dela niti razumeju niti im nalaze neku drugu svrhu osim pokazivanja sopstvene moći.

Dopuna: 05 Apr 2019 15:31

Mada, mislim da bi naslov teme trebao da glasi drugačije, npr:
“Metodologija određivanja cene umetničkih dela, teorija i praksa”

• 1Ovo se svidja korisniku: Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:[quote="_Sale"]Napisano: 05 Apr 2019 15:24

Vrednost naravno određuje tržište,

Можда ниси лепо прочитао, па ћу поновити:

1. Вредност одређује аксиологија. Да није тако, онда би историју уметности креирала берза, а не естетика, философија, историја уметности, итд. У том случају би уметнике третирали као пикове на драфту за НБА.

2. Цену одређује тржиште. Цена је употребна вредност робе изражена у новцу. Прва година, увод у економију.

То је азбука естетике, а и економије.

ПС
Не дај боже да вредност уметничког дела одређује тржиште, најкраће речено. Дакле, треба само обратити пажњу на лепу нијансу у разлици између употребне и апстрактне вредности.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislio sam da pričamo o vrednosti dela na tržištu, tj novcu koji je isplaćen za neka dela i potpore u nekakvim teoretskim proračunima vrednosti.
Tu vrednost određuje tržište, da li preko direktnih ponuda, aukcija ili nečije slobodne procene - svejedno.
Bilo bi zanimljivo videti vezu između apstraktne i tržišne vrednosti jednog dela, tj da li je bilo koje poznato delo prodato po proračunatoj vrednosti.
I da, ... umetničko delo ne sme imati upotrebnu vrednost.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moraju i slikari od nečeg da žive

• 1Ovo se svidja korisniku: Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

_Sale ::Mislio sam da pričamo o vrednosti dela na tržištu, tj novcu koji je isplaćen za neka dela i potpore u nekakvim teoretskim proračunima vrednosti.
Tu vrednost određuje tržište, da li preko direktnih ponuda, aukcija ili nečije slobodne procene - svejedno.
Bilo bi zanimljivo videti vezu između apstraktne i tržišne vrednosti jednog dela, tj da li je bilo koje poznato delo prodato po proračunatoj vrednosti.
I da, ... umetničko delo ne sme imati upotrebnu vrednost.

Сад смо се боље разумели.

Да, било би занимљиво видети ту везу, јер она је и узрок ове расправе. Често је та веза узрокована неуметничким разлозима (реткост дела, бизарни детаљи везани за дело, репутација аукцијске куће, итд, итд). Подсетићу на један циничан потез Пикаса (није урбана легенда) који је, да би се отресао париских скоројевића који су за само платно с његовим потписом већ плаћали баснословне суме, извео у уском друштву један експеримент. Један новопечени богаташ наручио му је слику. Припито друштво у атељеу је пристало на игру и на ћутање (колико је то могуће) и Пикасу су довели магарца. С једне стране он је хранио магаре пригодним ђаконијама, а с друге стране магарац је весело размахивао репом...умоченим у боју и шљискао весело по платну. Пикасо се затим потписао и слика је сутра ујутру, за велике паре, отишла поносном власнику...а уз њу је узбрзо кренула (незадрживо) и прича.
Дакле, постоји много уметничких дела која то јесу по свим стандардима академизма и естетике и она имају ту своју занатску вредност (у коју се, наравно, урачунава име, страж, фаза рада, итд). Тржишна вредност је мнооооого лабавија (и лабилнија) категорија јер, како рекох, зависи од неуметничких фактора (столица на којој је пред последњи концерт седео Мајкл Џексон продата по толико-и-толико, итд, итд).

Око ове приче да уметничко дело не сме имати употребну вредност волео бих да то мало прецизније апсолвираш. Шта под тим подразумеваш (наравно, под условом да сви мислимо исто када кажемо - употребна вредност). Нека уметничка дела могу , сасвим случајно, да буду и употребна. Али, ајд прво ти...