|
Od pojave legendarne Žefarovićeve ''Hrestomatije'' u Srbiji se heraldika razvijala mukotrpno, kao i sve drugo. Mnogo eklekticizma, uticaja, šarenila, stilskih i drugih uticaja učinili su da se na teritoriji koja se najšire može nazvati srpski duhovni prostor, nađe mnoštvo različitih obeležja, često nespojivih grafički, estetski ili stilski. Prisvajani su ili kopirani tuđi uzori, no tek Žefarović počinje sa traganjem za kompilacijama iz kojih će se vremenom porađati i rađati samosvojni oblici. Mnogi mladi grafičari potrudiće se da u tom vremenu nađu svoj izraz i primere ga svom nacionu, kako bi ga narod što lakše prepoznao ''kao svoj''. Ustalili su se osnovni simboli, prepoznatljiv stil i nekako je stvorena srpska heraldička škola. Naravno, sa prepoznatljivim uzorima, ali ipak samosvojna i prihvatljiva.
Onda je naišla heraldička kataklizma posleratnog soc-realističkog dizajna kada je u grb moglo da se stave i šestar i trougao, baklje, fabrički tornjevi, srp i čekić, traktor, zupčanici, itd. Kakvo - takvo povoljno vreme za heraldičare nastupilo je početkom sedamdesetih kada su mladi , samostalni grafičari počeli da tragaju za simbolima minimalističkog pravca. Tako je nastao i Mitrićev grb Požarevca, kao lep primer takvog razmišljanja i traganja.
Kada smo pomislili da je doba soc-realizma otišlo u istoriju i da se ta vrsta estetičkog siledžijstva više neće ponoviti, pojavila se ekipa heraldičara okupljena oko jednog društva koje u svom nazivu ima jednu belu pticu i oslanjajući se lagodno na kulturološki i ideološki ''rez'' i raskid s mrskom prošlošću (štaviše, našavši idealan alibi za svoje ''kreacije''), počela da štancuje rešenja od kojih neka ovde prilažem. Počelo je drsko i bezočno štancovanje rešenja sumnjivo velike sličnosti i provenijencije. Ako su neki umetnici u svojim vremenima znali da uhvate sreću i nadahnuće za veo, ovi ''umetnici'' su je ščepali za gušu, ne ispuštavši je sve dok i zadnju paru nisu istresli iz opštinskih kasa. Stvorena su ''dela'' koja svojom stripovskom frakturom, šarenilom i veštačkim simbolizmom vređaju razum dobro temperovanog dizajna, tipografije i grafičkog oblikovanja.
Ta nova ''resavska škola'' pokazala je novu vrstu ''morala'' , nesvojstvenu za autentične umetnike (što oni, na kraju krajeva i nisu) - neverovatnu drskost u odbrani svojih ''kreacija''! Kao da je bilo dovoljno sakriti se iza rojalističkih opredeljenja pa da se svim kritičarima ''tresu gaće'' od takvih goropadnih i glasnih stvaralaca. Oni će, naravno, ali naravno, moći svaki od ovih znakova da uporno, ako treba i agresivno, brane i ''odbrane'', no nepobitna je istina da sva ta rešanja (nezavisno od detalja u njima) liče jedno na drugo kao jaje jajetu. Pretpostavljam da je obrazloženje isto tako slično - da su svi srpski gradovi slični...Na svu sreću, mnoga srpska mesta su se oduprla najezdi ovih heraldičkih skakavaca i sačuvali svoje dotadašnje grbove. Ni ti dotadašnji nisu nešto spektakularno (ima i među njima bofla i kiča) ali su bar različiti od ovih, ''novoresavskih''. Uostalom, ako koza laže - grb ne laže. Izvolite i gledajte...i krstite se.
PS
Nisam stavio sva rešenja , ima toga još, pa pošto ovde na MC ima ljudi iz mnogo gradova, možete se priključiti u traganju za ovim bastardima.
   
   
   
   
  
  
   
   
|
