Kako nastaje umetničko delo ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao i sve u životu, i ovde je to jednostavno. Bar po mom mišljenju, je l’ ...
Delo koje nastaje kao rezultat nekog nadahnuća, izuzetnog talenta (kreativnosti) ili želje za demonstriranjem sopstvenog viđenja sveta, a bez originalne želje da se svidi bilo kome - jeste umetnost.
Delo koje čak i pre čina stvaranja (kao ideja) koketira sa bilo kojom ciljnom grupom posmatrača, kupaca, kritičara ... ono koje za cilj ima materijalno vrednovanje - ne može biti umetnost.
Za utehu autoru, može biti jako dobar izvor prihoda (da ne kažem zanat).
Eto, to je suština onoga kako posmatram stvari po ovoj temi.

• 5Ovo se svidja korisnicima: _Sale, Sirius, Sagacity, Filodendron, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Umetnici nikad ne bi voleli da budu definisani, etimološki ni bilo kom drugom smislu...
Za izražaj umetnika je bitna sloboda, mašta, emocije...

On jednostavno pusti da mu duša, um, vodi četkicu ili pero ili dirku klavira ili žicu violine...i tako nastaje umetničko delo..

Umetnik takođe ne može da stvara kad drugi žele već kad njemu dođe da stvara, kad ima inspiraciju itd.

Možda neki novi moderni umetnici mogu svesno nešto odrade, više da izazovu sa nekim svojim delom ili nekom kompozicijom, danas se dive i trivijalnom i morbidnom, konceptualnoj umetnosti.


Ono što je bitno u umetnosti i potreba da izazove pozitivna osećanja, da delo bude lepo, zrači lepotom, nekom skrivenom porukom, simbolikom, stvara harmoniju u prostoru.
Al' postoje i dela koja ne zrače tako, umetniku je bilo lakše da izbaci, sublimira nešto iz sebe takvim delom, takvo delo može imati umetničku vrednost al isto tako koliko umetničko je lepo...
Što znači umetnička vrednost je jedno, al estetska je drugo...
Priložena slika Van Goga može imati umetničku vredost za nekoga, za nekoga i estetsku, al pitanje estetskog opet zavisi od ukusa..
Ima dela koja su morbidna, i depresivna, mogu biti umetnička al kako da budu estetska, kako doživeti neku sliku na kojoj je prikazana slutnja smrti, teško da može biti lepo delo...

Umetnost i njena stvarna vredost je kad je čovekovo oružje protiv materijalnih stvari... stega materijalnosti, kao sklad u neskladu čovečanstva.
Čovekova potreba za harmonijom...

Umetnički čin kao otisak ličnosti duše i uma za buduća pokolenja.


Najgora stvar i -definisanje- kod umetnosti je tržišna vrednost, kad neko procenjuje koliko delo vredi, a neko drugi koliko može da da za to delo. To opet zavisi od subjektivne procene i ukusa tih što procenjuju i daju novac.
Tržišna vrednost je tek ograničenje tog dela, i njegove suštinske vrednosti i njegova smrt.
Iako danas od prodaje dela neko i živi...

Lično mislim da stvarna vrednost i duhovna vredost jednog dela prestaje- ubija se, onda kad se ono -pretvori- u novac ili izrazi količinom novca.

• 1Ovo se svidja korisniku: Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lepo napisano.

Generalno, komercijalizacija je ubila razne vrednosti. Umetnost bi trebala da bude nadahnuće umetnika u momentu, međutim sada se stvaranje ugovara unapred i tu prestaje umetnost. Generalno biti slikar je posao kao i svaki drugi, bio on umetnik ili ne. Prosto, mora od nečeg živeti. Znam slikara koji ne želi da proda sve slike. Uvek ima po neku koju zadrži za sebe. Jednostavno ona ima posebnu vrednost za njega i ne želi da je unovči.
Kao što je Sirius objasnio pojam vrednosti umetničkog dela, tako ću ja sada objasniti tržišnu vrednost.

Kada ''zdravo'' tržište formira neku cenu, učesnici su razni, od onih koji imaju plitak džep, do onih koji imaju dubok džep, od onih koji nemaju pojma o čemu se radi do onih koji imaju pojma o čemu se radi. Takve cene su pristupačnije većini i tada govorimo o zdravom tržištu.

Kada na na tržištu postoji samo par lica, kompanija, zapravo onih ''glasnih'' koji utiču na visinu cene i ''navode na svoju vodenicu'' imamo monopol u formiranju cena. Takav je slučaj sa slikama od neprocenjive vrednosti i još ako dodamo da su takva dela ''visoke vrednosti'' idealna za ''pranje novca'' lako je doći do zaključka da su neka ili veći borj dela precenjena.

Devojčica od dve godine koja svoje slike prodaje za 1500 dolara je tipičan primer komercijalne igre.

Inače primeri gde su čudna ''dela'' visoko vrednovana, kao recimo kada je umetnik bacio kofu boje na zid i stvorio ''umetničko delo'' su zapravo primeri koje je da prosto rečeno kažem ''neko proturio kao umetničko delo''.
Da je neko drugi, običan građanin uradio isto ostao bi neprimećen, ili bi bio ''stoka nekulturna''.....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::
Najgora stvar i -definisanje- kod umetnosti je tržišna vrednost, kad neko procenjuje koliko delo vredi, a neko drugi koliko može da da za to delo. To opet zavisi od subjektivne procene i ukusa tih što procenjuju i daju novac.
Tržišna vrednost je tek ograničenje tog dela, i njegove suštinske vrednosti i njegova smrt.
Iako danas od prodaje dela neko i živi...



Ја самог себе питам и то на сав глас,ко је овде проценио и ко је дао ове силне милионе....и Зашта и зашто????
Хоће ли бити неко љубазан,ако зна,да ми објасни,о чему се овде ради?Очигледно сам нешто пропустио за мојих 48 година живота или нисам пазио на часу.Или покојна Бака мало претерала са врбовим прутем

Зец продат за 91,1 милион долара

http://www.novosti.rs/вест.....88;а

Скулптура америчког уметника Џефа Кунса продата је за 91,1 милион долара на аукцији у Њујорку, што је рекордна цена за дело једног живог уметника."Зец" на надувавање изливен у челику (1986) продат је једној особи која је била у сали аукцијске кући Кристи, што је необично за куповину дела које достигну овако високу цену.